Godišnjica od prekomerne upotrebe policijske sile i brutalnosti nad građanima Valjeva obeležena je sinoć protestnim mitingom koji je okupio više hiljada pristalica studentskih protesta. Uz doček trkača koji su stazu na relaciji Mionica- Valjevo istrčali u večernjim satima, skup je počeo okupljanjem ispred Valjevske gimnazije.
Nepregledna kolona predvođena bajkerima, ratnim veteranima, studentima i mnogobrojnim građanima u protestnu šetnju krenula je Karađorđevom ulicom, da bi potom Sinđelićevom i ulicom Mirka Obradovića prošla pored zgrade Policijske uprave ka bini koja se nalazila na raskrsnici ulica Vladike Nikolaja i Uzun Mirkove.
Pitanje koje lebdi u vazduhu već godinu dana- ko je odgovoran za policijsku brutalnost nad građanima Valjeva i sinoć je bilo neizostavno. Skup je zapravo počeo čitanjem policijske zakletve , a potom i pitanjem „Da li ste se zakleli da ćete štititi građane ove zemlje ili samo ovu vlast?“, studentkinje Teodore Petrović.
Potom se prisutnima obratio Vladimir Janković, do prošle godine potpukovnik policije koji je pročitao svoj tekst napisan studentskim novinama. On je rekao:
„Pitaš me za taj 14. avgust jer boli? Boli brate, boli onaj svaki udarac pendrekom iako mene nisu tukli, preskakali su trećepozivce i tukli su samo decu. Njih se valjda najviše plaše. Ciljna grupa srednjoškolci i studenti i sve što liči na njih. Matorce nisu dirali. Boli jer nisam mogao da ih zaštitim, a trebalo je Ubio me suzavac, krv sam povraćao. Znaš šta još boli? Bole one ulice koje su prvom zorom oprane i oribane da se ne vidi krv. Patrone suzavca su pokupili, staklo počistili a ulice oribali. Reciklirali su štitove da se ne vide tragovi krvi. Savest nisu recikrirali, to će za njih odraditi Informer. Tu noć nisam spavao. U očima suzavac, u očima suze. Ne zbog suzavca, oči mi je izlečila jedna Milica, gimnazijalka koja mi je dala fiziološki rastvor, a onda otrčala da pomaže drugima. A onda jutro, 15. avgust, vreme 07.30lokacija neki park, ne pitaj me koji park i ne pitaj me ko je u pitanju- u tom parku jedan bivši kolegakoga sam prethodne večeri prepoznao u kordonu i z a koga sam odmah saznao da je najviše tukao one koji su se predali – javili su mi njegovi- kaže nisu mogli da ga obuzdaju. Pridržava svoje dete na toboganu, igra se sa njim i tepa mu, peva mu dečije pesmice. To je ono rođaci što najviše boli. Kad shvatih da je to za njih samo posao i da su te večeri zaradili dnevnicu za prekovremeni noćni rad, jer ono sinoć nisu bila njihova deca. To su bila neka tuđa deca, neprijatelji. A ovo sada je njegovo dete kome će pokloniti dnevnicu od noćnog rada, kupiće mu knjigu. Ma neće knjigu, možda mu se svidi pa odluči da studira, pa ga možda za 20 godina ispegla neki kolega kome je baš tu noć zapala noćna smena. Samo ne knjigu. Možda plastični pištolj, nek se navikava na oružje. Trebaće mu. Možda postane policajac, kao tata, a tata će ga sve naučiti. Sve će mu objasniti, reći će mu sve što zna, samo mu nikada neće reći šta je radio tog 14. avgusta. Ovo je posvećeno našoj deci kojima nismo mogli da pomognemo tog 14. avgusta, ovo je posvećeno ovim studentima koji već godinu i po dana traju u toj borbi. I kume ovo je za tebe, ovo je pozdrav za mog kuma Nikolu Mirkovića, advokata koga sada razvlače po ovim propagandnim glasilima. Živela Srbija, živela sloboda“.
Potom je pročitano i svedoččenje sina vlasnika kafea Romana, koji su batinaši 13. avgusta prošle godine demolirali i pretukli vlasnika i njegovu porodicu, i što je i bio razlog okupljanja građana Valjeva sutradan 14. avgusta.
„“Pre godinu dana, moja porodica, naši gosti i ja bili smo izloženi brutalnom napadu maskirane grupe naoružane sekirama, štanglama i palicama u našem ugostiteljskom objektu. Ovu situaciju smatram i kvalifikujem kao pokušaj ubistva. Godinu dana kasnije za taj zločin niko nije odgovarao, niti nas je tužilaštvo kontaktiralo. Moj otac je zadobio ozbiljnu povredu ruke, dok je moj mlađi brat pored nošenja medicinske kragne zadobio i povredu kolena sa kojom se i dan danas muči i čije posledice i dalje traju”, navedeno je u pismu koje je pročitala studentkinja Lena Stjepanović.
Studentski duo pročitao je pesmu „Čizme“ od akademika Ljubomira Simovića, dok su se na video bimu vrteli snimci prebijanja protestanata u Karađorđevoj ulici.
Završni deo pripao je govoru studentkinje Fakulteta tehničkih nauka u Novom sadu koja je rekla:
„Od one mrve dostojanstva i ličnog integriteta koje ste nekada valjda imali u sebi a sada lojalno bacili pod noge, u bescenje ili izgleda ipak nikad niste ni imali jer da jeste kao što očigledno niste ne biste se toliko jeftino prodali. Baš ispod svake cene. I tužioci, koliko to košta tužilačka funkcija koju tako očajnički čuvate, još jedan, dva mandata koje su vam obećali. Garantovali da vas neće očistiti, izvinjavam se- razrešiti, jer može im se, ali samo još malo. Čime su vas to ucenili, čime su vas zastrašili da 10 meseci ćutite, da 10 meseci okrećete glavu od svoje prebijene dece i od svojih zlostavljenih sugrađana.Da 10 meseci okrećete glavu od mučkog batinanja svojih valjevaca, da štitite zlotvore i prihopate koji tuku na zemlji, na asfaltu oboreno dete koje je podiglo ruke u znak predaje. Ko vas je naterao da zatvorite oči i uši pred zločinom učinjenim na tako svirep i podmukao način. Te noći, 14. avgusta 2025. godine ovaj grad nije smrdeo na suzavac i otrov koji je bačen na građane. Ovaj grad je smrdeo na vaše beščašće, na trulež vaše lojalnosti. Ali kome, i po koju cenu. Setite se kome, čemu i čime ste se zakleli kada ste stupili na funkciju i šta sad? Ono o čemu ste lojalno ćutali 10 meseci tužioci koji su svoju zakletvu ozbiljno shvatili su za mesec dana. Tužioci koji ne okreću glavu na drugu stranu koji smeju da vide i da čuju, koji smeju i da kažu i da misle saslušali su zlostavljeni i mučeni narod, prvo kao ljude a onda i kao oštećene“.
Istovremeno su pročitana i imena svih policijskih službenika protiv kojih su podnete krivične prijave nakon događaja od 14. avgusta prošle godine.
Nakon oficijelnog dela protestna kolona se „duplim trakama“ vratila do raskrsnie Karađorđeve i Sinđelićeve ulige gde su studenti crvenom bojom simbolično mapirali mesta prebijanja prošlogodišnjih protestanata.
