- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- BLAGOVESTI
BLAGOVESTI
SPC i vernici 7. aprila proslavljaju Blagovesti, jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika, kao sećanje da je Arhangel Gavrilo javio Devici Mariji da je Duh Sveti nju odabrao za majku Isusa Hrista.
Prema narodnom veravanju u periodu od Blagovesti do Velikog petka treba započeti veći posao. Takođe, na Blagovesti treba veoma rano ustati. Devojke bi pred praznik nakupile suva drva, od kojih su ložile vatru na seoskom raskršću ili bregu, gde bi se seljani veselili. Mlađi bi preskakali vetru zbog verovanja da će oni koji preskoče, biti zaštićeni od ujeda zmija.
Jedno od verovanja je da se na ovaj dan iz zimskog sna bude gmizavci, pa ih ne valja pominjati u razgovoru, ali su, pred Blagovesti deca mašicama udarala u gvozdene predmete obilazeći oko kuće, staje i tora i vikala: „Bež’te zmije i gušteri!“
Takođe, verovanja su da se na Blagovesti žene ne češljaju, da ne valja praviti nove opanke, da je dobro umiti se u reci ili potoku. Porodice koje žele porod odlaze u crkve i manastire gde se mole pred ikonama Bogorodice.
Od Blagovesti počinje setva jarih žita, pšenice, ječma i ovasa, pa treba izneti seme na sunčevu svetlost. Voćari smatraju Blagovesti najsrećnijim danom za kalemljenje voća, a vinogradari za orezivanje loze.