- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- Novogodišnja želja Anje Mijović – Da nam stvarnost postane monotona
Novogodišnja želja Anje Mijović – Da nam stvarnost postane monotona
By objektiva
on 01/01/2026
Naslovna Anja Mijović – foto Nemanja Jovanović
Zagledani u budućnost, slažemo se sa spisateljicom Anjom Mijović, autorkom serijala romana Otpadnici, koja u ovoj Novoj godini priželjkuje da nam stvarnost postane monotona, pa da u književnosti tražimo uzbudljiva događanja.
Uz osvrt na neka ne toliko davna vremena, preispitujemo aktuelnosti, među kojima su i Otpadnici 4, roman čija je promocija tek počela, donoseći i nove književne likove od kojih su neki izgrađeni na osnovu ličnosti iz Valjeva, Novog Sada… Kroz sve te priče provejava želja da se zaštite sopstveni narod i domovina, a autorka jednostavno kaže:
“Zar nije pravo rodoljublje ukazivati na loše stvari u nameri da nam se ne ponove, te da rod počne da živi bolje?”
Dramaturškinja i spisateljica Anja Mijović izuzetno vešto likove i slike iz stvarnosti prepliće sa dešavanjima u serijalu romana Otpadnici. Publika i kritika ih visoko ocenjuju. Verica Vinsent Kol napominje: “Zaplet koji su mogli da smisle samo život i maestralna Anja Mijović…”
Nekada biva veoma kompleksno precizno preneti zbivanje na papir; a drugo, čini se da je potraga za savršenom rečenicom večna. Međutim, Anji Mijović sve to, tek tako, polazi za perom. Uz Otpadnike niste svesni da čitate. Više je to osećaj da, uz šoljicu kafe, pričate s’ prijateljima: živa radnja, događaji se prelivaju uvlačeći vas u dešavanja.
Branko Čečen kaže da pre čitanja Otpadnika ne planirate išta dan – dva… A, upravo nedavno objavljen roman Otpadnici 4 karakterišu kao najopasniji nastavak serijala jer je Anja Mijović beskompromisno iscrtala mapu korupcije, nasilništva i niskih strasti.
Dramaturškinja i spisateljica Anja Mijović za Objektivu serijal svojih sjajnih romana Otpadnici opisuje rečima:
U Policijskoj stanici Vračar formira se novo odeljenje – odeljenje za borbu protiv visoko-tehnološkog kriminala. Kako je odeljenje ustanovljeno da se Evropskoj uniji usliše stavke potrebne da Srbija krene putem celog sveta, a prave potrebe za takvom jedinicom MUP ne shvata za bitne, u odeljenje se prekomanduju policijski inspektori koji se nisu baš najbolje uklopili u svoja prethodna radna okruženja. Vera Vasić koja je trpela nipodaštavanje muškog kolektiva, Andrej Popović koji zbog učestvovanja u ratnim operacijama policije na KiM ima izvesne probleme u ponašanju i Uroš Stanić, koji je prijavio korumpiranog kolegu i tako stekao neprijatelje u celom MUP-u. Tamo su ih poslali da ih ne gledaju, da “vataju zjala na internetu”. Međutim, na tom internetu ima svega, a zlo je u prednosti, jer ljudi neupućeni u novitete, ne umeju da se zaštite. Prvi roman je baziran na istinitom događaju koji neću da otkrivam. Drugi roman vodi junake u sučeljavanje s lokalnim političarem koji misli da je toliko moćan da može da volka i želka koga god hoće i u otkrivanje najmonstruoznijih usluga mračne turističke agencije iz dark veba. Treći roman obrađuje slučaj gradonačelnika u Srbiji koji se ponaša kao car grada kojim upravlja, ne preza ni od toga da pravi žurke na kojima podvodi maloletnice. I konačno 4. slučaj se bavi otkrivanjem fabrike droge skank za koju se ispostavlja da je vodi državna bezbednost, a policajci koji je otkriju, umesto da steknu sve državne počasti, dobijaju maltretiranje, progon i pretnje po život”.
Ukratko, to bi bilo to. Imam bujnu maštu, zar ne? Inspiriše me stvarnost i ljudi koji se bore da je poprave – napominjući da na promociju u Valjevo: Neko mora da me pozove. Dolazim čim poziv stigne.
Objektiva: Prethodne romane ste, u septembru 2023, predstavili u Valjevu. Da li i u pređašnjim pričama ima likova baziranih na stvarnoj osobi iz grada na Kolubari, kao što je primer u četvrtom romanu?
Ima. Ko god me je fascinirao na ovaj ili onaj način, našao se u romanima. Međutim, kada je priča o Katarini Petrović osvanula, jedan Aleksandar s X-a je napisao: „Ona kao da je iz tvojih romana ispala!“, jer su moji protagonisti vitezovi poput nje i dosta čitalaca nije sigurno da takve ljudine u realnosti postoje. Ubrzo smo se sprijateljile na mrežama, Katarina i ja, i osetila sam potrebu da se „rodi“ i u romanu, tom 4. nastavku. U njemu ima još vitezova iz realnosti, nije Kata jedina. To je moj način da im kažem: „Hvala za sve”.
Objektiva: Zbog čega ste izabrali baš dati domen za bazu priča?
Oduvek su me privlačile priče dece koja su žrtve pogrešne porodice, sistema, društva. Možda je i Dikens tome „kriv“, skoro mi je pao na pamet. Možda bismo promenili taj gluvi, neosetljivi sistem ako bi svi znali kako prolaze deca, pa i ljudi kojima samo on ostaje kao jedina opcija za preživljavanje. To je ideja vodilja. Da svi osete kako je ugroženima i da se pobune. A da ne bude fabula crna, preteška da se svari, stvorila sam protagoniste koji su inspirativni, koje je publika zavolela, prisvojila, jer su neko koga bismo želeli da imamo za prijatelje.
Objektiva: Sredinom decembra u Beogradu je održana promocija četvrtog romana iz serijala Otpadnici – kako ste došli na ideju za serijal?
Bila je ideja za serijal negde pohranjena u malom mozgu, ali kad sam sela da pišem prvi roman nisam znala da li će uspeti, pa ću moći da pišem nastavak. Želela sam im uspeh, ali nisam bila sigurna u njega.
No kako je izveo pravi bum na sceni, shvatih da je prilika da ljudima otkrivam stvari o kojima ne znaju ništa. Na promocijama prvog romana sam shvatila da obični svet npr. nema pojma ni o čemu u svojoj bliskoj sredini. Jedna profesorka sociologije u penziji mi je rekla: Super ti je priča, ali deca-skitnice, svratišta?! Pa, nismo mi brazilska favela! A baš tada se beogradsko svratište skoro zatvorilo jer je manjkalo sredstava. Shvatila sam da preko Otpadnika ili putem njih imam priliku da ono što ja znam, pa besnim, protestujem i galamim – dobiće priliku da saznaju i drugi.
Objektiva: Nameće se utisak da su česti, i zanimljivi, pokušaji da Vaše romane podvedu u određeni žanr. Može li se reći da Otpadnici pripadaju rodoljubivim trilerima?
Ah, reče mi jedna čitateljka, u stvari, šta fali da je imenujem, Gordana Arsić iz Niša, a inače profesorka književnosti u gimnaziji, reče da su Otpadnici moj čin rodoljublja. Možda nisam baš najbolje citirala, ali tako nešto napisa kad je objašnjavala zašto romani moraju da se pročitaju.
Ima ljudi koji prosto ne mogu da ih čitaju, nemaju stomak za to, ali onda ostaju bolno neobavešteni šta se oko nas dešava i nastaviće da se dešava jer ljudi ne znaju i ne reaguju.
Možda i jesu čin rodoljublja jer volim svoju zemlju više nego bilo koju drugu. To su neke normalne emocije koje svako na svetu oseća i to je nešto što se podrazumeva, ne ističe se. Ovi što pak ističu, u narodu su se primili kao „patriote“, tu svoju privrženost rodu pravdaju mržnjom prema drugačijima. Ili još gore, zataškavanjem užasa koje su sunarodnici počinili. Ali, zar nije pravo rodoljublje ukazivati na loše stvari u nameri da nam se ne ponove, te da rod počne da živi bolje? Moje poimanje sveta kaže da je tako.
Da, pokušavaju da me uglave u neki podžanr, ali im ne ide, jer ne postoji ništa slično. Jedni kažu politički triler, drugi tehno-triler, a ja bih kazala društveno-angažovani triler, jer sam iskoristila popularni žanr da progovorim o stvarima o kojima se u ovoj zemlji glasno ćuti.
Objektiva: Pored Otpadnika koji su aktuelni projekti?
UPiT i ništa više. Meni je onaj-čije-se-ime-ne-izgovara-a-žvalavos’-ne-dovodi-u-pitanje zabranio rad.
Objektiva: Šta Vas je podstaklo da osnujete UpiT? I, šta je urađeno, a šta sve priprema Udruženje pisaca trilera u predstojećem periodu?
Na ideju su došli kolege Đorđe Bajić i Marko Popović, pa su zvali Mirjanu Đurđević, Ota Oltvanjija i mene. Ubrzo smo shvatili da bi bilo super da postanemo regionalni, pa smo u UO uključili Elmu Tataragić, scenaristkinju iz Bosne i Juricu Pavičića, pisca iz Hrvatske.
Ideja je da promovišemo žanr trilera, domaće pisce, jer smo primetili da publika obožava strance, a slabo isprobava „domaćicu“. Zašto je to tako, ne znamo, mada imamo neke ideje. Jedno od razloga je možda i to što je danas moguće objaviti roman pošto prodaš njivu (ovo je nekad važilo za snimanje ploča).
Cilj je da u moru knjiga publici ponudimo ono što valja, u šta se neće razočarati.
Zato smo i ustanovili nagradu za UPiT-ov triler godine i izabrali žiri (Jasmina Karović Marković, Srdan Golubović i Dean Duda) koji je, bogme, imao težak zadatak, za vrlo kratko vreme su morali pročitati brdo naslova i izabrati tri najbolja. Uz dodelu nagrada smo osmislili i prvi festival trilera „Trilerfest“. Jedan od gostiju Trilerfesta je bio i Ju Nesbe, trenutno najopopularniji pisac trilera na svetu.
Evo, upravo smo pre neki dan imali sednicu Udruženja, jer je vreme da smišljamo naredni festival koji bismo pomerili za jesen 2026.
Objektiva: Većina srdačno komentariše: Anja je lik… Da li je reč o daru za komunikaciju, ili stvaralaštvo, da svakodnevne događaje pretočite u fantastične doživljaje? I, koliko je bitno prisustvo na mrežama, koliko su interesantne kao izvor podataka?
Govorim stalno: Da su kultni pisci imali društvene mreže, pa tek bi stvarali čuda! Meni pogoduje, jer kako bih inače imala uvid u čitavu paletu ljudskih kreatura, u izgovore, žargone drugih gradova i podneblja, ali i u utiske o mojim romanima, a to baš znači. Inače sam otvorena, nisam mrgud kakva sam bila kao dete, a i volim da nasmejem ljude, pa kad mi se odvrne slavina za duhovitos’ dam si oduška na mrežama.
Objektiva: Šta smatrate za mane pojednostavljene dostupnosti?
Mane bi bile to što svaka šuša nalazi za pravo da mi preti ili me vređa. Prvi put kad je pala pretnja u inboksu, nije mi bilo svejedno, ali danas posle na stotine obećanja da će da me… (izaberite sami šta ne biste da vam se desi) – mrtva sam ’ladna. Oguglala sam.
S druge strane, za mene kao pisca je veoma važno da sam „onlajn“ jer je to gotovo jedini način da promovišem svoje pisanje, današnji mediji nisu zainteresovani, a novce za reklamu nemam ni ja ni izdavači. Naravno da natrčim na poneke zanimljive ispovesti koje iskoristim, a vala i na smernice gde da dođem do podataka. Gugl je moj najbolji drug.
Objektiva: Koliko je za osobu važno da se razvija u više pravaca, da je znatiželjna i gde uočavate posledice dejstva fahmena?
Naravno da je važno, ključno je zbog snalaženja u tzv. „spoljnom svetu“, jer nekoga ko istražuje, stiče nova saznanja je teško žednog preko vode prevesti, zar ne? A što se ovih naših fahmena na vlasti tiče, pa posledice su vidljive na svakom koraku – sve su urnisali koliko se dobro u vođenje zemlje razumeju.
Uz prisećanje na studije pod sankcijama, kako kaže “podsetnik na prazan džep, kriminal i ratove”, ali kada je prvi put osvanuo transparent “Beograd je svet”, na pitanje vidi li sličnosti aktuelnog doba sa ’90. I šta su bile tada, a šta su prednosti sada, spisateljica Anja Mijović napominje: “U ono vreme mi se činilo da smo svi zajedno u borbi protiv Zlobe, bukvalno nisam poznavala jednog ko je bio neutralan, mada me ubeđuju da patim od sindroma „Vračar babl“, što bi značilo da dolazim iz oduvek demokratski nastrojenog mikrokosmosa.
Sličnost sa ovim vremenom sada je tolika da je važno istaći. „Beograd je svet“ je započeo na mom fakultetu uz Filozofski, a studentski pokret sada je ponovo krenuo s FDU-a.
Studentima sada sam posvetila četvrti roman, a poručila bih im da je vreme da se svi ujedinimo. Baš svi, a da ograđivanje ostavimo iza sebe, dosta je”, kaže Anja Mijović, dok za tzv. studente koji samo hoće da uče, kaže: “Ovim drugim nemam šta tačno da poručim jer oni su amorfna masa koja odgovara jednom gospodaru, a i gospodaru je valjda jasno da je kraj, jer da nije ne bi slao svoje besne pse na ulice Valjeva, a i svih drugih pobunjenih gradova.”
Objektiva: I za pred kraj, da li su već napisani prvi redovi pete knjige Otpadnika?
Jesam počela ali samo u kratkim crtama. Još me nije skalabutala ona inspiracija koja mi ne da da spavam, jedem, budem… Baš je jedna čitateljka u Valjevu na promociji postavila pitanje: Da li će naši dragi junaci skrljati ove zlotvore? Onomad sam pukla od smeha, ali sam onda počela o tome da razmišljam intenzivno. To će biti fabula 5. romana.
Objektiva: U ovim momentima nekako je neizostavno pitati šta ste poželeli za ovu 2026. godinu, i sebi i svojim čitaocima, kao i svim časnim građanima naše države?
Da šesti roman ceo izmislim, a ne da berem užase iz naše svakodnevice. Da nam stvarnost postane monotona, pa da u književnosti, filmovima i serijama tražimo neka uzbudljiva događanja.
Uz ohrabrenja i lepe želje na početku novog ciklusa neizvesnosti, dok iščekujemo bolju budućnost uz nadu da će napokon stići, umesto zaključka samo da naznačimo da Otpadnici 4 počinju citatom Džordža R.R. Martina: “Nema stvorenja na Zemlji ni upola strašnog kao što je to pravedan čovek”, dok je na sledećoj strani posveta studentima – radi slobode, jednakosti…
Da biste sve saznali, morate da čitate Otpadnike. Ako ste bili vredni, mislili svojom glavom, možda vas je sačekala jedna Čarobna knjiga pod jelkom, ili će čekati pod badnjakom. Uostalom, u svakom trenutku knjiga je najlepši poklon, a uz serijal romana Otpadnici ovi praznici će dobiti neočekivanu dinamiku.