Veliki broj građana Valjeva okupio se sinoć ispred Valjevske gimnazije na dočeku studenata i građana biciklista koji su krenuli Srbijom u sklopu akcije „Čuvari ustava“. Dočekani crvenim tepihom i vatrometom uz ovacije prisutnih biciklisti i prisutni su se potom uputili ka Gradskom trgu gde su studenti biciklisti najpre primerke Ustava Srbije uručili Valjevskim studentima, a onda se prisutnima obratio jedan od biciklista- studenata koji je tom prilikom rekao:
„Cela ova vožnja organizovana je na brzinu, bačeni smo u vatru, kao što smo i na početku svega ovoga što se dešavalo poslednjih godina. Nije ovo planirano, nije ovo očekivano, nismo mislili da ćemo da završimo ovako. Hteli smo da studiramo, hteli smo da živimo naše živote normalno, ali u zemlji smo u kojoj to nismo mogli. Siguran sam da ste svi svesni toga. Ono što treba da svi ponesemo odavde, i to ne samo odavde nego iz svih gradova kroz koje ćemo proći je da naučimo da razgovaramo. Želim da svako od vas, svi građani, u svakom gradu pričaju sa svojim sugrađanima, sa onima sa kojima se ne slažu. Da razgovaraju, ako mislite da razumete nešto što treba da promenimo, da treba da donese neke promene- pričajte sa ljudima. Pričajte sa vašim komšijama, sa prijateljima, sa svojim bližnjima koji ne misle kao vi. Moramo da naučimo da pričamo. Svi mi ovde a verujem i sami sebi, bićete zahvalni, a bićemo vam i mi zahvalni ako uspemo da napravimo te male promene u ljudima pored nas. Vidimo se 26. septembra u Kragujevcu“.
Inače, dve grupe biciklista krenule različitim pravcima kroz Srbiju, noseći sa sobom primerke Ustava Republike Srbije, a sama biciklistička tura krenula je iz Beograda. Plan je da se tokom nje posete brojni gradovi u Srbiji, a da završetak bude u Kragujevcu.
Potom se prisutnima obratila Aleksandra Štimac, jedna od kandidatkinja na listi „Studentska lista – Studenti pobeđuju“, inače diplomirani farmaceut po zanimanju. Ona je u svom izlaganju posebno naglasila:
“ Ja sam rodom iz Krupnja i odrasla sam u Zapadnoj Srbiji. Za Valjevo me dodatno vezuje jedno od mojih omiljenih mesta a to je Petnica. Kao devojčica i devojka sam vrlo često dolazila u Istraživačku stanicu Petnica i tamo je započela moja velika ljubav prema hemiji koja je kasnije uticala na brojne druge aspekte moga života. Danas, posle toliko godina, ponovo sam ovde i puno mi je srce, ne možete da verujete koliko. Ali ne kao devojčica, ne kao ta mala devojčica željna znanja, već kao žena koja je već dugo godina u svojoj karijeri, već 14 godina. Radim kao farmaceut u jednoj kompaniji, kao majka, kao supruga i kao ponosna kandidatkinja Studentske liste – Studenti pobeđuju. Imali ste prilike danas da širom Zapadne Srbije da se upoznate sa okosnicom studentskog programa , sa 11 tačaka studentskog plana, mogli ste da vidite i osetite da to nisu neke pojedinačne mere tek tako nabacane. To je jedna organska celina, to je jedan organizam koji diše i živi na pravim zakonima i jednakosti za sve. Večeras bi se posebno osvrnula na 11. tačku studentskog plana koja kaže dostupni lekovi i lekar u svakom selu. Zvuči vrlo jednostavno, i trebalo bi da bude jednostavno. Međutim, ako pitate prvog čoveka koga poznajete iz nekog sela blizu Valjeva koliko vremena mu je potrebno da pređe od svog sela do lekara kada mu je potreban, koliko penzioneru koji ima malu penziju ostane novca za preživljavanje nakon što plati terapiju, kako se oseća jedna porodica kada u istom momentu na stolu na kraju meseca nađe račune za struju i komunalije, narvno potrebu za hranom, da plati namirnice i račune za lekove… Lek ili hrana ne sme biti izbor. Lek ili računi takođe ne sme biti izbor, jer to nije pitanje politike, to je pitanje osnovnog ljudskog dostojanstva. Srbija nije samo Beograd, Srbija je i Valjevo, Srbija je i Krupanj, i Osečina i Lelić. Srbija je i svako selo i svaki čovek koji u njemu živi. I bez obzira koliko ste udaljeni od nekog Kliničkog centra imate pravo na jednaku zdravstvenu zaštitu. I baš zato za nas lekar u svakom selu za nas nije samo slogan, nije samo fraza, to je tema za koju nema izgovora, za koju ne sme da bude izgovora. Ne može da bude izgovor što nije moglo da bude godinema, ne može ni sad. niti izgovor da nešto moramo da prihvatimo kao normalno a svi znamo da nije normalno. Jer ako postoji problem, dužni smo da tražimo rešenje, ako znamo da nešto može da bude bolje mi moramo da napravimo da bude bolje. To je ono što sudenti rade više od godinu i po dana. Oni nisu dali samo dijagnozu sistema šta sve ne valja, a mnogo toga ne valja svi znamo. Oni su dali i lek, dali su terapiju, dali su rešenja, ponudili su program jer studenti imaju plan. Mi znamo kako. Ne samo da imamo plan i znamo kako, mi znamo odgovore unapred na sva pitanja. Znamo sve odgovore upapred koji nas u budućnosti čekaju“.
U završetku svog govora Aleksandra Štimac je iskoristila priliku da pozove građane da glasaju Studentsku listu:
„Iz Valjeva šaljemo jednu jaku poruku, svi zajedno: Valjevo pobeđuje! Moj Krupanj pobeđuje. Srbija pobeđuje jer studenti pobeđuju! Vidimo se 25. oktobra da zajedno zaokružimo broj 3 do pobede“,
