Roman “ Karota“ dobitnik NIN-ove nagrade za 2025. godinu autora Darka Tuševljakovića predstavljen je u Valjevu u svečanoj sali Valjevske gimnazije, tradicionalno u organizaciji Gradske biblioteke.
Nije Valjevo dugo čekalo da vidi autora nagrađenog romana, a autora romana- Darka Tuševljakovića pitali smo da li je očekivao nagradu i koliko mu je značajna ?
“ Nisam razmišljao ne o NIN-ovoj nego uopšte o nagradama. Mislim da bi to samo smetalo pisanju, ne bavim se time u procesu rada, nekako to dođe ili ne dođe posle, ili ne dođe nikad. Malo tu treba imati sreće naravno. Sada mi je vrlo drago što je knjiga osvetljena jednim novim reflektorom i ima priliku da dođe do većeg broja ljudi. Uvek ste svesni da pišete i za nekog drugog a ne samo za sebe, tako ako je sada prilika da knjiga dođe do šire publike- odlično, super. Ja se ne opterećujem u tom smislu nagradom, nekako uvek doživljavam nagradu kao pohvalu za ono što ste već uradili, a ne za ono što ćete tek da napišete. Moji planovi u tom smislu su bili isti kao pre bilo kakvih nagrada.
Roman se bavi temom odrastanja, radnja je smeštena u Zadar, a autor na tu temu ističe:
„Ja nisam neko ko redovno čita takvu literaturu i juri knjige koje su orijentisane ili usmerene na dešavanja od 30 i nešto godina, ali iz svog iskustva čitalačkog mmmogu da kažem da je to tačno. Ja ne znam za knjige koje su smeštene u Zadar i njegovu okolinu koje se bave tim periodom od početka 90-tih. Imam utisak da većina pisaca koji odluče da se bave tim temama imaju nešto svoje što žele da kažu, a svi smo sa različitih strana, gradova je mnogo i u mnogim gradovima su se dešavale mnoge ružne stvari u to vreme tako da možda nije bilo Zadra mnogo ali je bilo drugih gradova. Razmišljajući o tome stičem utisak da postoji generacija pisaca koji su pisali o tome maltene u trenutku kada su se stvari dešavale, ali morali ste biti dovoljno zreli i veliki da na taj način, potpun način sagledate to što se oko vas dešava i da to u tom nekom kratkom vremenskom roku pretvorite u književnu građu. Sa druge strane pisci koji su u to vreme imali godina koliko sam ja, između 13 i 15 o tome i mogu da pišu kada prođe nekoliko decenija i dođu u zrele godine kada su u stanju da se izbore sa tim materijalom na neki način. Tako da imam utisak da to tako dolazi u talasima. Mislim da te teme neće nikada zastareti, da ćemo se njima baviti i u budućnosti“.
Radnja romana nija autobiografska, a profesor Aleksandar Jerkov obrazložio je zašto je „Karot“ poneo ovu prestižnu nagradu:
“ Kada bih se usudio da budem duhovit, što profesorima nikada ne uspeva, ja bih rekao kvalitet ovoga romana. Ali, reč je o tome da su i druge knjige bile dobre. Mi jesmo imali velike dileme, to je tačno, mučili smo se, sistematski čitali, borili… i četiri ili pet knjiga iz najužeg izbora su bile zaista u jednoj vrsti predumišljanja. “ Karota“ je imala tri važne osobine- bila je dinamična, izuzetno podsticajna sa misterijom u sebi. Bila je dobro ispisana preciznom rukom čoveka koji ume da piše i koji se je stekao jednu vrstu vrline i ima jednu čudnu osobinu, da sve vreme ne znate šta je. Čak i kada pročitate knjigu nije vam baš sasvim jasno šta je, ali vidite da se tu nešto važno dogodilo. E kada se Srbija i Srbi budu zamislili nad tim šta se tu važno dogodilo, a što baš nije da smo razumeli i znamo biće to dobro za sve nas. A ova knjiga je kao što to književnost ume da uradi otišla ispred nas i našeg razumevanja ovog problema. Ona ima dinamiku odosa sa Srbima iz okoline Zadra, ima dinamiku odnosa sa Zadrom, sa primorjem, sa Dalmacijom, sa istorijom. Žiri nije bio apriori raspoložen da nagradi nešto iz 90-tih i rata, prošle godine je bio jedan komičan roman iz 90-tih, mi smo sa time završili. Međutim, ova knjiga nas je naterala i ubedila da je uzmemo u obzir i da je čitamo ponovo i to je bio razlog“.
Odlično organizovana promocija ovog romana gotovo da je popunila do poslednjeg mesta svečanu salu Valjevske gimnazije ljubiteljima knjige.
