U organizaciji Međuopštinskog istorijskog arhiva u Gradskoj galeriji otvorena je zanimljiva izložba pod nazivom „Pozornica jednog grada“- Pozorišni život Valjeva 1900- 1956 koju su pripremili Boris Milivojević i
Vladimir Damnjanović, arhivisti u ovoj ustanovi.
Vajevo koje već 70. godina nema profesionalno pozorište, ali ima dugu istoriju pozorišta prikazano je arhivskim radom i trudom na način na koji do sada nije. Viši arhivista Vladimir Damnjanović o samoj izložbi je naglasio:
„Verujem da će građani imati ogromnu količinu podataka koje će moći da vide i koje analiziraju razvoj pozorišnog života. Verujem da će od 1900. godine videti podatke koje običan čovek u Valjevu nije mogao da čuje niti vidi. Svakako za mene najveći utisak jeste koliko je pozorište u Valjevu od ranih početaka zaista bilo razvijeno i išlo jednom uzlaznom putanjom. Najveći razvoj počeo je posle 1922. godine kada u Valjevo dolazi Dušan Životić koji je počeo da razvija pozorišni život u Valjevu koji je pre toga uglavnom bio kroz školske priredbe, amaterske inicijative, obeležavanje nekih istorijskih događaja. Predstave su se tada odvijale u salama većih hotela kao što je Sekulić i Grand hotel, kafana Central, s obzirom da Valjevo nije imalo veći i adekvatan prostor za to. Zanimljiv je podatak da je u Valjevu rođen i njegov sin, glumac Velimir Životić- Bata koji je rođen 1924. godine i prve pozorišne korake načinio u Valjevu. On jee napravio veliku karijeru u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Na mene je jak utisak ostavio i dolazak Žanke Stokić u Valjevo 1929. godine kada je gostovala u dve predstave: „Valjevska podvala“ i „Gospođa ministarka“. Katarina Hranjec je 1941. godine napisala u predvorju rata tekst o važnosti da Valjevo kao ipak razvijeni grad dobije stalno pozorište, međutim ratne okolnosti su to sprečile, ali sa dolaskom novih vlasti ponovo se aktuelizovala ta tema da se pozorište obnovi i postepeno se išlo ka profesionalizaciji pozorišta. Osnovano je amatersko pozorište 1946. godine, pa Okružno narodno pozorište 1947. da bi 1950. godine doneta odluka o osnivanju Gradskog narodnog pozorišta u Valjevu. Gradsko pozorište postojalo je šest sezona, imali su pristojne statističke rezultate, oko 290.000 ljudi je prošlo gledajući pozorišne predstave za tih šest godina, izvedeno je oko 70 predstava, od domaćih do stranih“.
Na izložbi su prikazane brojne fotografije valjevskog pozorišta sačuvane od zaborava, i veoma kvalitetno urađene za doba kome pripadaju. Uz brojne dokumente o broju gledalaca predstava, ali i finansijskim rezultatima ali i brojne do sada nepoznate činjenice ima se prilika za saznanjima iz tog perioda. Uostalom, kako je naglasio Miroslav Mandić, v.d. Centra za negovanje tradicionalne kulture „Abrašević“ u svom govoru „Ova postavka nije samo zbirka predmeta, starih fotografija, skica i kostima. Ova izložba nas podseća na to koliko je važno čuvati pozorišno nasleđe, jer bez svesti o onom što je bilo, ne možemo u potpunosti razumeti ni umetnost koju stvaramo danas“.
