Neformalna grupa građana Ne damo Bobiju, zbog geoloških istraživanja na području Bobije, Medvednika i Jablanika, i mogućim posledicama po izvore pijaće vode, prirodu i celokupnu životnu sredinu u širem rejonu, priredili su razgovor sa sugrađanima 23. jula. Uz podelu informativnih flajera, pojašnjavali su moguće posledice jer, kako navode „…dok građani traže odgovore, institucije – ćute„.
Aleksandar Manojlović iz Ekološko – šumarske asocijacije, skraćeno Ekošum, napominje da Valjevo i sela u široj okolini mogu ostati bez vode za piće, uz uništenje plodne zemlje i prirodnih bogastava.
“U pitanju je istražni prostora na 62 hiljade hektara, 14 licenci. Kada pričamo o valjevskom području, uključujemo i područje: Osečine, Ljubovije, Bajine Bašte. Tu je istražno polje od nekih 12 hiljada i 500 hektara. Objednjena su tri istražna polja: Bobija, Bobija Istok i Kamenita Kosa.
Sva ta tri istražna polja čine jedno Bobija, tako da se ljudi često varaju kada spomenemo Bobiju. U tom istražnom polju su i Medvednik i Jablanik. Jedino nije Povlen jer je dobio zaštitu prošle godine, tako da je to zaštićena planina, i sigurna da rudarenja tu neće biti.
Ali, ostaju Medvednik i Jablanik. Tako da je najugroženija voda jer je područje Medvednika, Jablanika i Bobije izuzetno bogato tekućim vodama. Valjevo sa tog područja dobija vodu, to gravitira vodozahvatu Paklje. Specifičan je teren, to su krečnjačko – dolomitske stene, propustljivog sloja, po tome je Lelićki karst nadaleko poznat. Takođe, važan je i splet podzemnih vodotokova koji se tu nalaze.
Ako ugrozimo vodotokove, npr. na Medvedniku, ako su tu bušotine, vrlo lako zagađena voda može završiti na izvorištu reke Gradac. I akumulacija Rovni biće zagađena.
Objektiva: Gradac, Jablanica, Obnica, Kolubara – znači li to da mi ostajemo bez vode?
Apsolutno, iz prostog razloga jer je istražno polje Kamenita kosa dato upravo na području sliva hidroakumulacijone brane. Dakle, dobrim delom zahvata, sa nekih sada 30-40% vodoizvorišta hidroakumulacijone brane”, napominje Manojlović. Pri tome pojašnjava da su date tri dozvole: za Kamenitu kosu odobrena je 2024. godine od strane Ministarstva rudarstva i energetike; dok je za područja Bobija Istok i Bobija dozvola odobrena 2023. godine.
“Oni su poslednje tri godine imali intenzivna površinska istraživanja, posebno na području Medvednika i Jablanika, a početkom ove godine i na Bobiji. Dubinska istraživanja su imali na Bobiji, gde su imale bušotine na nekadašnjem rudniku barita i sada njihovi najnoviji rezultati su pokazali, oni to javno prezentuju, to je u pitanju površina od 20.000 kvadratnih metara, gde su našli dobru količinu zlata i srebra 1,25grama po toni materijala, na svega jedan metar dubine. Rekao sam da je to veliki problem. To površinsko kopanje na velikoj površini je problem jer će devastirati kompletno područje: i šume i zemljište. Često može biti opasnije od dubinskog kopanja.
Oni su još uvek u istražnim radovima. Pojedine dozvole, npr. Kamenita kosa im uskoro ističe i zbog toga je veoma bitno da se ta dozvole ne produži. To područje pripada slivu hidroakumulacionog jezera. Na osnovu Uredbe to jezero je zaštićeno i na osnovu Pravilnika o sanitarnoj zaštiti tu ne bi smeli, nisu ni ranije smeli da im daju dozvole.
Veoma je bitno da im se ta dozvola ne produži. Takođe, to istražno polje se nalazi u okviru zaštićenog prirodnog dobra kanjona reke Gradac, jednim malim delom, ali sasvim dovoljno da im se ne produži dozvola. To je izvorište reke Zabavica. Takođe se delom nalazi i u PIO Povlen koje je, zvanično od ove godine, zaštićen. Dakle, deo istražnog pravca se nalazi u okviru PIO Povlena sa kanjonom Sušice. Dakle, za to istražno polje im se ne sme produžiti dozvola.
Objektiva: Mogu li se tražiti hitni postupci radi zaštite prirode jer znamo da je procedura za Povlen trajala nekoliko godina, i da li mislite da nadležne interesuje da li će zagađenje stići sve do Save i Dunava?
Lokalna samouprava je jako inertna po tom pitanju. Mi smo skoro sa opozicijom sVAnuće, dali predlog da se izvrši suspenzija, to jest preispitivanje postojećih dozvola i suspenzija budućih dozvola na prostoru zaštićenog sliva hidroakumulacione brane. Od vladajuće koalicije – iko to nije podržao, niko nije dao glas za to.
Zanimljivo je da su prošle godine, pojedini stanovnici, pojedini su i odbornici u Skupštini grada, tada dali podršku, inicirali zaštitu, i Medvednika i Jablanika, i bili su protiv rudnika, da bi sada na ovu inicijativu opozicije, ostali nemi i nisu podržali. Da li je to neka direktiva sa vrha, to zaista ne znam, ili su neke druge svari na to uticale, to mi je zaista neprihvatljivo i veoma iznenađujuće.
Mi, ispred udruženja Ekošum tražimo samo poštovane planova. Više puta smo spomenuli poštovanje prostornog plana. Prostorni plan Republike Srbije i Prostorni plan Grada Valjeva je predviđao zaštitu i Povlena, Medvednika i Jablanika.
Zašto smo dobili samo simboličnu zaštitu Povlena sa kanjunom Sušice, i to nekompletnog Povlena? Jelja nije ušla u to, lelićki deo takođe. Samo deo Povlena površine od nekih 4000 hektara. Zašto, to zaista ne znam.
Dakle, tražimo poštovanje prostornog plana da se zaštiti kompletno područje, kao što je predviđeno, i poštovanje Pravilnika sanitarne zone zaštite, koji nedozvoljava rudarenje u slivu hidroakumulacijalne brane.
Zbog čega i nakon 10 godina od kada hidroakumulacijalno jezero postoji, od kada se napunilo vodom, ljudi u okolini ne vrši ekploataciju vode, a predviđeno je da se snabdevaju sva mesta duž reke Kolubare uključujući i Lazarevac, a išta od toga nije urađeno… Postavlja se pitanje da li će to jezero u nekom budućem periodu služiti za tehničku vodu, za ispiranje rude? Za rudnike nije dovoljno samo da ima bogato rudno nalazište, već mora da bude i velika količina vode. Sve te uslove, to područje ispunjava. I zato su strani investitori našli interes u tome.
Naše je da to sprečimo. Zbog aerozagađenja Valjevoj je uvek u vrhu u zimskom periodu. Jedno od najzagađenih gradova u Srbiji. I sad imamo najzagađeniji vazduh, ništa po tomu pitanju ne radimo. Imamo iRevoluciju koja se bori da se to pitanje reši.
Mi sada ulazimo u drugi problem – da li ćemo dati vodu? I šta ostaje Valjevu?
Valjevo nema ikakvu perspektivu, ako se otvore rudnici u okolini. I ne samo Valjevo, već i Ljubovija, Osečina i sva mesta okolo. Da ne pričamo o meštanima u podnožju Medvednika, Jabalnika i Bobije koji nisu upućeni u to. Oni nisu svesni kakva ih opasnost čeka.
Nisu svesni i da im je nekadašnji rudnik barita na Bobiji zatrovao reke, kontaminirao vode. To je vlast sve ove godine prikrivala. To nije problem od zanjih 10 godina. To je problem već 30 godina, neaktivan rudnik barita. Kontaminirana je voda jer jalovišta nisu sanirana. Niko po tom pitanju išta nije uradio.
Sada, umesto da se to rešava, daju dozvole inostranim kompanjijama, zbog 3 % rudne rente. Nikakve logike, ni interesa građana Valjeva i meštana. Osim što se neki nadaju da će možda prodati njive, livade tim stranim investitorima, pa da će od tih para možda kupiti kuće u Valjevu. Tu nema perspektive za zapadnu Srbiju. Generalno, to što će biti rudnici, ni jednog trena ne može da znači da će određeni kraj, u ovom slučaju Valjevo ili Ljubovija ili Krupanj ekonomski prosperirati, zato što će biti nemoguće živeti u tim uslovima, u tomu okruženju rudnika…
Kakav ekonomski prosperitet? Traže 3% rudne rente. Neka neko stavi na papir koliko bi koštalo da se posadi malina, krompir, ili nešto drugo. Koliko je to, sa ekonomskog aspekta, sa ekološkog – nemerljivo? Šta nam vredi kada ćemo ostati bez vode i vazduka? Koštaće nam flašica vode 1000 dinara i više, nećemo imati čistu vodu.
Dalje, kontaminacija vode teškim metalima, kao u slučaju nekadašnjeg rudnika na Bobiji, gde ima veliku količinu orova, arsena i tako dalje. Ne treba se čuditi zašto na tom području ima veliki broj obolelih od kancera, od bubrežnih, plućnih bolesti. Još nismo doveli jedno s drugim u vezu, ali definitivno pokazuje da ima veliki broj obolelih na tom području. To samo ukazuje da je nekadašnji rudnik napravio ogromnu štetu i za vodu i za zemljište, pa samim tim i za zdravlje ljudi, ali to tek prestoji da dokažemo” – rezimira inženjer šumarstva, Aleksandar Manojlović iz Udruženja Ekošum iz Valjeva.
Inače, u Ekološko – šumarsku asocijaciju, kraće Ekošum podržavaju brojna udruženja, ne samo iz Valjeva, već i iz Novog Sada i Beograda. Među članovima neformalnog udruženja Ne damo Bobiju su: Gljivarsko društvo Valjevo, Ekološko – šumarska asocijacija, Društvo za proučavanje lekovitog bilja, Udruženje za zaštitu biljaka i životinja Osna iz Novog Sada, zatim iRevolucija, Četnički pokret iz Ljubovije, kao i brojna udruženja i pojedinci iz Beograda i neizostavno meštani koji se trude da zaštite svoju zemlju na kojoj decenijama i vekovima stasavaju njihove porodice.
https://objektiva.rs/trazi-se-zastita-valjevskih-planina-i-brane-stubo-rovni/
