Posmatrajuci današnji fudbal u Srbiji kroz prizmu škola, Akademija i menadžera često dobija negativan kraj i prizvuk. Da kroz decenije i godine ima izuzetaka dokaz je mionicka Ribnica.
U tom svetlu zanimljivo se setiti Valjevaca koji su obelezili jedan deo istorije tog kluba kao sto su Mileta Kremić i profesor Dragan Mitrović, ali i momaka koji u poslednjih par godina prisutni i donose novu dimenziju u radu kluba.
Na prvom mestu tu je jedan od najboljih valjevskih fudbalera poslednje decenije Miloš Rašević, koji je najpre bio igrac da bi poslednju polu sezonu preuzeo mesto šefa strucnog štaba u dve selekcije-seniorskoj i pionirskoj. Sem njega pomocni trener pionirske selekcije je bio takodje Valjevac Nikola Čočović.
Miloš Rašević je nosio dres Budućnost Krušika i Radničkog sa V puka pa smo ga pitali otkuda u Mionici:
„Na poziv predsednika Marka Zemana uz mlade Valjevce Djukića i Jankovića, Nikola i ja smo otisli da svojim uskustvom pomognemo klubu na pohodu ka Srpskoj ligi. I ako u toj nameri nismo uspeli jer smo zavrsili kao treci u Zoni Drina igrali smo lep, pošten fudbal i vratili Mionicu posle duzeg vremena na fudbalsku mapu Srbije“.
U jesenjem delu u Ribnici je nastupalo čak pet igrača iz Valjeva- Rašević, Čočović i Krstić su stariji igraci u seniorima, a od mlađih Djukić i Janković. Zanimljivo je da je kapiten ekipe Ribnice je Filip Kremić, po ocu Valjevac. Naime Filipov otac se oženio u Mionici i igrao fudbal, a sin nastavio očevim stopama Ribnica je rešila da oživi i mlađe kategorije?
“ Ono sto bi u odnosu na to jos vise istakao je odluka kluba da na polusezoni preuzmemo pionire koji su nastupali u 2.macvansko – kolubarskoj ligi. Klub je razmisljao u cilju njihovog boljitka jer je kadetska ekipa igrom i rezultatima bila daleko iznad sto pokazuje i 2. mesto u njihovoj ligi pod vodjstvom kolege Luke Sumarcevica.
Na polusezoni pionirske lige Ribnica je zauzimala 14.mesto na tabeli sa samo 9 bodova, ali, ono sto je bilo jos losije je to sto se u njih uvukao strah od pobede i izostanak vere u sebe. I mogu reci da smo prva dva meseca pakleno trenirali da pomerimo samo te osnovne stvari. Nase preuzimanje pionira terminski se podudarilo i sa dolaskom Valjevaca braće Bogdana i Jovana Radosavljevica koji su poslednju utakmicu odigrali u dresu Radnickog sa 5.puka pre ravno 2,5 godine, ali su se kao vredni i dobri momci odlicno uklopili u sistem nase igre, a ekipa je naročito u odbrani dobila na stabilnosti.
Prvenstvo smo zavrsili u zlatnoj sredini sa 24 osvojena boda, ali i nekoliko igraca koji ce dogodine moci adekvatno da se prikljuce kadetima poput Antonijevica, Čitakovića, Stefanovića, Nedeljkovica (2011) ali i Stefana Tomica i Bogdana Radosavljevica koji su 2012.godiste i imaju u sezoni 2026/27 pravo da nastupaju i za pionire i za kadete. Šta znaci predanost i posten pristup treningu i utakmicama najbolje se iskazuje na Bogdanu koji je od apstinenta u fudbalu postao za pola godine igrac za kog se vec interesuju superligaski klubovi. To je znak da za sve koji posteno rade i vole fudbal ima mesta pod suncem, a ujedno i motiv za nas trenere da se i dalje sa velikim entuzijazmom bavimo ovim poslom.
Šta ce biti sutra ne zna niko, ali ova epizoda nas Valjevaca u Mionici je bila jedno divno iskustvo u mojoj karijeri“, rekao nam je Rašević.
Naslovna fotografija- pioniri FK Mionica- foto Dragan Krunić
