Intrigantan naslov za Janka Pejića, a i kako bi drugačije kada je dečak rođen u Valjevu, od majke Mioničanke i oca Valjevca, u poslednjih godinu i po počeo da doseže visine u atletici, gde je u svojoj generaciji među najboljima u Srbiji.
Porodicu Pejić posao je preselio u Šabac još 2006 godine. Da li je lokal patriotizam u pitanju ili nešto drugo već ne znamo, ali i Janko je kao i starija sestra rođen u Valjevu, malo kasnije, 2015. godine.
Da će biti veliki borac u životu dokazao je još u porodilištu kada je velikom borbom lekara, ali i žilavog dečaka prebrođen problem koji je mogao biti i tragičan. Sa polaskom u Osnovnu školu krenuo je i u školicu atletike, i usledila su velika razočarenja. Prvo takmičenje nekome kome su pobede po svemu sudeći namenjene, završeno je lošim rezultatom. Kasno mu je rečeno da je trčao protiv dece starije tri godine. Dečije razočarenje završilo se prelaskom na fudbal. Ali…
Prosle su dve godine, a mladi fudbaler je, u trenutcima kada su imali vezbe istrcavanja, pokazivao da je brzi čak i od dečaka starijih godinu dana.
Kuriozitet je da atletski gradjenom klincu sa tada nepunih osam godina, na bazenu prilazi trener VK Šabac sa pitanjem da li bi presao na vaterpolo. Zahvalio se – i odbio.
Na dva – tri skolska krosa svoje vršnjake je jednostavno deklasirao, čak i drugare sa kojima trenira fudbal. Na poslednjem krosu poslednjih 50 metara mogao da trci i u nazad jer je razlika bila nestvarna. Ali to je to sto se skole tiče. Brz i nikom ništa, primetili su ga i nastavnici, ali bez reakcije. Nema daljih školskih takmičenja, kros. O povratku na atletiku ponovo nije hteo ni da čuje.
Igra sudbine ili nešto drugo, desile su se Sporte igre mladih u Šapcu 2024. godine, a Janko je trebao da nastupi za školsku ekipu u jednoj društvenoj igri. Čuvši da na igrama ima i trka na 60 metara, roditelji su insistirali da on nastupi na trci. Tako je počelo. Tri trke, tri pobede, i titula najbržeg deteta 2015. godine u Šapcu. Usledilo je Regionalno prvenstvo u Požarevcu i ponovo prvo mesto. Na državnom prvenstvu na Zlatiboru, iako pobednik polufinalne trke u finalu je poražen. Upućeni tvrde u sumnjivom foto finišu, pa je izgubljena prilika za odlazak na Međudržavno prvenstvo u Split.
Ali, kako hrabre sreća prati, kao prva rezerva ipak je pozvan na spektakularno takmičenje u Splitu. Rezultat je bio potpuno u drugom planu – bez ikakvih priprema jer je poziv veoma kasno stigao, sedmi u konkurenciji dece iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i Bosne. Kasnio je za pobednikom, takmičarem iz Krupnja 3-4 metra.
Po povratku iz Splita Janko počinje pored fudbala da trenira i atletiku u ASK Tempo Šabac.
Na Gospojinskom mitingu na svojoj prvoj trci na 60m za novi klub, bio je ukupno cetvrti ali, bolji od trećeg sa Zlatibora i iz Splita, a to je vec bio znak velikog napretka. Prvi je bio Lazar Nestorović iz Krupnja, šampion iz Splita i kasniji pobednik i u Valjevu. Ipak razlika se drasticno smanjila na samo 1-1.5 metar u finišima trka. Vidljiv napredak usledio je već na Okružnom takmičenju u kategoriji od prvog do četvrtog razreda. Janko je pobedio direktnog rivala i splitskog šampiona i izborio se za učešće na Međuokružno takmićenje kada je osvojio drugo mesto, pobedivši i starije drugare veoma ubedljivo. Iste, 2024. godine u Beogradu na nezvaničnom prvenstvu Srbije uzima srebrenu medalju, ali šlag na tortu stigao je krajem prošle godine kada je na devetom Mitingu budućih šampiona koji tradicionalno organizuje Atletski klub Partizan u dvorani, uz učešće 1170 mladin atletičara Janko pobeđuje u trci na 60 metara i osvaja zlatnu medalju.
S obzirom da je ovaj Miting budućih šampiona i nezvanično prvenstvo Srbije – Janko Pejić je šampion Srbije za 2025. godinu za generaciju 2014-2015. Uspeh je još veći jer je postignut u konkurenciji godinu dana starijih takmičara.
Kako samo sport režira između Janka Pejića i Lazara Nestorovića iz Krupnja rodilo se veliko sportsko rivalstvo. Na ovom mitingu jedino su njih dvojica trčali ovu deonicu ispod osam sekundi- Janko 7:87, Lazar 7:94. Janko je u dosadašnjoj karijeri osvojio osam zlatnih i 10 srebrenih medalja, a u svojoj drugoj ljubavi- fudbalu pet zlatnih, jednu srebrenu i tri bronzane medalje. Janka u AK AŠK Tempo trenira Dejan Bogicevic, desetostruki prvak drzave u 3000 meetara- stiplčez, uz Milana Simića i Borka Antonića profesore fizickog vaspitanja i dugogodisnje atletske radnike koji aktivno učestvuju u njegovom razvoju.
Odličan je učenik i nosilac dve Svetosavske nagrade za 2024. i 2025. kao najbolji ucenik trećeg, odnosno četvrtog razreda u školi.
Pred Jankom je dug put. Talenat i brzina su tu, ali ga svakako čeka veliki rad, upornost i odricanje. Ono sto je bitno je i da ima bezrezervnu podrsku porodice. a to je veliki preduslov za bilo kakav uspeh u sportu. Kao prvak Mačvanskog okruga za decu od 2014 i mladju na 60m i drugim merenim rezultatom u Srbiji na 50m. za 2015 godiste, svakako da ima perspektivu. Rano je pricati da li smo dobili novu veliku atletsku nadu, ali potencijal postoji. Uz iskrene želje da postane pre svega dobar čovek,a potom i vrhunski sportista poželimo mu sve najbolje u karijeri, jer iako uz sebe trenutno nosi ime drugog grada, zauvek ce biti zapisano gde je rođen.
