- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- Lagani lagano u fudbalsku penziju
Lagani lagano u fudbalsku penziju
Autor objektiva
02/06/2024
Utakmicu Radnički- Železničar, poslednu u ovogodišnjem prvenstvu Kolubarsko- Mačvanske zone obeležio je i odlazak u zasluženu fudbalsku penziju kapitena Radničkog Bojana Đurića – Laganog.
Dugugodišnji kapiten Radničkog sa V puka ispraćen je kako i dolikuje, špalirom najmlađih selekcija, prigodnim poklonima, navijačkim vatrometom i transparentima zahvalnosti. Onako kako je i zaslužio nakon 12 godina neprekidne igre u ovom timu. Kapiten se oprostio od aktivne igre početkom drugog poluvremena, u prvom je sjajnim centaršutem “gađao”Jankovića za 1:0.
Dan pre utakmice razgovarali smo sa Bojanom Đurićem i pitali ga kako je došlo do početaka njegove fudbaleke krijere?
” Rođen sam 1985.godine, i moji prvi fudbalski koraci vezani su za FK Čibukovac iz Kraljeva daleke 1992. godine. Dalji put me sa porodicom doveo u Valjevo 1997. godine i tada sam počeo da treniram u FK Budućnost. U Radničkom sam od leta 2012. godine bez prekida kao prvotimac. Zapravo sam u Budućnosti bio do 2007 godine, nakon toga sam otišao u Osečinu do 2010, a dve godine sam potom igrao u FK Ribnica iz Mionice, a onda Radnički.”
Aktivnim prestankom igre ne povlačiš se iz fudbala, već duže vreme treniraš najmlađe selekcije Radničkog.
“Od samog dolaska u Radnički krenuo sam u rad sa mlađim kategorijama uz saradnju sa trenerom Nenadom Simanićem, trenutno radim sa selekcijom pionira, to je 2009- 2010 godište. Imamo već omladinsku i kadetsku selekciju u Kvalitetnoj ligi zapadne Srbije, a evo i pioniri od naredne sezone će se takmičiti u tom rangu.”
Da li si ikada očekivao da ćeš aktivno igrati do 39 godine svoga života?
“Ne mogu da kažem da nisam jer potičem iz sportske porodice. I otac i majka su bili sportisti- majka se bavila rukometom, otac fudbaler, stric Dragan Đurić takođe fudbaler, ujak je bio fudbaler…Zavoleo sam fudbal od malih nogu i imao sam u porodici da tako kažem sportski uticaj, ali mislim da me je iznad svega neka volja i želja za fudbalom držala do ovih godina.”
U poznim fudbalskim godinama odlično si se nosio sa momcima duplo mlađim od sebe. Čemu zahvaljuješ dugoj karijeri, redovnom treningu, načinu ishrane ili nečem trećem?
“Mislim da je sportski život pre svega uticao da igram do 39-te godine. Mislim da je to najviše uticalo. Način ishrane takođe, vidi se po meni, mada mislim da je ipak više genetika. Imao sam i sreće da u karijeri nisam imao težih povreda koje bi me udaljile više meseci sa terena. Pre mesec dana povreda prednje lože udaljila me sa par utakmica. Pre toga ništa nešto značajno.”
Posle svih godina šta ti ostaje u najlepšem sećanju?
“Uh, teško pitanje. Sport nam omogućava mnogo toga. Upoznao sam mnogo ljudi iz sveta fudbala, stekao sam brojna prijateljstva koja su ostala i ostaće i dalje. Bilo je mnogo lepih trenutaka, bilo je i teških. Najlepša uspomena u Radničkom je odnos sa ljudima u klubu, odnos sa navijačima, sa saigračima i trenerima. Bilo je utakmica, bilo je golova. Konkretno, na utakmici protiv FK Brezovice sam bio povređen, bio sam na klupi, ušao sam pri samom kraju utakmice i u 94-95 -tom minutu postigao gol za pobedu.”
Škola Radničkog ima dosta polaznika, omladinci, kadeti i pioniri igraju u Kvalitetnoj ligi zapadne Srbije. Kakva je poruka za mlade fudbalere?
“Možemo i da se malo pohvalimo uspesima ove sezone jer iz godine u godinu naša omladinska škola napreduje i dobro se radi. Imamo kapaciteta, sve više dece nam dolazi u selekcije. Uslovi nisu loši, imamo glavni teren, poligon kao pomoćni, tu je i pič teren. U odnosu na druge u okolini koji su znatno bolji ne možemo da se poredimo, ali nije ni toliko loše. Nadam se da će biti i bolje. Poruka za mlade je igrače je pobeđuje volja i želja. Živimo u teškom vremenu, i sve je nekako otišlo predaleko, ali se nadam da će ipak u svemu presuditi volja i želja mladih fudbalera. Možete biti ne znam koliko talentovani, ali talenat se nadograđuje treningom. Poruka je: radite, učite, budite strpljivi- i na kraju krajeva neke kockice se poklope.”
Ima li naslednika?
” U porodici- tu je sin od pet godina, ali još je rano. Videćemo. A u Radničkom imamo igrača i znam da će me naslediti dobro. Ja sam u Radničkom igrao na poziciji zadnjeg veznog, kako sam ulazio u godine, tako sam se i pomerao pozadi ka štoperu.”
Bojana nismo pitali za broj golova u 12- to godišnoj karijeri u Radničkom. Međutim iz pouzdanog izvora saznali smo da ih je bilo preko 50. Posejao je Bojan na V puku fudbalsko seme po kome će pod njegovom kontrolom gaziti brojne generacije nekih novih fudbalera na radost ljubitelja fudbala.
Adio Lagani, i puno sreće u životu i radu sa najmlađim kategorijama.