Izložba crteža Dobrija Stojanovića pod nazivom „Crteži 1986 – 2025“ danas je svečano otvorena u Modernoj galeriji u Valjevu, privukavši veliki broj ljubitelja likovne umetnosti iz Valjeva i Beograda.
Izloženi opus čine trideset četiri crteža nastala u periodu od 1986. do 2025. godine, pet blokova crteža izvedenih tokom umetnikovog studijskog boravka u Španiji i jedan blok uobličen u Beogradu.
U opusu Dobrija Stojanovića predstava ljudske figure je dominantna tema. Bojana Miljković objašnjava: „Kada smo utvrdili da je u Stojanovićevim delima čovek omniprezentan (prezentnošću forme ljudskog tela) i omnipotentan (svojom ontološkom supremacijom), pitanje koje se nameće je dakako šta to stvaraocu daje za pravo da ne odustane od čoveka i njegove sudbine. Naime, ako imamo na umu činjenicu da je u filozofskom smislu početak iščezavanja figure čoveka s naših obzorja nagovešten Fukoovim (Michel Foucault) profetskim završnim rečima njegovih Reči i stvari 1 , a što je u daljoj recepciji (npr. kod Lakana) interpretirano kao decentriranje subjekta – kao jedna od temeljnih karakteristika teorijskog pokreta koji označavamo pojmom poststrukturalizma, katkad primenjivana i na postmodernizam uopšte – onda je pitanje šta bi to nepoverenje prema pojmu čoveka, te njegovom bremenitom nasleđu moglo odagnati. Na početku smo jasno ukazali na modernističke korene Stojanovićevog dela, ne samo u pogledu njegove tematske opredeljenosti već principijelno njegove (logičke) forme. Kao što je magistralni tok istorijskog razvoja umetnosti trasiran polazeći od iskustva avangardnih pokreta i njihovog radikalnog raskida s tradicijom (po volji paradoksa, vodeći ka posleratnoj neoavangardi 2 , koja je u odnosu na ovu prvobitnu nešto bitno drugo, čime je sledbeništvo kao takvo upitno).
Miljkovićeva, inače istoričar umetnosti je održala impozantno, gotovo predavanje o stilu i radu Stojanovića, aposebno naglašava:
„To je centriranje deformisane ljudske figure nauštrb svih ostalih elemenata žive i nežive prirode, koji su dati u funkciji njenih epi fenomena. On zapisuje već 1973. godine na studijskom boravku kada je bio na studijamma grafike u Belgiji on kaže: „Čovekovom sudbinom sam opsednut. On je glavni stub postojanja. Crtež je najiskrenija opservacija o duhovnim, društvenim i životnim situacijama svog vremena. Crtež je čin mišljenja svog vremena, crtež je nešto autonomno, crtež je neđto budućnošću bremenito. Crtež je jedna intelektualna kategorija par- exelans. Crtež nije za naznalice. S obzirom na Stojanovićevo autentično stvaralaštvo i za nas još važnije s obziron na njegovu autentičnu egzistenciju, to je nešto neverovatno. Stojanovićeve slice, crteži i grafike poseduju jednak stepen referencijalnosti i za njih jednako važi humanistička opredeljenost kojima leži u osnovi“.
Sam autor Dobri Stojanović bio je zadovoljan svojim pojavljivanjem u Moderonoj galeriji. On je posebno naglasio:
Naš i Francuski veliki slikar Ljuba Popović govorio je o mojim radovima i o slikama i o crtežima, da svi dotiču Medijalu. Verujte, kada sam to čuo od njega… to mi je najlepše priznanje i od mnogih svetskih nagrada. Hvala mu. On sa Milanom Komnenićem, njih dvojica uvrstvili su me u program Moderne galerije. Hvala im još jednom i neka im je laka zemlja. Zahvaljujuči Mariji Đurić i Jeleni Matić ova izložba je otvorena i hvala im na tome. Druga stvar, vrsni istoričar umetnosti Bojana Miljković osetila je moj rad i njen tekst predgovora koji je napisala za ovaj katalog nema nikakve podudarnosti sa tekstovima predgovora sa kritikama i intervjuima koji su rađeni sa mnom, taj tekst, dozvoljavam sebi slobodu da kažem, je nešto posebno što je Miljkovićeva napisala. Čuo sam jedan podatak, taj tekst će ova galerija da predloži za nagradu Laze Trifunovića. Ako je to tako ja se pridružujem i podržavam predlog“.
Izložba se može pogledati u Modernoj galeriji do 1. juna.
https://objektiva.rs/moderna-galerija-razgovor-sa-umetnicima/
