- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- “Magija fotografije” Jovana Horvata u Trnavcu
“Magija fotografije” Jovana Horvata u Trnavcu
Autor objektiva
01/08/2023
U Internacionalnom umetničkom stduiju „Radovan Trnavac Mića“ u Valjevu, u ponedeljak, 7. avgusta 2023. godine, od 19 i 30, biće otvorena izložba fotografija „Magija fotografije“Jovana Horvata, u okviru valjevskog letnjeg festivala „Tešnjarske večeri“.
Jovan Horvat je rođen 1967. u Beogradu. Nastavlja suživot koji je želeo da ima sa gradom svojih predaka kroz izložbe, ali i večeri posvećene muzici i poeziji, kojima se podjednako bavi i koje ga zaokupljaju kao i fotografija. U muzici i fotogafiji je tangenta koja, možda najbolje, definiše umetnika Jovana Horvata, unuka našeg čuvenog profesora i kompozitora Živorada Grbića, čije ime nosi valjevska Muzička škola.
Horvat je na majstorski način uspeo da objektivom uhvati (vizuelni) ritam, koji je od velike važnosti u fotografiji, podjedanko kao što je u muzici neizostavan. U Horvatovom radu izražena je njegova sigurna orijentacija u pogledu likovnog izraza. Njegovi radovi nalaze se u okviru rafiniranog i dobro odnegovanog likovnog stava. U dijapazonu njegove stručne delatnosti, nalazi rešenja koja, uz tehničku perfekciju, sadrže zavidan domet u estetsko likovnom pogledu.
U Internacionalnom umetničkom studiju u Valjevu predstavlja se radovima iz serija fotografija podeljenih u šest tematskih celina: „Poznate ličnosti“, „Samoća u gradovima“, „Duhovi“, „Ortopedija“, „Prostori moći“, „Mefistofeles“. Horvatova serija radova iz ciklusa „Poznate ličnosti“ obuhvata fotografije predmeta koji referišu na Šarla Bodlera, Franca Kafku, Florens Najtingejl, Džonija Vajs Milera, Karmen Mirandu. „Samoća u gradovima“ je serija fotografija koju čine urbani pejzaži za putopis po imaginarnoj Evropi kakvu je oduvek zamišljao i priželjkivao. Svoje „Duhove“ opisuje kao lakše od prašine, vazduha, praznine. Projektom „Ortopedija“ postavlja pitanje granica života, pravi paralele između grada i tela, navodeći na razmišljenje da se grupisani i povezani objekti i građevine, sa jasno podeljenim funkcijama, mogu shvatiti kao organizam. Prostore opresivne hladnoće i bezličnosti nazvao je „Prostorima moći“. Na posletku nas fotografijama vodi u kratku šetnju kroz privatne odaje gospodina Mefistofelesa.
Jovan Horvat radio je kao profesionalni muzičar u „Narodnom pozorištu“ u Beogradu, bio član Opere, svirao u simfonijskom orkestru, ansamblima za savremenu i srednjevekovnu muziku i bio solista. Potom odlazi u Barselonu, gde živi i radi duže od tri decenije. Na tamošnjem Konzevatorijumu magistrirao je udaraljke. Istovremeno je završio i Katalonski institut za fotografske studije u Barseloni. Pored uspešnog bavljenja renesansnom muzikom, pisanjem poezije i eseja, prevođenjem i snimanjem dokumentarnih filmova, fotografija objednjuje njegove umetničke težnje i umetničku poetiku. Predaje u tri škole fotografije u Barseloni.
Izlagao je u Srbiji, Španiji, Francuskoj, Švajcarskoj. Njegove fotografije objavljuju u eminentnim magazinima. Stalni je saradnik časopisa za savremenu arhitekturu „On Diseño“ u Barseloni i madridskog „Casa y Jardín“. Njegova dela su i u posedu više privatnih i javnih kolekcija.
Horvatovu izložbu „Šapat istorije“, u živopisnom mestu Agramunt, nedaleko od Barselone, u okviru prolećnog bijenala fotografije, lično je otvorio jedan od najvećih savremenih katalonskih slikara Josep Guinovart i Bertran. Tom izložbom Horvat je učestvovao i na bijenalu u Parizu.
Internacionalni umetnički studio svesrdno se zahvaljuje Jovanu Horvatu, jer je oko 140 radova iz svojih šest opusa poklonio kolekciji Studija, koja sada baštini oko 400 dela umetnika iz svih krajeva sveta.