- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- Monarhistički klub Valjevo: “Da se razumemo”
Monarhistički klub Valjevo: “Da se razumemo”
By objektiva
on 09/10/2024
Povodom polemike o danima oslobođenja Valjeva 1944. godine, predsednik Monarhističkog kluba i odbornik u Gradskoj skupštini Milan Petrović uputio je saopštenje za javnost, pod naslovom “Da se razumemo”.
Saopštenje prenosimo u celini.
“Srbiji a posebno Valjevu je preko potrebno nacionalno pomirenje.
Jasno je da do njega nije moguće doći istrajavanjem na istorijskim falsifikatima koje su posejali jugoslovenski komunisti posle Drugog svetskog rata.
Apsurdno je da osam decenija posle tog rata SPS i SUBNOR u Valjevu pokušavaju politički ali i finansijski da profitiraju istrajavanjem na takvim lažima.
Do stvarnog nacionalnog pomirenja možemo doći samo utvrđivanjem i od svih prihvatanjem istorijske istine.
Veliki srpski pesnik je pre trideset pet godina poručio: “Lako bi se pomirili četnici i partizani, ali neće ovi partizani od dvadeset godina!”
Tako i danas u Valjevu na lažima jugoslovenskih komunističkih laži pokušavaju da parazitiraju SPS i SUBNOR.
Nema Tita, nema KPJ, nema JNA, nema Jugoslavije ali oni i dalje šire njihovu ideologiju.
Štetočinski ignorišu činjenicu da smo obnovili državu Srbiju i demokratiju.
Svaki pokušaj utvrđivanja istorijske istine napadaju kao pokušaj revizije istorije.
Brane se tako što napade na njih tretiraju kao napad na antifašističku borbu.
Nacionalno odgovorni državotvorni Srbi koji su demokrate nemaju ništa protiv negovanja levičarskih ideja u Srbiji i Valjevu. Naprotiv.
Međutim, ne prihvatamo da nam se kao levičari i antifašisti nameću i slave oni koji su ukinuli političke i nacionalne slobode, oni koji su uveli jugoslovensku komunističku i antisrpsku diktaturu.
Ne prihvatamo da se slave kao antifašisti oni koji su proglasili fašistom Sv. Vladiku Nikolaja, ili oni koji su utamničili Sv. Justina Popovića, oni koji su batinama usmrtili ostarelog Vojvodu Petra Bojovića i koji bi na isti način ubili Vojvodu Živojina Mišića da je bio živ 1944. kada su ušli u Valjevo.
Ne mogu se podizati spomenici i dodeljivati ulice onima koji su otimali imovinu srpskim seoskim, zanatlijskim i trgovačkim porodicama i sve to prikazivati kao antifašističku i levičarsku borbu.
Nemamo ništa protiv toga da se kao levičari slave Dimitrije Tucović, Svetozar Marković, Živko Topalović ili Mihajlo Marković.
Nemamo ništa ni protiv toga da se pominju i slave neki partizani koji su poginuli u borbama da Nemcima kao što su Dragojlo Dudić i dr Miša Pantić.
Na kraju, danas kada nema živih partizanskih boraca, ne prihvatamo da postoji organizacija koja se zove Savez Udruženja Boraca Narodno Oslobodilačkog Rata (SUBNOR) i da bude finansiran velikim sumama svake godine iz republičkog i svakog gradskog i opštinskog budžeta.
Srbija i Valjevo imaju žive borce iz ratova devedesetih godina i oni treba da imaju sve privilegije.
SUBNOR mora da promeni naziv i status u društvu.
Ne mogu boračka prava da se prenose na porodične i ideološke naslednike.
Oni koji žele da neguju tradicije partizanske borbe mogu da se zovu Udruženje potomaka i poštovalaca Narodno oslobodilačke borbe Drugog svetskog rata.
Naravno da treba da dobijaju značajno manja sredstva iz budžeta.
Takođe, da prekinu sa širenjem istorijskih falsifikata koje su po Srbiji a posebno u Valjevu posejali jugoslovenski komunisti.
Na kraju, moraju da shvate da ne mogu imati monopol na antifašističku borbu.
Moraju prihvatiti da postoje naši očevi i dedovi koji su se borili protiv Nemaca, ustaša i svih okupatora Srbije a da nisu bili u njihovom pokretu.
Nećemo tolerisati da se i dalje politički lešinari tako što će njihove kosti biti uznemiravane tako što će ih neko i dalje nazivati saradnicima okupatora.”