Srđan Lazić- Serđo, kantautor iz Valjeva koji poslednjih par godina postiže sve veću popularnost u Srbiji predstavio se svom rodnom gradu promocijom spota nove pesme „Pronađi me“. U divnom ambijentu kafea „Koktel“ i još boljoj atmosferi najpre je premijerno prikazan spot koji je pobrao burne aplauze najpre u samom kafeu, a potom putem projektora i u bašti istog.
Pitali smo Srđana Lazića kada se počelo sa snimanjem spota i kakvi su dalji planovi?
„Ideja je krenula prošle godine, uz kafu na Gradcu došlo se do ideje da se napravi saradnja. Ja poznajem Lula (Aleksandar Lukić- prim.a) od ranije, Dekija (Dejan Đurađinović prim.a) nisam poznavao, to su naši valjevci koji rade u VOID produkciji u Beogradu. Videli smo se nekoliko puta, preslušali pesme koje su se njima svidele, što je meni bilo fenomenalno jer se pokazalo da imamo zajednički jezik i interes da sve to izgleda kako treba pa smo napravili plan snimanja u oktobru, a prvo snimanje obavljeno je početkom novembra. Jedan dan smo snimali eksterijer, drugi enterijer. Kod mene u stanu smo napravili scenografiju 80- tih godina. Doneo sam sve one lampe i abažure, goblene, police. I daljle mi stoji u stanu u Beogradu TV iz 80- tih godina. Bili smo u studiju kod drugara Huga, koji je glavni tonac Lexington benda. Samo snimanje spota završeno je za nekoliko dana, urađen je u fazonu 80- tih godina jer mene sam aranžman i emocije nose ka 80-tim i na Pantićevu ulicu u Valjevu. Ne znam iz kog razloga, ali mene cela Pantićeva ulica podseća na 80-te. Oktobar, novembar, kiše, teksas jakne i 80-te… Pesma je nastala pre 4-5 godina i ona tu stoji kao i većina mojih pesama, imala je neki drugi aranžman, sličan, ali je malo agresivniji, čvršći, sada to više deluje kao radijska pesma“.
Živiš na relaciji Valjevo- Beograd, šta je prevagnulo da upravo u „Coctelu“ održiš promociju?
„Ta ideja je omaž koji smo hteli da odamo našoj saradnji, jer sam ja jednom mesečno ovde u „Coctel kafeu“ gde nastupam i u dogovoru sa Branom, vlasnikom smo odlučili da napravimo mini promociju spota, da se družimo i da pozovem moja dva prijatelja i da napravimo svirku. Večeras je nastupio bend „Tri kobaje“, to je naziv koji je star 5-6 godina kada smo nastupali u Beogradu i nismo znali kako da damo naziv. U tom restoranu se služe kobasice, i Šekspir je rekao menadžeru- stavi „Tri kobaje“ pa šta bude neka bude. I tako je ostalo“. Večeras su tu Dule Lušin i pesnik Marko Milošević sa kojim povremeno nastupam, neki poznati valjevci nisu mogli da dođu, bilo je dosta muzičara, prijatelja, devojka, porodica… Tekst pesme nema prizvuk 80-tih godina, ali ima prizvuk emocije.
Kako se kretala tvoja karijera?
Evo, 11 godina je proteklo od X- faktora, ali videvši neke stvari koje se meni nisu sviđale u tom trenutku, okrenuo sam se ka studiju, ka studijskom radu. Napravio sam svoj studio, godinama radio, živeo u studiju, i nekoliko godina uopšte nisam radio nastupe nego sam bio studijski orijentisan. Od 2020. godine sam napravio ekspanziju, prošle godine sam imao 200 svirki, prethodne isto… To je ogroman broj svirki za godinu dana. Već postoje planovi i saradnje u budućnosti sa nekim bendovima, da se radi moja autorska muzika i neki ozbiljniji prostori i ja se nadam da ću to do kraja godine i promovisati, odnosno snimiti 5,6,7 pesama i ja bih voleo da se to sledeće godine stavi na album. Ne znam možda se napravi i neki koncert za godinu- dve“.
Valjevska gimnazija je dala dva pevača iz istog odeljenja, tebe i Dula Lušinog, koliko je škola uticala na tvoj muzički put?
„Mislim da nas je gimnazija oblikovala kao ljude. Gimnazija kao ustanova, đaci, profesori, sve što se dešava u gimnaziji trasira ti put na određeni način. Ja u gimnaziji još nisam znao da li ću se baviti muzikom ili glumom. Meni je gluma bila podjednaka ljubav kao i muzika. Glumio sam u predstavama koje je Ćiša režirao (Miroslav Trifunović, reditelj- prim.a), dobio sam i nagradu za sporednu mušku ulogu u Puli 2004. godine. Dule je više pevao od mene, on je sedeo u klupi i pevao, ja sam hvatao krivine. Ja generalno hvatam krivine. Dule je pre mene krenuo sa nastupima. Već u srednjoj školi je imao svirke i ima ogroman staž iza sebe, i mnogo mi znači što je bio večeras. Savetuje me i tu je kao prijatelj da mi pomogne. Ja sam vrlo ponosan bivši gimzanijalac. Cela familija mi je bila u gimnaziji, i otac i majka, i brat…“
Nisi se odrekao Valjeva?
“ Ja grabim svaku priliku da dođem u Valjevo, kad god mogu. Posebno preko leta. Već sam uplatio teretanu, znam da ću biti ovde 3-4 dana nedeljno. Pokušavam i kada me zovu na svirke kombinujem to sa boravkom u Valjevu. Malo Gradac, malo bazen, malo planina, malo ovde, malo onde… Naravno kafica na Gradcu i piće sa ljudima koje volim, i naravno sa porodicom. Valjevo je inspiracija u pesmama, u njih je stalo sve što sam doživeo u Valjevu. Neke od pre 10-15 godina, neke iz novijeg vremena. Ja kada pišem pesmu i sećam se nečega, odsviram uspomenu to je uglavnom Valjevo ili okolina Valjeva. U suštini ja ne pišem pesmu tako što sednem i kažem sada ću da napišem pesmu. Ja zaista treba da budem pod nekom vrstom emocije ili da uzmem instrument u ruke, da li gitara ili klavir i meni tekst izlazi iz emocije koju trenutno osećam“.
Odlična svirka „Tri kobaje“ nakon promocije spota, uz učešće Dula Lušinog i Marka Miloševića dodatno je podigla već ugrejanu atmosferu.
