- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- Mala Gospojina – rođenje Presvete Bogorodice
Mala Gospojina – rođenje Presvete Bogorodice
Autor objektiva
21/09/2023
Mala Gospojina predstavlja dan slavlja i porodičnog okupljanja, u pojedinim delovima Srbije proslavljaju je kao krsnu slavu.
Velika Gospojina je dan Uspenja Presvete Bogorodice i obeležava se 28. avgusta, dok SPC i vernici slave praznik Mala Gospojina 21. septembra, na dan rođenja Bogorodice.
Prema predanju, Sveti Joakim i Ana dobili su u poznim godinama ćerku. Bogorodica je rođena u Nazaretu i u trećoj godini odvedena je u hram u Jerusalim. U sedmoj godini počela je da učestvuje u molitvama, bogosluženju i čitanju Svetog pisma.
Za ovaj praznik vezuju se mnogi običaji, a posebno ga slave i poštuju žene. Ovaj praznik treba provesti u odmoru i molitvi. Prema verovanjima, ako je na Malu Gospojinu vedro nebo, Sunce će grejati i tokom jeseni i zime. Takođe prema starom verovanju, parovi koji su se verili ili venčali na ovaj praznik, imaju poseban blagoslov. Ukoliko je praznik Mala Gospojina u sredu ili petak, slavi se uz posnu trpezu.
Uspenje Presvete Bogorodice – Velika Gospojina – pročitajte OVDE
“Sveta Djeva Marija rodi se od starih roditelja, Joakima i Ane Otac joj beše iz plemena Davidova a mater od roda Aronova. I tako ona beše po ocu od roda carska, a po majci od roda arhijerejska. Njeni roditelji behu već ostareli, a nemahu dece i zato behu postidni pred ljudima i skrušeni pred Bogom. I u skrušenosti svojoj moljahu se Bogu s plačem, da obraduje starost njihovu darovanjem jednoga čeda, kao što je nekad obradovao starca Avrama i staricu Saru darovavši im sina Isaka i Bog svemogući i svevideći obradova ih radošću, koja je prevazilazila daleko sva njihova očekivanja i sve najlepše snove jer im darova ne samo ćerku no i Bogomajku; ozari ih ne samo radošću vremenom nego i večnom. Dade im Bog samo jednu ćerku, koja im docnije rodi samo jednog unuka, ali kakvu ćerku i kakvog unuka! Blagodatna Marija, blagoslovena među ženama, hram Duha Svetoga, oltar Boga živoga, trapeza Hleba nebesnoga, kivot Svetinje Božje, drvo najslađega Ploda, slava roda ljudskog, pohvala roda ženskog, istočnik devstva i čistote – to beše Bogom darovana ćerka Joakima i Ane. Rođena u Nazaretu, a posle tri godine odvedena u hram Jerusalimski, odakle se vratila opet u Nazaret, da uskoro čuje blagovest svetog Arhangela Gavrila o rođenju Sina Božjeg, Spasitelja sveta, iz Njenoga prečistoga i devičanskoga tela” – iz Žitija Svetih Arhimandrita dr Justina Popovića.