Inicijativom udruženja „Valjevski gimnazijalci“ sinoć je u svečanoj sali Omni centra održana je Gimnazijska zabava – susret generacija Valjevske gimnazije i prijatelja.
Za ovu zabavu tražila se karta više, jer je kontigent od 700 ulaznica rasprodat u rekordnom roku. Mnogi su uskraćeni za dolazak jer je broj mesta bio ograničen. A kako je sve počelo saznali smo od Vojislava Andrića, Voje Mađara, legendarnog bivšeg direktora ove škole:
“ Ideja nije samo moja, ideju su imali i drugi Valjevski gimnazijalci. Olakšavajuća ili otežavajuća okolnost je bila to što na dan Valjevske gimnazije 23. novembra realno nije bilo moguće napraviti nešto jako dobro. I onda smo mi dogovarajući se da nešto napravimo rekli: napravićemo okupljanje, jer mnogo stvari ima koje nas deli. Na ove ili one, na partizanovce ili zvezdaše, da ne govorim već o podelama u našem društvu. Valjevska gimnazija je nešto što okuplja ljude, nešto što je kod svih ostalo u trajnoj i lepoj uspomeni, i ova činjenica da je večeras ovde preko 700 ljudi je činjenica da su ljudi željni druženja, da su željni da se vide sa svojim školskim generacijskim drugovima i da podele neke lepe emocije, da se sete đačkih dana, i da uživamo uz dobru muziku i organizaciju koju nam je Omni centar priredio.
Kakve su bile reakcije nakon najave ove večeri?
Drugi su grdili organizatore zato što nisu mogli da dođu do karata, mi smo ono što smo imali kao mogućnost informisanja upotrebili. Neki su se informisali pre dan- dva. Karata, odnosno slobodnih stolova nije bilo već 16. januara, što znači da su ljudi saznali, da su rezervisali stolove i posle je bila samo stvar formalnosti. Na kraju je ostalo da su neki otkazivali. Najveći broj zainteresovanih je večeras ovde.
Ima li nekih daljih planova?
Udruženje Valjevski gimnazijalci je udruženje građana, mi okupljamo ljude koji jednostavno žele da unaprede i poštuju tradicije Valjevske gimnazije. Svi oki koji žele da pišu, pevaju, igraju, sviraju, fotografišu i imaju razne druge namere koje idu u prilog tradiciji Valjevske gimnazije su dobro došli. Mi se drugim stvarima nećemo baviti. Naše tribine, naša izdavačka delatnost to dokazuje. Trudimo se da sećanja na najznačajnije gimnazijalce ne izblede. Trudimo se i da ljudima koji se bave amaterski u penziji ili u svom radnom veku karikaturom, fotografijom, pesmom i slično pružimo šansu da iskažu svoje sklonosti kao što smo se u radnom veku trudili da svojim đacima omogućimo to. Tako da mi ne menjamo ništa i jednostavno mislim da smo jedno udruženje koje želi svima dobro i želi da ostavi dobar trag dobrim akcijama. Mi ne vučemo nazad samo želimo da kultura, sport, nauka ide napred i da držimo sve to pod kontrolom. Večeras je sve spontano, biće dobre muzike i mislim da će biti zanimljivo“.
Bilo je i više nego zanimljivo. Razne generacije nasmejanih bivših gimnazijalaca bile su raspoložene izvan svakog očekivanja. Od najmlađih koji su prošle godine krenuli put akademskog obrazovanja, do najstarijih. A bilo je i nekoliko njih koji „gaze“ 90-te. Najstariji gost na zabavi je bio Mile Gođevac koji ima 95, godina. Bilo je nekoliko i malo mlađih, ali o tome nekom drugom prilikom. Onako kako to dobri organizatori umeju biran je najveseliji sto, i bila je velika konkurencija. Organizovana je i lutrija sa zanimljivim nagradama, ali izvan svega ostaje zapisano prvo druženje gimnazijalaca na ovaj način.
Pitali smo i dr Biljanu Pirgić šta kao bivša gimnazijalka misli sa stručne strane o ovakvim načinima druženja:
“ Mislim da kako vreme odmiče sve više cenimo to zajedništvo i priliku da se družimo i budemo zajedno. Mislim da je pogotovo posle kovida kada smo bili onako zatvoreni i izolovani, da smo svi dobili želju, a koliko čujem da ovde uglavnom dolaze starije generacije, svakako je vrlo značajno. Povežu se neka nostalgična sećanja sa mladošću, sa tim gimnazijskim danima, sa tim periodom šta je za nas značila Valjevska gimnazija dok smo učili, i mislim da je lepa ta razmena. Ja se sa mnogima iz moje generacije nisam videla i po 10 godina, nekih par prijatelja koje imam i viđam, tako da je lepo da se sretnemo i da vidimo gde smo, a mislim da je pre sve to zajedništvo i to što smo se svi nekako okupili želeli da budemo ovde. Meni se to sviđa kao ideja. Sada, iz ovog ugla, nakon 20, 30, 40 godina od završene velike mature i srednje škole mislim da mi na drugi način sabiramo to iskustvo, na drugi način se osvrćemo na te prethodne godine, više se radujemo jedni drugima“.
Lepe godine provedene u ovoj školi, raznolikost u godinama, a izvan svega želja za učešćem u „Susretu generacija“, učinili su da izvanredno osmišljen program bude još bolji. A ova prva manifstacija, verovatno ne i poslednja upisala je neku novu stranicu bivših učenika Valjevske gimnazije. Imaju gimnazijalci čime da se ponose, a i škola njima.
