Uoči zasedanja valjevske Skupštine, odbornica koalicije Ujedinjeno Valjevo može – sVAnuće, Jasminka Nedeljković, prilikom obraćanja javnosti pored ostalog je ukazala da su 53% prihoda budžeta od strane građana. Takođe, detaljno je govorila i da uz 42 miliona realnog ulaganja je i (ne)viđenih 96 miliona datih za javnu rasvetu; zatim o konverziji dugova; kao i veoma upitnom stanju u vezi tzv. stare autobuske, uz napomenu da treba tražiti izuzimanje objekata i zemljišta iz stečajne mase SP Lasta.
Jasminka Nedeljković, iz Odborničkog kluba sVAnuće u Skupštini Valjeva, o starim poreskim dugovima napominje: „Naša gradska uprava, ne samo da nema sreće sa izborom načelnika, već, možda baš i zbog toga, nema ni previše planiranja u svom radu, pa se događa da zaborave i poresku obavezu.
Član 7 stav 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (Sl..glasnik RS 2022) Grad Valjevo objavljuje spisak najvećih dužnika na dan 31.10.2024. po osnovu izvornih prihoda.
Jedna od tih obaveza, koja proističe iz stava 7 sedmog člana Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, i te kako ima veze sa prihodnom stranom budžeta.
Pre više od godinu dana objavljen je na stranici grada spisak najvećih dužnika po osnovu izvornih prihoda grada. Na dan 31.10. 2024. na ovoj listi je Holding korporacija „Krušik” čiji dug je u tom trenutku iznosio 167 miliona 817 hiljada 266 dinara i 98 para. Daleko iza je „Sloga”, ako se neko uopšte i seća te firme, sa malo manje od 43 miliona duga. Slede je „Vujić Valjevo”, „Nova Srbijanka”, „Vujić Voda” i „Vujić Divčibare” sa iznosima koji se kreću između 20 i 30 miliona.
Zbir svih ovih dugova iznosi 311 miliona 887 hiljada 875 dinara i 25 para.
Ne znamo kako je ova lista izgledala 31. oktobra 2025, pre manje od dva meseca. Iz čiste radoznalosti molim gradsku službu, koja u svom nazivu ima i obavezu naplate izvornih prihoda, da što pre objavi aktuelne iznose poreskih dugova. Molim takođe da to ne bude samo lista najvećih dužnika, već mnogo važniji – iznos ukupnog duga svih poreskih obveznika u datom trenutku i, ono najbitnije, procena službe koji deo tog duga može biti naplaćen u razumnom roku.
Ukoliko se ovo ne dogodi, biću slobodna da podatke potražim pisano, uz već standardno pozivanje na član 168 Poslovnika.
Pretpostavljam da je svakom racionalnom biću jasno zbog čega koalicija „Svanuće“ insistira na naplati poreskih dugova. I zašto će biti žestoko protiv svakog budućeg predloga o konverziji, pretvaranju poreskih dugova u najčešće bezvredni kapital veliktk poreskih dužnika.
Valjevo je pre nekoliko godina, pod rukovodstvom sadašnjeg predsednika Skupštine, pustilo niz vodu dug Krušik-a od preko 825 miliona dinara. Tom odlukom objavljenom, 6. juna 2017. u „Službenom glasniku grada Valjeva” broj 5 sveska 2; grad se odrekao prihoda koji bi, da je naplaćen, budžet našeg grada za tu, 2017. godinu, povećao za 27,98%.
Šta smo dobili odricanjem od trećine jednog godišnjeg budžeta? Da li će neki ljudi koji su i tada, kao sada, sedeli u klupama gradskog parlamenta ustati da nam objasne svoj postupak?
U prošloj godini blizu 3,2 miliona. To su sredstva za sportsku halu, za rekonstrukciju bolnice, za trg sa podzemnom garažom…
Koalicija „Svanuće” će formirati radnu grupu zaduženu za praćenje naplate izvornih poreskih prihoda grada, sa zadatkom da najmanje jednom mesečno građane Valjeva izveštava o ukupnom iznosu duga i merama preduzetim da se naplata popravi. U datom trenutku pozvaćemo da se u delovanje punopravno uključe i predstavnici svih ostalih odborničkih grupa i, zašto da ne, predstavnici građana Valjeva koji su iskusni u poslovima ove vrste i spremni da pomognu.
Gradski prihodi nisu prćija i plen samo skupštinske većine. Vreme je da se shvati da pripadaju svim građanima Valjeva, pa i onima koji nisu glasali, niti će ikada glasati.
Plan razvoja grada – U aktu, na strani 180, pronađosmo mesto za „ključni razvojni dokument grada koji predstavlja konceptualni okvir za razvoj i treba da pruži razvojnu orijentaciju i mehannzme za utvrđivanje razvojnih pravaca i prioriteta”.
Službenik koji je ovu rečenicu uneo u nacrt Odluke o budžetu za iduću godinu potpuno je u pravu i ja mu zahvalujem na tome. Za većinu ostalih službenika grada, pritom mislim na onu grupicu odabranih koji tvrde da „vode ovaj grad“, imam nekoliko pitanja.
Uvek dođe čas za polaganje računa, pa ću ukratko podsetiti na obaveze koje ste tražili i dobili kao zadatak. Za početak, citat iz „Službenog glasnika grada Valjeva” broj 5 od 26. marta 2019. Za zaboravne, tada je objavljen najviši pravni akt ove lokalne samouprave, Statut grada Valjeva.
Član 135: Skupština grada doneće Plan razvoja Grada najkasnije do 1.1.2021. godine. Skupština grada doneće Srednjoročni plan u skladu sa zakonom koji uređuje planski sistem RS, počev od srednjoročnog plana za 2021. godinu. Važeći dokumenti javnih politika uskladiće se sa zakonom iz stava 2. ovog člana, prvih izmena i dopuna tih dokumenata.
Šta kažete za ovo obećanje bajato skoro sedam godina? Ko nas je to slagao u najvišem pravnom aktu Valjeva? Ko sve snosi ličnu odgovornost zbog nepoštovanja Statuta? Pismeno ću zatražiti tumačenje ko je sve propustio da izvrši zadatke koji spadaju u njegovu radnu obavezu.
Uzgred, nemojte prati savest raspisivanjem javnih nabavki za izradu ključnog razvojnog dokumenta grada koji predstavlja konceptualni okvir za razvoj i treba da pruži razvojnu orijentaciju i mehanizme za utvrđivanje razvojnih pravaca i planova. To zahteva ozbiljnu pripremu i široko učešće javnosti, kao i preciznu analizu dosadašnjeg razvoja grada. A javnost rada nije dopadljiva, zar ne?
Stvarni trošak 42 miliona, za šta je izdvojeno još 96 miliona?
Prema dopisu koji sam u skladu sa članom 168 Poslovnika uputila Gradskoj upravi sa molbom da, ne meni, već građanima Valjeva odgovori na pitanje na koje već dugo tražim odgovor.
Pitanje glasi: koliko građani Valjeva uštede ako za „tu uštedu“ nekome moraju da plate 96 miliona? Drugim rečnma, koliko bi građane Valjeva stajala čitava funkcija 640- Javno osvetljenje, da u njoj nema stavke od 96 miliona koja se plaća za mere uštede energije po ugovoru o javno-privatnom partnerstvu?
Bez 96 mnliona za naše mađarske prijatelje, čitav rashod za funkciju 640 bi iznosio svega 56 i po miliona dinara. Od tih 56 miliona samo dve stavke se tiču čistog utroška za električnu energiju koju će potrošiti semafori (2 miliona) i javna rasveta 40 miliona, dakle svega 42 miliona.
Nadam se da je pitanje sada jasnije: da nema rashoda od 96 miliona za mere uštede energije koliko bi, u dinarima, više od ova 42 miliona iznosio rashod za električnu energiju koju će u 2026. potrošiti semafori i javna rasveta? Nisam još dobila pisani odgovor na ovo pitanje.
Da li će Valjevo ostati bez gradske autobuske stanice?
Ovih dana smo svedoci javnih rasprava o prostornim planovima: za Popučke, za Centar, za zaštitu valjevskih planina, sve to veoma zabrinjava građane zbog gubitka zdrave sredine, zelenila, vode i vazuha.
Nekako neupadljivo, a ipak značajno, iz objavljenih podataka Agencije za privredne registre, saznajemo za dokument broj 14315/1-1 da Saobraćajno preduzeće „LASTA” ad, saziva Vanrednu sednicu Skupštine akcionara, u kojoj se u tački 3. navodi: „Donošenje odluke kojom se odobrava podnošenje predloga za otvaranje stečajnog postupka – reorganizacijom.„
Uvidom u podatke o parcelama na kojima se nalazi SP ”LASTA” u Valjevu, vidimo da se radi o parcelama od 4,24 ha u Ulici Hajduk Veljkova, brojevi parcela KO Valjevo 7329/1,2 KO Valjevo 7330/2.3 KO Valjevo 7331 KO Valjevo 1 7398 Ko Valjevo, Hajduk Veljkova, Čika Ljubina. Građevinski objekti na tim parcelama su objekti Gradske autobuske stanice Valjevo, kao i lokal u Vlade Danilovića 1 i IA.
Na svim objektima, u Valjevu i u ostalim gradovima Srbije, SP „LASTA” ad je stavila hipoteke za razne dugove.
Zašto je važno ovo što se navodi? Naši sugrađani se sećaju, a podatke poseduju Gradske službe, o tome da je grad Valjevo ulagao u izgradnju autobuske stanice, a 1984. i 1986. godine, ugovorima između Valjeva i tadašnjeg Autosaobraćajnog preduzeća „STRELA” , preneto je vlasništvo na prevoznika. Kasnije je ASP „Strela” pripojena SP ”LASTI”.
Međutim, zbog dugova SP ”LASTE” prema gradu Valjevu, od 14 miliona dinara, izvršeno je poravnanje, nakon predloga Vlade Srbije, da se dugovi mogu konvertovati u vlasništvo. Pitanje je da li je ovo izvršeno kako treba i da li je Grad ponovo postao vlasnik Autobuske stanice.
Upućujemo pitanje gradonačelniku, da li je ovo poravnanje sprovedeno kroz dokumenta grada, ili se radi o vlasništvu grada o kome se ne vodi evidencija?
Šta sada, kada SP ”Lasta” a.d. ode u stečaj, da li će Valjevo ostati bez imovine, a građani bez autobuske stanice?
Da li će ta imovina deliti sudbinu učešća grada u vlasništvu „Krušika” od preko 800 miliona dinara; ili ostalih dužnika koji su konvertovali dug u učešće u kapitalu, a koji i dan danas imaju ogromne dugove prema gradu? Da li je Grad zainteresovan za očuvanje imovine građana ili će doći do daljeg rasipanja?
Zahtevamo da odgovorna lica kao i javno pravobranilaštvo, ispitaju dokumentaciju o ovom slučaju i donesu odgovarajuće odluke, i zatraže izdvajanje građevinskih objekata i zemljišta u vlasništvu grada iz stečajne mase SP ”LASTA” a.d.“, napominje u svom izlaganju Jasminka Nedeljković, odbornica opozicione koalicije Ujedinjeno Valjevo može – sVAnuće.
