- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- Dule Lušin ponovo u takmičarskom delu Beogradskog proleća
Dule Lušin ponovo u takmičarskom delu Beogradskog proleća
Autor objektiva
18/04/2024
Na prestižnom festivalu Beogradsko proleće i ove godine će nastupati u takmičarskom delu naš sugrađanin Dule Lušin. To je bio sasvim dovoljan razlog da se nakon godinu dana “poslovno” vidimo i napravimo razgovor na ovu temu. Festival je na programu u subotu 20. aprila u MTS dvorani.
“Ove godine sam kompletan autor pesme sa kojom ću nastupati na festivalu. Pesma se zove “Bože daj mi krila”, ja sam je napisao pre 20 godina i ona je čekala svoj trenutak. Da mi je neko tada rekao da će čekati 20 godina i da će biti na festivalu kakav je Beogradsko proleće ne bih poverovao. Ali, eto, Bogu hvala, opet su se kockice lepo složile, a ja sam kasno saznao za festival. Gotovo pred kraj konkursa. Brzinski sam otpevao demo i vrlo brzo dobio pozitivan odgovor. Mislim da je konkurencija jača nego prošle godine na moje veliko zadovoljstvo. Muziku nikada nisam smatrao takmičenjem, sam ulazak u finale je pobeda. Jelena Tomašević – koja je u svakom smislu reči oličenje umetnice je u finalu, Vana iz Hrvatske je takođe finalist. Sa njom sam nedavno nastupao na jednoj privatnoj proslavi i koja me je pesmom očarala, tu je i Goca Tržan, zatim Aca Regina, Bojan Marović… U smislu konkurencije sportski rečeno, jača je konkurencija. Jedina žal koja je ostala je da Grad Beograd nije izdvojio budžet za Big Bend RTS-a, tako da ove godine neće biti glamurozne svirke nego ćemo pevati sa svojih studijskih matrica. Na žalost”, kaže Dule Lušin.
Šta očekuješ od ovogodišnjeg nastupa?
“Ozbiljno sam pristupio ovoj pesmi. Ovo je prva pesma gde sam se mešao aranžerima u njihov posao. Zašto? Zato što sam je ja pisao, zato što je ja osećam kao što je osećam i zato što sam bukvalno od starta imao viziju kako taj aranžman treba da izgleda. Naravno, moji prijatelji Uroš Ranković i Vuk Matić koji su radili aranžman su se složili, bukvalno se poklopio taj isti pogled kako treba da izgleda aranžman. Imali smo veliku pomoć čuvenog valjevskog dirigenta Milana Nedeljkovića koji je raspisivao gudače i Željku Joksimoviću za “Dva sveta”. Bili smo malo u frci, jer nisam znao da treba da se peva preko matrice, samim tim sam mislio da ne treba da imam gotov aranžman do festivala. Međutim, kada mi je gospodin Vladimir Klanšček javio da aranžman mora biti gotov u ponedeljak, imali smo šest dana, a već smo bili u haosu sa vremenom zbog pripreme još jednog projekta “Divčibarska noć”. Uroš i Vuk su morali da uđu u studio i da ne izlaze iz njega do završetka aranžmana – tri dana. I hvala im na tome. U sredu se sa puta vratio Milan, raspisao gudače, i sve je ekspresno urađeno. Kada smo sve uradili i čuli snimak bilo mi je jasno da je ovo pesma na koju ću biti jako ponosan. Kroz celu karijeru, siguran sam u to”.
Imao sam priliku i čast da je čujem pre festivala, i lično mi se jako svidela. Kakav je osećaj kada posle 20 godina izvadiš pesmu iz “naftalina”.
“Osećaj je jako čudan, meni je nakon prošlogodišnjeg Beogradskog proleća sinula ideja da bi ona trebala da se nađe na ovogodišnjem, i moram da kažem da je na to uticao jedan susret u restoranu “Obnica”. U goste su mi došli prijatelji iz umetničkog miljea. Glumac Bane Tomašević i Marko Milošević pesnik sa kojim nastupam po kabareima. I, kada sam im, uz harmoniku, otpevao tu pesmu,”odlepili” su na nju. Rekli su mi i prelomio sam da ova pesma mora biti prijavljena za Beogradsko proleće 2024. Smatram da nisam pogrešio”.
Kakvi su dalji planovi van festivala?
“Prošle godine sam propustio da pesmu sa festivala promovišem i da za nju uradim spot. Ove godine neću napraviti tu grešku. Pesma “Bože daj mi krila” će biti brzo ekranizovana i biće van festivala puštena u etar jednim spotom i studijskim snimkom.
Radili smo projekat “Divčibarska noć” koji je pobrao dosta simpatija gledalaca i slušalaca. Mi smo to prvi put radili za vreme pandemije, to je bila ideja kompozitora Gorana Kovačića, mog velikog prijatelja. Mi smo prvu “Divčibarsku noć” odsvirali u Divčibarskoj šumi za odabranu publiku, bilo je pozivnog karaktera zato što su se poštovale mere pandemije – 50 ljudi sa scenografijom, muzičarima i publikom.
Ovoga puta smo imali neverovatno teške vremenske uslove. Snimali smo 4. aprila, na Divčibarama je bilo veoma hladno, subjektivni osećaj dva stepena u plusu. Od 19 pesama koje smo pokušali da snimimo mislim da će četiri ili pet otpasti jer su Uroš za klavirom i Bojan za bubnjevima pred kraj bili pred “otkazom” ruku. U planu je da u ovoj godini budem dosta aktivniji u odnosu na prošlu.
Prošle godine sam nakon Beogradskog proleća snimio duet pesmu sa Željkom Vasićem. Pesma se jako lepo “primila”, dosta se sluša. To nije pesma koja je ušla na velika vrata, ali je ljudi sve više slušaju, zavrtela se na radio stanicama. Dakle, do kraja godine plan je da uradio još jednu – dve pesme jer je u našem pozivu jako važan kontinuitet. Najgore je ne snimati.
Gledam da ne “kiksnem”, gledam da ne snimim samo da bih snimio. I mnogo veći pevači od mene su imali pesama koje su prošle nezapaženo, smatram da sam tu sebe previše opteretio u smislu da sve to mora da bude jedna za drugom bolja od prethodne. To je jako teško, ne kažem to samo zbog sebe, već i zbog autora sa kojima sam sarađivao. Uvek sam u grču da novo ne bude lošije od prethodnoga, mislim da ću morati toga da se oslobodim za svoje dobro”.
Dule Lušin je jednostavan momak iz Valjeva. Našu priču počeli smo o Beogradskom proleću 2024, a završili planovima za celu godinu. Sem informativnog dela najmanje smo pričali o festivalu. Još jednom je dokazao da peva ne da bi se takmičio, već da bi uživao u pesmi. A to publika oseća. I ne treba da čudi što ovaj harizmatičan momak postaje sve popularniji na srpskoj muzičkoj sceni. Njegov pevački idol koji je proslavio naš grad – Miki Jevremović, čini se, polako dobija dostojnu zamenu. Vreme koje dolazi pokazaće da li je pisac ovih redova imao za pravo. A za Beogradsko proleće kratko – srećno Lušin. Sreća prati hrabre.