Valjevski advokat i muzičar, basista, Uroš Spasojević obradovao je valjevske poznavaoce i pratioce muzičkih zbivanja informacijom koju je saopštio preko društvenih mreža. Uroš Spasojević će večeras nastupiti na radio manifestaciji “ Art’s Rođendan 2026, koju organizuje EBU- European Broadcasting u koviru odeljenja Ars Akustika. Uroš će svojim autorskim delom „Tečni refleksi“ predstavljati Radio Beograd na ovoj manifestaciji, što je bio dovoljan da mu ukrademo vreme između dve ljubavi- advokature i gitare, i napravimo razgovor na ovu temu.
„Svake godine 17. januara se organizuje takozvani „Rođendan umetnosti“, u jednom od vidova organizacije je i taj što Evropska radio difuzija EBU objavljuje određeno vreme audio materijal- muzičke projekte, tako što razne nacionalne radio stanice objavljuju svoj materijal u tačno određeno vreme. Radio Beograd je u sastavu Evropske radio difuzije i u okviru proslave svaka radio stanica u određeno vreme objavljuje svoje zapise. U suštini to je snimak, ili bolje rečeno izvođenje od 20 minuta, svaka radio stanica predstavlja svoje umetnike ili rad koji se tiče toga. Doboje se link i može se čuti šta je ponudio recimo Zagreb, Frajburg, Beč, Vilnus…uradio. Postoje dakle svi izvođači koji su učestvovali u toj proslavi i Radio Beograd koji je vrlo, vrlo ozbiljan u tom smislu i koji prati sve te projekte iz Evropske Radio- difuzije ima svoje predstavnike. Ja sam u septembru prošle godine izabran da budem predstavnik Radio- Beograda, ukazana mi je čast i ja sam snimio materijal koji je prihvaćen i on će biti premijerno emitovan večeras u 20.50″.
Kakav je materijal u pitanju?
To je potpuno novo, uslov i jeste bio da se napravi potpuno nov autorski projekat, koji nema nikakve veze sa ranijim iz nekoliko razloga. Prvo da bi to bila ekskluzivnost, drugo da ne bi bilo problema sa autorskim pravima. Materijal mora da bude potpuno nov da ne bi došlo do povreda autorskih prava, a i bolje je zbog same konceptualnosti. Što se tiče samog materijala što je malo specifično za moj rad iz ranijih godina, traženo je da to bud e vrlo apstraktno, da bude čak drugačije u odnosu na moju muziku, ali ne u potpunoj meri. Meni se to mnogo svidelo zato što ja ka tome apsolutno i težim. Kada ti neko kaže možeš sve što želiš, nema ništa lepđe od toga. Čak sam se i plašio kada sam poslao prvi „pilot“ snimak da to ne bude previše apstraktno, ali rečeno je da je super i da mogu još. Nije mi se desilo u životu da mi neko traži da budem još apstraktniji“.
Koji je zapravo tvoj muzički pravac?
„Mnogo je teško, o meni pišu da sam džezer. Jazz je u suštini vrlo širok pojam, moj pravac nema veze sa onim klasičnim džezom koji je postojao. Jazz se toliko razvija i toliko dolazi do nekih širenja tog izraza, ali ja se nekako vodim kao neka eksperimentalna apstraktna muzika. I upravo je moj pravac bio neka vodilja kada su oni mene pozvali. U mejl pozivu je pisalo: „Vidim da iskačete iz običnog Jazz izraza“. Ta muzika koju ja stvaram nije nešto komunikativna, kako oni to zovu, i onda je došlo do tog poziva. Sada sam prvi put koristio sempler, pored mog instrumenta sempler je po prvi put korišćen i to je vrlo, vrlo bitno, i ja sam vrlo zadovoljan tim proizvodom, tim eksperimentom. Ja mislim da je materijal vrlo specifičan i da se znatno razlikuje u odnosu na ono što sam nekada radio. U suštini, sve zvukove koje sam ja pravio su bili posredstvom bas gitare, podrazumeva se preko efekata, ali bas je bio izvor. Ovaj put sam izašao i ti elektronski zvuci nisu samo iz bas gitare, već su preko semplera. Ja ga nisam koristio do sada, urednik iz Radio Beograda me je ohrabrio da koristim sve i da maksimalno eksperimentišem. Emisija koja će se večeras emitovati, naša emisija je u okviru emisije Radionica zvuka, to je čuvena emisija koja je u produkciji Radio- Beograda dugo godina, i u nju dolaze eksperimentalni muzičari. Niko od džez muzičara nije izabran u nju jer nije dovoljno apstraktan i eksperimentalan da bi to moglo da uđe u taj fokus“.
Koliko si do sada imao projekata koji su završili na CD-u?
“ Ja sam do sada objavio 15 albuma i sada snimam 16-ti. Treći album je proglašen među top pet u našoj zemlji od strane urednika Novog Sada, a peti album koji se zove „V“ je imao najviše uspeha u smislu moje promocije. Ja sam na osnovu tog albuma izabran od čuvenog Jazz kritičara Marka Salivena za basistu godine u toj 2018. godini.
Završio si pravni fakultet, u advokaturi si dugo. Od kada je interesovanje za bas i zašto bas?
„Ja sam uz redovno školovanje završio violinu i kontrabas u Muzičkoj školi „Živorad Grbić“ u Valjevu. Prvo sam završio violinu, a kasnije i kontrabas u srednjoj školi, dok sam bio gimnazijalac. Ja sam se pre školovao za muziku nego za ovo čime se sada bavim. Pravni fakultet sam upisao sa 199 godina, muzikom se bavim od 6-7 godine, tako da je muzika starija nego advokatura u mom životu. Dvoumio sam se u trećem razredu srednje škole da li da se pripremam za Akademiju u Gracu, gde je čuvena Jazz akademija. Mislim da sam izabrao odlično, jer bavim se jednim poslom, bavim se i muzikom. Da sam upisao Akademiju u Gracu bio bih samo muzičar. Ovako sam i muzičar i advokat“.
Da li stižeš da se posvetiš i advokaturi i muzici?
Advokatura mi ne smeta, čak mislim da mi i pomaže u muzici. Advokatura je posao koji se u neku ruku zasniva i na improvizaciji, da se snađeš u datom trenutku. Tako je isto i u muzici. U suštini improvizacija i u advokaturi i u muzici su vrlo slične. Po meni je čak i vrlo blisko u neku ruku koja možda nekome nije dovoljno određena. A vrlo je zanimljiva stvar- imam neku knjigu, poklon od prijatelja o istoriji džeza, prvi saksofon u staroj državi Kraljevini Jugoslaviji je doneo advokat. Znači, prvi Jazz muzičar u tom smislu je jedan advokat iz Beograda. On je bio u Parizu na poslovnom putu, vrlo mu se svidela Jazz muzika, i on je doneo taj prvi instrument, tako da su koreni Jazz muzike muzike kod nas vezani za advokata“.
Imaš li međunarodnih planova?
„Večerašnji nastup jeste evropska pozornica u tom smislu, gde je taj projekat svima dostupan i velika je odskočna daska. E sada, postoje i festivali na koje se može aplicirati sa tim materijalom, tako da u teoriji može svašta da se desi što se tiče te Evropske „karijere“. Jedan od meni najbitnijih nastupa je bio u Minhenu 2019. godine kada sam prezentovao svoj solo album i to mi je bilo da osetim malo izaska iz ovog našeg prostora. Vrlo specifično je i to što je moja muzika poznatija od strane tih stranih kritičara nego od naših. Vrlo je specifična i nije popularna čak ni u smislu džez muzike. U našoj zemlji se više voli tradicionalniji džez stil“.
Da li misliš da će doći vreme kada će i stil koji ti neguješ postati pupularan u Srbiji?
„Iskreno ne verujem, zato što mi nemamo ni tu kulturu. Moja muzika više vuče na taj neki skandinavski tip, na ambijentalnu muziku. Izvođači koje ja volim su upravo iz skandinavskih zemalja, ovaj zvuk kod nas i nije nešto zastupljen. Neko ko se zanima za moju vrstu muzike je mene čuo što je meni bitno“.
Svirao si i na Jazz festivalu u Valjevu, kakvi su utisci?
„Jesam, svirao sam dva puta. Uvek sam imao podršku organizatora Jazz festivala u Valjevu, bilo ko da je. Uvek su poštovali moj izraz.“
Za kraj, šta su sledeći projekti?
„Sledeći projekat je album koji treba da se završi krajem ove godine i on će biti malo drugačiji od prethodnih albuma u tome što sam napisao muziku i za trombon, tenor saksofon i za trubu. Tri duvača će se pojaviti na sledećem albumu“.
Ljubitelji muzike mogu slušati nastup Uroša Spasojevića večeras na programu Radio Beograda III u 20.50, a nešto ranije i intervju sa njim da drugom programu Radio Beograda.
