Dvadesetogodišnja istraživanja lokaliteta Anine kod Lajkovca predstavljena su izvanrednom izložbom u velikoj sali Narodnog muzeja. Ovom izložbom nastavljena je plodonosna saradnja Narodnog muzeja i Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Uvodnu reč na otvaranju ove izložbe imala je direktorka Narodnog muzeja Jelena Nikolić koja je tom prilikom rekla:
„Četiri decenije stručnosti, brige i odgovornosti prema kulturnom nasleđu predstavljaju temelj na kojem se gradi i naša današnja saradnja. Ova saradnja nije samo profesionalna, već i duboko ukorenjena u zajedničkoj misiji: očuvanju, proučavanju i promociji našeg kulturnog nasleđa. Kroz godine zajedničkog rada pokazali smo koliko je važno udruživati znanje, iskustvo i entuzijazam kako bismo to nasleđe približili javnosti i sačuvali ga za buduće generacije. Večerašnja izložba predstavlja upravo plod takvog odnosa – posvećenosti, poverenja i zajedničke vizije“.
Ljubica Vasiljević, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture posebno je naglasila:
„Daleke 1986. godine Zavod za zaštitu spomenika kulture Valjevo krenuo je na put očuvanja kulturnog nasleđa popločan izazovima i za 40 godina izrastao u respektabilnu ustanovu koja valorizuje, štiti i promoviše kulturno nasleđe od neprocenljive vrednosti. Zavod svoju nadležnost obavlja na teritoriji 14 gradova i opština Kolubarskog i Mačvanskog okruga i svoju osnovnu delatnost primenjuje na 204 utvrđena nepokretna kulturna dobra u kategoriji spomenika kulture, pkic, arheoloških nalazišta i znamenitih mesta. Danas imamo ličnu i profesionalnu obavezu da sa pažnjom dobrog domaćina brinemo o nasleđu koje nam je ostavljeno u zalog jer jedino čuvajući tragove prošlosti gradimo mostove ka budućnosti. Izložba koja je večeras pred nama rezultat je dvodecenijske posvećenosti, istrajnosti, stručnog rada i odgovornog odnosa prema arheološkom nasleđu kao neodvojivom delu kulturnog blaga. Otvaranje večerašnje izložbe još jedno je svedočanstvo da je misija naše ustanove da brižljivo čuvamo i na adekvatan način afirmišemo vrednosti spomeničkog nasleđa uz potpuno uvažavanje njegove suštine, strukture i funkcije“.
Svoje veliko zadovoljstvo dugogovišnjim radom nije krio Radivoje Arsić, arheolog ovoga zavoda, koji je na projektu Anine radio od prvoga dana.
„Večeras smo predstavili rezultate 20-to godišnjeg istraživanja. Sumiramo to na neki način kroz ovu izložbu – sam proces istraživanja i neke rezultate do kojih smo došli.
To je jedan mukotrpan i dugotrajan proces kod nas, pošto se radi sa takvim finansijama, ali nekom upornođću koju smo pokazali za ovih 20 godina uspeli smo da održimo taj projekat. Inače je jako malo arheoloških projekata u Srbiji koji traju toliko dugo, i uglavnom su to projekti koje vode beogradske institucije – Fakultet, arheološki institut…
Za ovaj naš prostor to je izuzetak i mi smo zadovoljni da to toliko traje i da smo uspeli nešto da uradimo. Uspeli smo pre svega da istražimo veliki deo lokaliteta, i ne samo da ga istražimo, nego i da ga konzerviramo.
Pored arheološkog projekta postoji i projekat konzervacije koji vode naše kolege arhitekte iz Zavoda, trenutno Milka Krstivojević. Paralelno se ide sa konzervacijom i prezentacijom nalazišta, u otežanim okolnostima – koliko i kada možemo, ali uspeli smo da to prati jedno drugo, i uspeli smo da dođemo do nekih najosnovnijih rezultata u smislu da saznamo o čemu se radi posle 20 godina istraživanja. Sigurni smo da to nije neka obična vila rustika, neko obično poljoprivredno imanje, nije ni vila nekog veleposednika. Verovatno se radi o državnom imanju – carskom. Najveći deo prostorija u okviru toga što se zove vila, a i van toga su skladišta raznorazne robe. Imaju dva ogromna skladišta za žito, , ona su u rangu gradskih žitnica velikih gradova, kao što su Singidunum ili gradovi po Bugarskoj. Veći su čak i od nekih gradskih, što znači da se tu skladištila ogromna količina robe i da je to neka vrsta sabirnog centra gde se sakuplja porez u naturi, jer Rimska država od krize od 3. veka traži način da preživi i da održi vojni primat koji ima na Dunavu. Jedna od tih mera je bila i prikupljanje poreza u naturi.
Za ovih 20 godina moglo je i više i bolje, ali smo zadovoljni jer u okolnostima u kojima arheologija nije primarna stvar u jednom društvu i državi mi smo ipak zadovoljni kako se snalazimo u tim okolnostima. Postoje projekti koji rade sa mnogo većim sredstvima, ovo su minimalna sredstva, ali kada se nešto radi 20 godina, onda se nešto i uradi“.
