Danas 22. mart je svetski Dan voda, ustanovljen rezolucijom UN u decembru 1992. godine. Obeležava se svake godine radi podizanja svesti o činjenici da više od dve milijarde ljudi na zemlji živi bez pristupa pijaćoj vodi.
Radi očuvanja zdrave životne sredine, udruženje Zeleni vitezovi reke Kolubare (ZVRK) iz Valjeva, uz podršku EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji, planiraju akciju čišćenja korita reke Ljubostinje od komunalnog otpada 18. april 2026. godine, u okviru projekta „Ne bacaj bez razloga, čisti sa čašću“.
Pored akcija čišćenja, kroz projekat realizuju brojne ekološke radionice za srednjoškolce i studente iz Valjeva, specifično usmerene na dugotrajno rešavanje problema zagađenja voda. Cilj projekta ZVRK-a je povećanje informisanosti i uključenosti mladih u rešavanju problema zagađenja površinskih voda, uz očekivano aktiviranje i doprinos pri poboljšanju kvaliteta vode reke Ljubostinje, što je direktno povezano sa zdravljem građana, bliskog okruženja i šire životne sredine.
Podršku mladima pruža i sanitarno ekološki inženjer Slađana Mladenović napominjući da su vodotokovi od vitalnog značaja za okruženje, kao i zdravlje svih živih bića.
„Higijenski ispravne površinske vode, posebno reke koje protiču kroz naseljena mesta, imaju veliki značaj za zdravlje stanovništva i očuvanje životne sredine. One predstavljaju ključni prirodni resurs koji utiče na kvalitet života ljudi, ali i na stabilnost čitavog ekosistema.
Čiste reke omogućavaju sigurno korišćenje vode za vodosnabdevanje, navodnjavanje u poljoprivredi, industrijske procese i rekreativne aktivnosti, čime direktno doprinose ekonomskom i društvenom razvoju lokalnih zajednica. Pored toga, očuvane površinske vode su stanište brojnih biljnih i životinjskih vrsta i imaju važnu ulogu u održavanju biološke raznovrsnosti.
U urbanim sredinama, značaj higijenski ispravnih reka je još izraženiji jer su one često izložene intenzivnom pritisku usled ispuštanja komunalnih i industrijskih otpadnih voda.
Ukoliko se ne obezbedi adekvatna zaštita, dolazi do narušavanja kvaliteta vode, što može imati višestruke negativne posledice. Zagađene reke gube svoju ekološku funkciju, dolazi do pomora ribe i drugih organizama, a prostor oko njih postaje nebezbedan i neprivlačan za boravak ljudi.
Higijenski neispravne površinske vode mogu sadržati patogene mikroorganizme, uključujući bakterije, viruse i parazite, kao i hemijske zagađivače poput teških metala, pesticida i industrijskih hemikalija. Izlaganje takvoj vodi, bilo direktnim kontaktom ili indirektno putem hrane i vode za piće, može izazvati različite zdravstvene probleme.
Najčešće se javljaju akutne crevne infekcije, dijareje, virusni hepatitisi, kao i kožne i očne infekcije. Dugotrajna izloženost hemijskim zagađivačima može dovesti do hroničnih oboljenja, oštećenja organa, pa čak i povećanog rizika od malignih bolesti.
Neformalna grupa VIVA, u okviru projekta “Ko to tamo zagađuje” je u periodu septembar – oktobar 2022. godine uzela uzorke vode iz nekoliko reka na teritoriji Valjeva, kao i iz Petničkog jezera. Cilj ovog projekta je bio podizanje svesti šire javnosti, sa posebnim osvrtom na donosioce odluka prvenstveno o podizanju svesti o značaju higijenski ispravne vode piće, značaju redovnog monitoringa površinskih voda, urađenom registru zagađivača i njihovoj zakonskoj odgovornosti. Analizu voda je radio Zavod za javno zdravlje Valjevo, reka Ljubostinja je tada imala V klasu kvaliteta voda, odnosno Loš ekološki status.
Reke čija voda spada u najlošiju, petu kategoriju kvaliteta, predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu i praktično se smatraju visoko zagađenim vodotokovima.
Takva voda je opterećena velikim količinama organskih i hemijskih zagađivača, uz izraženo prisustvo patogenih mikroorganizama, zbog čega nije pogodna ni za jedan oblik upotrebe bez prethodnog intenzivnog tretmana. U ovakvim vodama često dolazi do smanjenja kiseonika, što uzrokuje narušavanje celokupnog ekosistema voda.
Direktan kontakt sa vodom pete kategorije, kao i boravak u njenoj blizini, može predstavljati zdravstveni rizik, naročito usled mogućnosti pojave zaraznih bolesti, kožnih infekcija i alergijskih reakcija.
Dugotrajno zagađenje ovakvog nivoa ukazuje na kontinuirano i nekontrolisano ispuštanje otpadnih voda, što zahteva hitne mere sanacije, strožu kontrolu zagađivača i sistemsko unapređenje upravljanja otpadnim vodama kako bi se sprečilo dalje ugrožavanje zdravlja stanovništva i degradacija prirodnih resursa.
Posebno su ugrožene osetljive kategorije stanovništva, kao što su deca, trudnice, starije osobe i hronični bolesnici, kod kojih posledice izlaganja zagađenim vodama mogu biti izraženije i teže. Pored direktnih zdravstvenih posledica, zagađenje voda utiče i na kvalitet zemljišta i hrane, čime se dodatno povećava rizik po javno zdravlje.
U cilju očuvanja higijenske ispravnosti površinskih voda, neophodno je sprovoditi kontinuiran i sistematski monitoring kvaliteta vode, uz pravovremeno reagovanje na svako odstupanje od propisanih standarda. Poseban značaj ima izgradnja i unapređenje postrojenja za prečišćavanje komunalnih i industrijskih otpadnih voda, kao i stroga kontrola njihovog rada. Takođe, potrebno je sprečiti nelegalno ispuštanje otpadnih materija u vodotokove kroz efikasniji inspekcijski nadzor i primenu zakonskih mera.
Važnu ulogu ima i edukacija stanovništva o značaju očuvanja voda i odgovornom upravljanju otpadom. Podsticanje ekološke svesti i uključivanje lokalne zajednice u aktivnosti zaštite životne sredine doprinosi dugoročnim rezultatima. Pored toga, neophodno je unaprediti saradnju između nadležnih institucija, lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva, kako bi se obezbedio integrisan pristup upravljanju vodnim resursima.
Samo planskim, odgovornim i koordinisanim delovanjem moguće je obezbediti očuvanje higijenski ispravnih površinskih vodotokova i time zaštititi zdravlje stanovništva i životnu sredinu za buduće generacije”, naglašava sanitarno ekološki inženjer Slađana Mladenović.
Ovogodišnja tema Dana voda je Voda i rod, a slogan je Gde voda teče – jednakost raste. Kampanju vode UNICEF i UN – Water, ističući da je dostupnost zdravstveno ispravne vode od izuzetnog sveobuhvatnog značaja, tim pre jer 2,2 milijarde osoba na svetu u XXI veku nema pristup čistoj pijaćoj bezbednoj vodi.
U žiži ovogodišnjeg Dana voda je povezanost između upravljanja vodama i rodne ravnopravnosti uz isticanje da su žene i devojčice najviše pogođene nedostatkom čiste vode. Istovremeno UN naglašavaju da jednak pristup vodi smanjuje rizike i unapređuje zdravlje i obrazovanje.
Akcija čišćenja reke Ljubostinje u organizaciji Zelenih vitezova reke Kolubare (ZVRK), 18. april 2026. godine.
Projekat se realizuje u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Projekat je podržan od strane Evropske unije i biće realizovan u periodu od 2023. do 2026. godine.
