14/07/2024
Najnovije vesti
Valjevo vesti FOTO Dragan Krunić Objektiva.rs Tribina Agresija kod dece psihoterapeut dr Biljana Pirgić Saborni Hram Vaskrsenja Hristovog Valjevo jun 2023.

Agresija kod dece i mladih – od zdravog ponašanja do poremećaja

Autor 07/06/2023

Sa blagoslovom Preosvećenog episkopa valjevskog, Gospodina Isihija, Crkvena opština pri Hramu Vaskrsenja Hristovog priredila je tribinu na temu “Agresija kod dece i mladih – od zdravog ponašanja do poremećaja”.

Predavač dr Biljana Pirgić, dečji psihijatar, je o uvek aktuelnom pitanju, poručila da je važan kriterijum pri prepoznavanju da li agresivno ponašanje vodi prema korisnom i konstruktivnom cilju, način na koji ga dete ispoljava. Prvenstveno roditelji to treba da prepoznaju, ali i da ponašanje deteta znatno zavisi od reakcija i osećanja koja dobija upravo od roditelja, potom porodice sve do najšire socijalne zajednice.

„Agresivnost je jedna životna sila, to je biološki potencijal. Sinonim za agresivnost, intrauterin, je pokretljivost ploda. Odnosno, sinonim za rođenu bebu je apetit, znači spremnost deteta da zgrabi dojku i uzima mleko, jer mu je izvor života. Znači, ako ima zdrav agresivni potencijal, bori se za sebe i ide ka cilju.

Biološki potencijal je jedno. Postoje deca koja se rode sa jačim potencijalom. To su ona deca koja teško prihvataju granice, teško ih je vaspitati, naporna su roditeljima. A postoje deca koja su mirnija, koja nemaju taj problem.

Ključno, uz biološki potencijal je jako bitno ponašanje roditelja.

Kvalitet agresivnosti se menja od početka života bebe, preko dečjeg i adolescentskog uzrasta, kada se posebno komplikuje zbog razvoja hormona. Taj kvalitet se menja tokom života, jako je važan i zavisi od okruženja. U početku su to mama i tata, pa je šira porodica, pa vrtić, zatim školska sredina, pa je tu društvo. Ako nema osetljivosti roditelja da prepoznaju zdravo agresivno, da ne umeju da sputaju i tu životnu silu usmere prema konstruktivnom cilju, onda postaje destruktivna.

Ukoliko ima dosta ljubavi, pažnje, razumevanja, podrške, postavljanje jasnih granica, tu detetovu životnu silu usmere, to će rezultirati kao korisna energija usmerena na igru, na posao, na rad, na učenje. Kažemo: „Zdrava ambicija“ a to znači upravo: ambiciozni su zdravo agresivni.

Međutim, ukoliko ta agresivna sila nema dovoljno ljubavi, podrške, razumevanja, granica, roditelj je uspavan, uvek su mu drugi krivci, neće da vidi šta se sa njegovim detetom dešava, ili ima velike životne probleme, kao što je npr. alkoholizam pa opterećuje svoje dete time, znači razne porodične nedaće na putu odratanja dovode do toga da se agresivnost ne integriše u psihološku strukturu i kao takva, postaje poremećena agresija.

Znači, poremećeno agresivno ponašanje je destruktivno ponašanje, antisocijalno. Mi odrasli moramo da budemo veoma osetljivi, a to je da ne proglasimo olako svako agresivno ponašanje adolescenata za bezobrazluk, i odmah nestrpljenje, kazne – ne. Mora da se istraži šta poručuje dete, ili mlada osoba, sa tim agresivnim ponašanjem. Nešto poručuje, nešto traži. Vrlo često su tužna deca – agresivna. Adolescenti: tugu, nezadovoljstvo, nesigurnost – ispoljavaju agresijom, jer kod njih je mnogo lakše, oni misle da su jači kada su u agresiji, kada su u buntu. Kada su tužni, ne mogu da podnesu to stanje.

Ne treba žuriti sa prepoznavanjem šta je zdravo, a šta je bolesno – treba razumeti dete. Treba napraviti ambijent da se o tome priča, misli, da se traže uzroci.

I roditelji, mi odrasli, uvek treba da se pitamo kako smo doprineli, šta smo, ili nismo, učinili? A sve se to prenosi i na društvo – ako društvo nema kapacitete, a to je najčešće kultura, ako smo sankcionisani, ako nema slobode izražavanja, govora, umetnosti, mi onda nismo društvo koje ume da primi i kontroliše agresiju. Onda će biti pražnjenje na sve strane destruktivnog.

Kao što roditelj pravi ambijent da se agresivnost komunicira i da se nađe okvir koji će biti korisnog usmerenja, na nešto konstruktivno, to isto treba da radi škola, i svaka zajednica, to treba da radi i društvo.

Bitan kriterijum je da li agresivno ponašanje vodi ka korisnom i konstruktivnom cilju i nikog ne povređuje i ne oštećuje, odnosno šta je rezultat agresivnog ponašanja. Ako će dete biti uspešno, ambiciozno, probiti se do cilja, nikog neće povrediti, a ostvariti željeni rezultat – to je zdrava agresija. Ali, ako počne da “potura noge”, tuče svoje drugove i na neke druge destruktivne načine dolazi do cilja, to je već – alarm!

Znači, i rezultati su bitni: da li je rezultat konstruktivan, koristan, ili je destruktivan i oštećujući, bilo verbalno, ili prema stvarima, osobama, ili sebi jer postoji i autodestruktivno ponašanje“, upozorila je psihijatar dr Biljana Pirgić povodom tribine na temu “Agresija kod dece i mladih – od zdravog ponašanja do poremećaja” priređene u Sabornom Hramu Vaskrsenja Hristovog u Valjevu.