Protekli vikend obeležio je XI Simpozijum pneuftiziološke službe ZC Valjevo, koja ove godine proslavlja 80 godina postojanja i tradicionalno organizuje stručni skup na Divčibarama.
Plućne bolesti koje su sve prisutnije u Srbiji, unapređenja u medicini u rešavanju istih, primeri uspešnosti i mnoge druge teme predstavljene su u dvodnevnom radu na kome je učestvovalo 120 predstavnika pneumofizioloških službi iz cele Srbije.
Dr Đorđe Jovanović, pneumoftiziolog, načelnik službe u Zdravstvenom centru Valjevo istakao je pomake u implementaciji biološke terapije u pulmologiji:
„Biološka terapija predstavlja revoluciju u pulmologiji, gde se promenio tok bolesti i budućnost ovih pacijenata, poboljšano preživljavanje, smanjen morbiditet i bolji kvalitet života a sama terapija zahteva multidisciplinarni pristup koji uključuje pažljiv odabir pacijenata, vođen biomarkerima i kliničkim fenotipovima. I na ovaj način personalizovana terapija sada ima tek smisla gde čuvena krilatica jedna terapija za sve, ne važi. Ali ova terapija nosi i neke izazove sa pažljivim kliničkim praćenjem, traganjem za faktorima lošeg kliničkog odgovora kao i menjanjem protokola ukoliko je to potrebno.
Ono što je dobro da se ona kao takva sve više primenjuje i na sekudarnom zdravstvenom nivou, kao što je i Zdravstveni centar Valjevo gde se od 2024. godine primenjuje kod pulmoloških pacijenata.
Jedan od najeminentnijih predavača na ovom simpozijumu bio je prof. dr Mirko Stanetić, redovni profesor Univerziteta u Banja Luci i predsednik Udruženja pulmologa Republike Srpske. On nam je o plućnim bolestima rekao:
„Plućne bolesti su česte. Mi smo imali period na prostorima bivše Jugoslavije gde smo se bavili masovnom zaraznom bolešću- tuberkulozom. U tadašnjoj državi bila je zakonska odredba da svaka lokalna zajednica mora imati dispanzer za plućne bolesti, upravo zbog velikog broja obolelih od tuberkuloze. U posleratnom periodu broj obolelih od tuberkuloze je počeo padati, ali su druge bolesti počele naglo da rastu. Ne mislim samo na maligne bolesti, mislim na intersticiske plućne bolesti fibroze koje mi nismo do sada ni obavljali. Nismo ni dovoljno pažnje postavljali na postojanje takvih bolesti bilo da su u okviru sistemskih bolesti ili su posledice nekih lekova, zračenja i svega onog što je danas svaki pacijent u svom terapiskom delu izložen. Zatim broj bolesnika sa različitim oblicima poremećaja spavanja , to je potpuno novo područje, a razvija se rapidno. Mali, debeli, gojazni visokog pritiska, pušači, hrču po noći, obično se leče dugo pod nadzorom kardiologa, imaju visok pritisak, jutarnje glavobolje, a u stvari imaju poremećaj disanja tokom sna, bilo centralnog, bilo hipo ventilacionog. Najčeše onaj ko spava sa tom osobom čuje da ovaj prekida tokom noći pa je onda uzbuna i zbog toga se javljaju lekaru. Broj bolesnika sa astmom raste, i na žalost posledica našeg tradicionalnog načina života, konzumiranje svega i svačega, konzumiranje duvana i duvanskih proizvoda, loših meteo uslova dovodi da u starijoj životnoj dobi imamo sve veći broj bolesnika sa hroničnom opstruktivnomm plućnom bolešću, kako stanovništvo stari ta bolest je sve teža i teža i dovodi do toga da je danas vrlo teško lečiti te bolesnike, jer oni pate i od brojnih komorbititeta, slabo srce, osteo porozu, gubitak mišićne mase, sve je to uzrok hronične opstruktivne plućne bolesti, i na žalost bolesnici se još uvek javljaju kasno.
Šta je savet?
„Kada pitate za savet ja uvek razmišljam. Postoje tipa saveta. Savet za zadravstvene profesionalce- mi moramo promeniti naš pristup u lečenju bolesnika. Moramo započeti sa aktivnim traganjem za bolesnicima. Kada ja nemam kliničke znakove bolesti , ja sam najpogodniji, ako imam bolest da se ta bolest otkrije i pravovremeno leči. Rano otkrivanje bolesti u začetku je zadatak svih nas zdravstvenih profesionalaca. Što se tiče ukupne populacije stanovništva zadatak je da ne budemo nemarni prema sebi. Znamo da karcinom pluća kroz skrinig, kroz niskodozni CT, znamo za karcinom debelog creva da običnim trakicama na okultnom krvarenju može da se otkrije, karcinom dojke, karcinom cerviksa…Sramotno je da imamo karcinom. Broj bolesnika koji imaju karcinome koji su se mogli otkriti na vreme a otkrivamo ih u uznapredovanoj fazi je znak loše organizacije, loše naše svesti o zdravlju i našeg nonšalantnog ponašanja prema tome. Što bi rekao običan narod- auto možete registrovati na sto načina, možete kasko, protiv grada, a čoveka po jednom osnovu. Ja mislim da oni koji puše, koji su predebeli, koji uzimaju prekomerne količine duvana moraju plaćati dodatno zdratstveno osiguranje jer nose veći rizik od oboljevanja od nekog ko se ustručava od svega toga. I to je mera. Ja ne bih trebao da produžim vozačku dozvolu ako ne uradim test pluća, test stolice, prostate koji je jednostavan, a niko neće dobrovoljno da ode. Odemo kada je kasno. I to je naš najveći, nacionalni problem, jer jednostavno ne vodimo računa dovoljno o zdravlju. Rađe mažemo i peremo svog metalnog ljubimca nego da sebe odvedemo na pregled“.
Treći put ste na ovom Simpozijumu od 11 koliko je do sada održano. Gde vidite Valjevo na toj mapi?
„Generalno gledano pulmologija je u novom zamahu. Broj ljudi koji se bave profesionalno pulmologijom mora rasti. Dobro je da u Valjevu to imamo. Videli smo danas da su domaćini predstavili jednu mlađu grupu lekara koja dolazi, ali je to nedovoljan broj. S obzirom da pričamo o bolestima koje su najčešće nezarazne bolesti među ukupnom populacijom, pa zašto je najmanji broj lekara upravo u toj oblasti. Nekako je paradoksalno i suprotno onome što očekujemo. Ljudi se danas u profesionalnom smislu daleko više angažuju na nekim drugim oblastima, ali hronična opstruktivna plućna bolest (HOPB) je treća najmasovnija nezarazna bolest. Smatra se da će do 2030.godine biti na drugom mestu po broju obolelih u svetskom broju. Mi moramo taj podatak imati u glavi i tako razvijati pulmologiju u narednom periodu. Valjevo koje je jedan od gradova u kome popriličan broj stanovnika gravitira itekako će imati pune ruke posla u narednom periodu, a vidim da kolege žele da se opreme i tehnički i tehnološki. Nema više bolnice bez kvalitetne spirometije, ispitivanja plućne funkcije, kvalitetne radiologije i kvalitetne bronhoskopije“.
U Srbiji je prošle godine samo od upale pluća bilo 15.000 hospitalizacija, od karcinoma pluća godišnje oboli oko 7.000 ljudi, dok od hronične opsturktivne bolesti pluća trenutno boluje između 400.000 i 600.000 pacijenata. Po podacima iz 2024. godine u Srbiji je umrlo više od 5.700 ljudi od bolesti pluća.
Podsećanje na skup održan 2024. godine na https://objektiva.rs/valjevski-pulmolozi-protiv-tuberkuloze/
