SVEČANOSTI POVODOM 70 GODINA NARODNOG MUZEJA U VALJEVU
Prigodnim programima obeleženo je sedam decenija uspešnog rada Narodnog muzeja Valjevo, osnovanog 1951. godine.
Uz brojne zvanice iz našeg grada, kao i republičkih ustanova kulture iz prestonice i srodnih ustanova iz cele Srbije, centralna proslava, Svečana akademija održana je u petak, 10. decembra, nakon promocije monografije koju su priredili članovi kolektiva, pod nazivom “Tragom prošlosti: Narodni muzej Valjevo 1951 – 2021.”
Direktorka Narodnog muzeja Valjevo, Jelena Nikolić – Lekić, pozdravljajući prisutne na promociji monografije u prostoru Galerije muzeja, naznačava da je ova ustanova jedna od najboljih u Srbiji koja je osvojila brojne prestižne nagrade u poslednjih par decenija: “Muzej sa najbrojnijom posetom u kategoriji regionalnih i lokalnih muzeja.”
Pri tome podsetivši da je 2007. godine otvorena stalna postavka “Treća dimenzija prošlosti – pogled iz budućnosti” koja na savremen način prezentuje istorijsku ostavštinu, postavivši u prvi plan posetioca, tačnije doživljaj viđenog i uspomenu koju će nakon boravka u Narodnom muzeju Valjevo pamtiti. Godine 2019. je obnovljena kuća Nenadovića u Brankovini, a 2020. otvorena je postavka u staroj protinoj školi koja je, takođe smeštena u Spomen – kompleksu u Brankovini.
Prema njenim rečima, i pored zdravstvene krize prouzrokovane korona virusom, kolektiv Narodnog muzeja u Valjevu u kontinuitetu radi na planiranim aktivnostima, tako da je 2021. godine, u okviru stalne postavke, otvorena sala posvećena Drugom svetskom ratu.
“Kao pečat, odnosno svedočanstvo postojanja, razvoja i trajanja ove izuzetne ustanove kulture, uz neizmernu podršku Ministarstva kulture i Grada Valjeva, priredili smo monografiju pod nazivom Tragom prošlosti koju smo dugovali svim generacijama pre nas, ali i generacijama koje dolaze.”
Monografija priređena povodom 70 godina rada Narodnog muzeja Valjevo, koju su pripremili svi članovi kolektiva, objavljena je u okviru projekta Ministarstva kulture i informisanja, uz recenzije eminentnih stručnjaka, muzejskih savetnika, Biljane Đorđević, dr Ljiljane Gavrilović, dr Adama Crnobrnje i dr Nedeljka Radosavljevića.
Prema rečima dr Vladimira Krivošejeva, istoričara – muzejskog savetnika u Narodnom muzeju Valjevo, stvarna neophodnost je izbor četiri recenzenta pri radu na Monografiji.
“Radimo nešto novo, radimo nešto o sebi, radimo nešto gde nismo potpuno objektivni, zbog toga je uloga recenzenta veoma važna. Ne samo da potapšu po ramenu, već da nam svojim savetima i svojim upućivanjima i korekcijama, pokažu šta treba da se izmeni, šta dopuni. I upravo su oni to uradili, svako od njih je predložio šta treba da se izmeni i rezultat je Monografija koja je pred vama: da li je izvrsna ili nije, to neka drugi sude. Ali ono što znam, izvrsna je još po jednom autoru, koji trenutno nije u prvim redovima. Svečana monografija jeste naučno, jeste stručno delo, ali mora da bude i umetničko delo. Sedam decenija se jednom obeležava i zato bih pozdravio Dušana Arsenića jer za lepotu i dizaj je on zaslužan,” naglasio je dr Vladimir Krivošejev, pri tome podsetivši da Narodni muzej u Valjevu jeste osnovan 1951. godine, ali da ima i veoma dug predistorijski period koji seže iz treće decenije prošlog veka kada su stručni ljudi iz Valjeva i Valjevci iz Beograda, na javnim sastancima, diskutovali šta sve treba sačuvati, a jedan od predloženih objekata za muzej bio je Muselimov konak. Međutim, ostvarivanje svih zamisli prekinuo je početak Drugog svetskog rata, podseća Krivošejev.
Kao jedan od recenzenata u stvaranju Monografije učestvovala je profesor dr Ljiljana Gavrilović, muzeološki savetnik iz Beograda.
“Muzeje ne čine samo mrtvi predmeti koje čuvamo u depoima, ili na izložbama. Muzeje čine i ljudi, i oni koji rade u njima, i oni koji dolaze u njih. Muzejska izložba je mesto gde se odvija komunikacija između nas koji sada tu jesmo, i onih koji su bili tu, pa su stvorili sve to što nas danas povezuje, ali i onih koji će tek doći i kojima treba da prenesemo, ne samo sve što znamo, već i kako sve to doživljavamo i kako se osećamo povodom toga,” priča o sopstvenom neizbrisivom utisku o stalnoj postavci, ističući da pamti upečatljiv ulazak u poslednju salu, naglasivši da upravo intenzivne uspomene treba da izazove muzeološka postavka, a to je primer postavke u Narodnom muzeju u Valjevu, rezimirala je muzeološki savetnik, prof. dr Ljiljana Gavrilović.
Inače, promocija monografije Tragom prošlosti: Narodni muzej Valjevo 1951 – 2021 je priređena u Galeriji Muzeja, gde je prethodnog dana, u okviru proslave 70 godina rada, otvorena izložba o javnim programima u Narodnom muzeju Valjevo tokom prvih decenija 21. veka, autorke Jelena Ivić, muzejskog dokumentariste.
Brojne zvanice iz našeg grada, kao i sa republičkog nivoa, pratile su program Svečane akademije održan u velikoj sali Centra za kulturu.
Prisutnima se obratio profesor dr Vladimir Krivošejev, istoričar – muzejski savetnik, pri čemu je napomenuo da je prethodni obeležen jubilej bila proslava pola veka Narodnog muzeja u Valjevu.
“Od tada je prošlo 20 godina. Ovo je jedna od najnagrađivanijih muzejskih institucija u Srbiji, muzej sa najbrojnijom posetom u kategoriji regionalnih i lokalnih muzeja, i primer izvrsnosti, navođen u brojnoj literaturi, ali i sleđen u muzejskoj praksi različitih srodnih institucija širom Srbije”, rekao je dr Vladimir Krivošejev.
Profesor dr Miroslav Perišić, direktor Istorijskog arhiva Srbije, naglašava da je karijeru počeo u Valjevu, prisećajući se da je uz neizmerno divljenje posmatrao mr Novaka Miloševića, arheologa, i starije kolege u Narodnom muzeju. Takođe, napominje da se ozbiljne države uočavaju upravo na osnovu kulturne politike, stepena očuvanosti i zaštite nasleđa u ustanovama poput muzeja, arhiva, biblioteka i starih gradskih centara.
Direktorka Narodnog muzeja Srbije, mr Bojana Borić Brešković, pozdravila je prisutne u ime centralne republičke ustanove u čijem je delokrugu i Narodni muzej u Valjevu.
U svom obraćanju gradonačelnik Valjeva, Lazar Gojković je naglasio da su Valjevci ponosni na svoj Narodni muzej, dok se u ime Ministarstva kulture i informisanja prisutnima na Svečanoj akademiji obratio Branislav Maričić, šef kabineta ministarke kulture.
U završnici programa Svečane akademije, direktorka Narodnog muzeja Valjevo, Jelena Nikolić Lekić kaže: “U cipelama koje su obule korake naših predaka, stigli smo. Odasvud. Setiće nas se danas sve naše prošlosti, sva proleća i jeseni, svi snegovi i sva sunca što su grejala. Svaki kamen što je iskrio kad se zemlja rađala. Setiće nas se svi naši preci i svi tragovi u koje su nas ostavili, a čije su se stope obule u naših 70. I dok nas uspomene budu budile kroz vekove, i duh praoca kojih više nema, znaćemo da su u svakoj stopi. Tada ćemo ponovo proklijati. Da bismo putovali daleko, gledali duboko, da bismo sanjali i maštali i praštali. Da bismo voleli i čuvali zajedno”, kazala je direktorka Narodnog muzeja u Valjevu Jelena Nikolić Lekić.
Svečana akademija priređena povodom 70 godina rada Narodnog muzeja u Valjevu počela je himnom u izvođenju hora Hadži Ruvim, dok je dobrodošlicu i zdravicu održao Aleksandar Tomić iz KUD “Đerdan” uz umetnički program, recitale glumaca Gradskog pozorišta Abrašević i nastupe učenika i profesora Muzičke škole “Živorad Grbić” iz Valjeva.