Gradska galerija u Valjevu okupila je veliki broj prijatelja, ljubitelja fotografije, fotografa i kolega Predraga Raševića- Vrabca, na otvaranju posthumne izložbe fotografija „Na krilima jednog vrapca“.
Rašević je preminuo prošle godine nakon kraće bolesti, a izložba koju je planirao u rodnom gradu i Bratuncu ostala je nedovršena. Ipak, zahvaljujući prijateljima i Kulturno prosvetnoj zajednici Valjeva, već pripremnjeni materijal bilo je lako odštampati, uramiti i posthumno ga predstaviti Valjevu.
“ Rođen 21. januara 1962. godine, kada i njegov brat Nenad, od majke Nerandže-Nere i oca Živote u Valjevu. Sin, brat, istraživač, geometar, prijatelj, kolega, glumac u pozorištu i filmu, vršilac dužnosti kapetana Lučke kapetanije Valjevo, fotograf. Kako je sam govorio, živi u najotmenijem valjevskom arondismanu – na Gracu.
Kao gimnazijalac, ponesen tipičnom ptičjom radoznalošću, već od 1977. godine postaje član turizmološke, a potom i etnološke grupe Društva mladih istraživača „Vladimir Mandić Manda“ čiji prijatelj i saradnik ostaje do kraja života. Terenski rad geometra u Elektrodistribuciji Valjevo, ljubav prema reci Gradac i valjevskim planinama koristi da svakodnevno i tiho fotografiše život ljudi, fokusiran na Valjevo i okolinu, ulice, događaje, prirodu… Svoje radove, često, šalje na foto konkurse na kojima neretko dobija značajne nagrade, koje potvrđuju da njegov rad ima daleko širi značaj od lokalnog. Neumorno koristi društvene mreže da pokaže svoj rad, pa tako u avgustu 2022. godine u okviru Tešnjarskih večeri prvi put samostalno izlaže. Odmah potom radove predstavlja u Minici i na Rudniku. Pripremajući, pokazaće se, svoju poslednju izložbu za Bratunac i Valjevo, upokojio se 29. juna 2025 . godine u Valjevu. Ostavljajući Miši Markoviću i meni fotografije sa preciznim rasporedom i nazivima fotografija, istovremeno je ostavio i prećutno zaveštanje da izložba ugleda svetlo dana.
U njegovu čast posthumna izložba sa katalogom u Gradskoj galeriji Valjevo ne pokušava da objasni – već da pokaže ono što je on video! Ona je više od samog sećanja na njegovo delo i uspomenu. Ona je više i od onoga što je beležio, a drugima promicalo. A beležio je svakodnevnicu, ljude i trenutke koji traju koliko i jedan pogled, kao trag pažnje i prisustva sačuvan od prolaznosti. Ona je mnogo više od ispunjenja neizrečenog zaveta koji mi je ostavio moj prijatelj Predrag Rašević Vrabac“, rekao je Veseljko Belušević u emotivnom obraćanju na otvaranju ove izložbe.
Na izložbi je predstavljeno 50 fotografija, na način na koji je „Vrabac“ video ljude, grad i planine koje su bila njegova velika ljubav.
Aca Vidić je u predgovoru kataloga istakao:
“ Predrag Rašević Vrabac se kao umetnik izražavao preko fotografije u specifičnom poimanju umetnosti svojstveno njegovoj ljudskoj prirodi. I to je činio pod shvatanjem da je ontološko stanovište umetnosti u ljudskom čak iznad svake umetnosti. Sociološka potreba da se u društvu uvek bude čovek pa potom umetnik, Raševića svrstava u retke umetnike i njegovo pitanje, i način
življenja, stavlja u dominatnu poziciju svakog društva. Ljudska skromnost koju je emitovao odlikuje još veća uzvišenost njegovog kreativnog života u svekolikim sociološkim i ontološkim dimenzijama. Predrag Rašević je kroz fotografije „ukrašavao“ svoj kreativni impuls u svojoj prirodnoj osetljivosti za tren i fokus nad objektom posmatranja u koji je usmeravao svoju nepogrešivost.
Usaglašen unutar sebe kroz svoje delo se identifikuje kao opsesivni zanesenjak čovekom kao bitnim bićem u stvaranju boljeg sveta. On je sanjar koji traga preko istinske umetnosti za iskonskog čoveka koji mu je ideal, učitelj, prijatelj u paradoksalnom i hiperotuđenom svetu. Učešće u javnom životu omogućavalo mu je eruditsku radost, prirodan dar da voli umetnost kroz ljude, osećajući se otuđenim od zala dnevnih stvarnosti u svojoj ljudskoj dobroti. I to je njegova emotivna poruka kroz fotografiju, kroz pikturalni koncept emotivnog buđenja u posmatraču, tj. čoveku. Meki fokus i osećaj za treptaj objektiva u mikrotrenu su retka svojstva koje poseduje umetnost fotografije, iako su takvi pokušaji vrlo frekventni i individualni u sociološkim stanovištima. Umetnost je svet kao instrument za komunikaciju. I to je bila iskonska ljudska potreba ovog
dobročinstva jednog izvanrednog čoveka u liku umetnika“.
Izložba će biti otvorena u Gradskoj galeriji narednih 15 dana.
