- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- Izložba Adriane Popović u Modernoj galeriji u Valjevu
Izložba Adriane Popović u Modernoj galeriji u Valjevu
Autor objektiva
13/12/2024
Otvaranje izložbe Ishodište Adriane Popović zakazano je za subotu, 14. decembra 2024. godine u 12 časova u Modernoj galeriji Valjevo.
Izloženi opus Adriane Popović čine dva segmenta: skulpture, nastale u periodu od 2002. do 2022. godine, i grafike, nastale u periodu od 2022. do 2024. godine.
Prema navodima organizatora, stvaralaštvo Adriane Popović za predmet svog istraživanja uzima odnos sadržaja i forme na primeru, kako ih sama autorka naziva, višestrukih tela.
Polazeći od klasičnih tema akta i portreta, Adriana interpretira procese metamorfoze. Skulpture počivaju na metodologiji dihotomije lica i naličja koja nam postepeno otkriva doslovno i metaforički mišljen preobražaj. Narativi skulptura i grafika zasnovani su na analizi antropoloških i socioloških fenomena, naučnoj fantastici i futurističkim vizijama.
Serije grafika inspirisane su romanima Ksenogeneza Oktavije E. Batler i Slavuj Odrej Plejn, autorima Ket Kolovic i Oktavija E. Batler, harpijama slikara Voterhausa, skulpturama Ivana Meštrovića i noćnim bićima. Otkrivajući nam nove svetove, Adrianine skulpture i grafike formiraju složene simboličke sisteme.
U okviru izložbe biće prezentovano devet slika Ljube Popovića. Kao deo lične i porodične istorije, pokloni kćerki povodom rođendana, slike su svedočanstvo o kontekstima Adrianinog umetničkog formiranja i interakcijama dva stvaraoca.
Ovo je prva samostalna izložba Adriane Popović u Modernoj galeriji Valjevo. Izložba će biti otvorena do 9. marta 2025. godine.
Biografija – Adriana Popović (Pariz, 1970) po obrazovanju je vajar i geofizičar. Master iz istorije umetnosti i arheologije odbranila je na Sorboni 1995, master iz geofizike u Renu 1996, a doktorat iz plastičnih umetnosti na Sorboni 2016. godine. Radi kao profesor vajarstva i keramike.
Potiče iz čuvene umetničke porodice: njen otac je slikar Ljuba Popović, majka arhitekta Nataša Jančić, a tetka vajarka Olga Jančić.
Njene prve samostalne izložbe organizovala je Galerija Claude Lemand u novembru 2000. i decembru 2003. godine. Posle izložbe u galeriji Gradske kuće VII arondismana 2004. izlagala je u Carrousel du Louvre u okviru Nacionalnog salona Beaux-Arts (SNBA) i predstavila prvu skulpturu od bronze Korifej obesmišljenog sveta. Usledili su samostalna izložba u Galeriji La Toupie 2006. i učešća na mnogim kolektivnim izložbama u Francuskoj. Tokom 2007. i 2008. izlagala je na dve kolektivne izložbe u Galeriji Visconti u Parizu. Na Balkan Art Fluxion Exhibition, izložbi koju je organizovalo udruženje Auropolis u Amsterdamu i na kojoj su učestvovali i drugi umetnici sa Balkana, predstavila se 2008, a sledeće godine izlagala je u Biblioteci grada Beograda u okviru kolektivne izložbe Pariska vertikala II, kao i u Galeriji Pariski krug. U decembru 2009. Galerija The Heder u Tel Avivu organizovala je samostalnu izložbu Adriane Popović, a Goran Musić je 2010. snimio kratkometražni film o njenom stvaralaštvu, koji je prvi put prikazan u Francuskom kulturnom centru u Beogradu 2011.godine. Taj dokumentarni film osvojio je tokom vremena brojne nagrade na festivalima u Srbiji. Na jednoj od kolektivnih izložbi pod nazivom Obale snova, nadrealizam i njegov odjek u savremenoj umetnosti stajale su uz sliku Ljube Popovića. Sa Galerijom Dorothy’s učestvovala je i na Salon d’Art Contemporain u prostoru čuvenog francuskog modnog kreatora Pjera Kardena, kao i na humanitarnoj izložbi u Gradskoj kući pariskog 11. arondismana posvećenoj žrtvama terorističkog napada koji se odigrao 13. novembra 2015. u Parizu. Samostalna izložba Prvo istraživanje poslednjeg ornitantropa praćeno zvucima i svetlima Marija Lorenca u Kulturnom centru Saint Michel u Parizu obeležila je 2012. godinu. Posle niza grupnih izložbi u Francuskoj novembra 2014. usledila je samostalna izložba u Srpskom kulturnom centru u Parizu uz projekciju dokumentarnog filma Adriana, a 2015. organizovana je izložba u čast otvaranja festivala Art Eclipse u Parizu. Na konkursu Narodne skupštine Francuske za najbolju skulpturu inspirisanu Olimp de Guž 2015. godine Adriana Popović osvojila je treće mesto. Retrospektivnu izložbu u gradu Kurbvoa (Courbevoie) pored Pariza imala je 2019, a onda su usledile brojne kolektivne izložbe. U vreme kovida nastavila je da izlaže virtuelno – Fikcije i veštačka inteligencija (Fictions et Intelligence artificielle) 2021. godine. Samostalno je izlagala za vreme konferencije Seks, seksualnost i seksualni odnosi u naučnoj fantastici, koja je bila organizovana na Sorboni 2023. godine. Bronzani odlivak Olimp de Guž na izložbi Žene pioniri predstavljen je u martu 2024. godine. Autorski tekstovi Adriane Popović česti su u francuskoj, ali i u srpskoj stručnoj periodici, počev od doktorske disertacije U potrazi za višestrukim telom – mikrootpor silovanju mašte, preko teksta Pogled na muzeologiju kroz praksu vajarstva u glini nasleđenog kroz ličnu isprepletenu istoriju – ići dalje u mikrootporu ugrožavanja imaginacije, objavljenog nakon konferencije koju je organizovala Sorbona u Sirogojnu u Srbiji, do Mitteleuropa i čovek budućnosti i Imaginarni grad u simbiozi sa/ili izraslinom sa živim svetom u nekim umetničkim delima (La cité imaginaire en symbiose ou/et en excroissance avec le vivant dans quelques œuvres d’art choisies). O radu Adriane Popović su pisali francuski istoričari umetnosti, filozofi i pisci poput Filipa Kurvala (Morfologija evociranja), Fernana Kambona (Jedni i mnogi), Žeroma Gofeta.