- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- Održan 12.protest “Valjevo protiv nasilja”
Održan 12.protest “Valjevo protiv nasilja”
Autor objektiva
01/09/2023
Na gradskom trgu održan je 12. protest “Valjevo protiv nasilja” koji organizuje Valjevski pokret otpora.
Prisutnima se najpre obratila Milica Janevska profesor srpskog jezika i književnosti. Ona je prisutne potsetila na to šta je dovelo do početka protesta:
“Ujutru treba da pošaljemo decu u škole kao da se ništa nije dogodilo i kao da je država shvatila strahotu i veličinu tragedije i stradanja i kao da je ceo prosvetni sistem za ova nepuna četiri meseca izvrnula dupke i postavila na zdrave osnove, što se jedino i isključivo moglo i moralo dogoditi. Ali nije, jer je kod nas sve kao, samo su žrtve, muka i stradanje realni i svakodnevni! Desila nam se krvava bajka 21. veka, samo nam decu iz škole nisu izveli i streljali fašisti, nego je naše dete u našoj školi nad našom decom i školskim čuvarom načinilo nepojmljiv zločin. Nikada neću zaboraviti to jutro, bili smo u školi, na časovima kada su počele da stižu vesti… Cela Srbija je toga dana morala da stane! Istoga trenutka sve je moralo da stane! Škole su morale odmah da se raspuste, a u ozbiljnu i korenitu promenu školskog sistema morali su biti pozvani najbolji i najstručniji među nama! Međutim, posle veoma kratke obustave nastave koju su uglavnom organizovali prosvetni sindikati, u škole su poslati školski policajci. I dok su oni čuvali škole, iako je u učionici već bilo pretoplo, učenici su tražili da zatvorim vrata, jer su se plašili da nam neko ne uđe… Osim što su se tuga, bol, strah, čemer i nesigurnost uvukli u sve nas, u školama se ništa
drugo nije promenilo; i dalje se dešavalo i vršnjačko nasilje, i dalje su se nepoznati šetkali po školi, a masovne dojave o bombama postale svakodnevica.
A onda smo u četvrtak popodne 1. juna iz novina saznali da se do prvog utorka sve škole raspuštaju i da imamo rok od tri radna dana da zaključimo ocene. Novinari su nam saopštili i da moramo da zaključimo ocenu više, ako je zaključna na „klackalici“… Zloupotrebljavajući opštu tragediju, mora se priznati, izvršen je veoma maštovit pritisak na nastavnike da poklone još neku ocenu više.
Naravno, od odgovornosti za to nepočinstvo, vlada i ministarstvo odmah su se ogradili, ali mi nije poznato da je bilo ko na bilo koji način opomenut ili procesuiran.
Dakle, obrazovno-vaspitni sistem države Srbije obavestili su novinari da za tri radna dana ceo treba da stane! Odluka i uputstva iz Ministarstva prosvete stigla su tek sutradan, dakle, u petak, opet sa preporukama koja su otprilike zvučala ovako – raspuštate se, ali se u stvari ne raspuštate, morate za tri radna dana da predložite,
obrazložite i zaključite ocene, ali da i dalje idete u školu, omogućite popravku ocena, držite sekcije… Takve smernice primenjene su u školama onako kako su se direktori dosetili i onako kako ih je koji od njih razumeo, a znamo, nažalost, kakvi su nam direktori i ko ih zapravo
postavlja, čast poštovanja dostojnim izuzecima.
Nedavno, u drugoj polovini avgusta, dakle, nekoliko dana pred početak nove školske godine, prosleđena su nam dva dopisa- obaveštenje da će MUP u školama realizovati projekat „Zajedno i bezbedno kroz detinjstvo“. Policijski službenici i vatrogasci-spasioci sa nastavnicima će sprovesti po odeljenjima po jednu radionicu u trajanju od 90 minuta za učenike od petog do osmog razreda na temu „Prevencija vršnjačkog nasilja u stvarnom i virtuelnom okruženju“ i za učenike od prvog do četvrtog razreda na teme „Bezbednost dece u saobraćaju“ i „Bezbednost dece u vanrednim situacijama“ u trajanju od 45 minuta. Drugi dopis koji smo dobili su Smernice za organizaciju i realizaciju obrazovno-vaspitnog rada i suštinski, ni one nisu donele nikakvu novinu – prvog dana škole upoznaćemo učenike sa programom rada – što smo oduvek i činili; naredne sedmice organizovaćemo tematske dane, što se takođe praktikuje u školama godinama unazad, jedina razlika je što će se sada u svim školama tematski dani realizovati istovremeno, a na teme koje se takođe oduvek obrađuju na redovnim časovima – saradnja i solidarnost, međusobno poštovanje, uvažavanje različitosti…
Zaposlenima u prosveti nažalost, nije novina ni da ministarstvo sa nedopustivim zakašnjenjima šalje kojekakve zahteve; nije nam, nažalost, nepoznata ni forma takvih zahteva; uobičajeno su zavijeni i nalickani da izgledaju kao da poštuju demokratske principe, stručnost i kreativnost zaposlenih, jer školama, kako piše, daju autonomiju u izboru i realizaciji njihovih zamisli, a u praksi to zapravo izgleda ovako – ministarstvo pošalje svojim direktorima uopštene smernice sa željama i naznakom neophodnosti izvršenja, a direktori, prema svojoj maštovitosti, svom nahođenju, ličnim i političkim afinitetima, osmisle način realizacije i odaberu nastavnike koji će to nešto sprovesti- po pravilu, njihovi puleni ubiraju lovorike i laka zaduženja,
a nepodobni ostaju na margini, bez obzira na stručnost, opterećeni težim poslovima. Dakle, naredne sedmice u svim školama istovremeno, a opet na ovaj način – kako se ko bude snašao – biće organizovani tematski dani i kakav će to učinak imati na učenike, ostaje da se vidi…Da li je ovo ta preko potrebna, očekivana i suštinska promena jednog od najvažnijih sistema u državi posle nepojmljive strahote koja nam se dogodila? Da li posle ovakvog njihovog odgovora treba da se osećamo bolje i bezbednije? Vlast i ministarstvo su ovakvom mazalicom ispisanom birokratskim jezikom da zazvuči na vestima svima nama samo dodali još soli na žive i
sveže rane.
Ono što je još javnosti prilično nepoznato je i činjenica da su profesori odavno zatrpani hrpom besmislene papirologije, ovim nemuštim smernicama dobili zadatke da sačine još operativnih planova, izveštaja, analiza, interpretacije rezultata, revidiranja razvojnog plana, definisanja motoa i promovisanje identiteta i vizijaškole… Očigledno je važno da na papiru bude sve lepo upakovano.
Zamislili su i da sedam dana pred početak nastave uvedu i dva nova predmeta, „Vrline i vrednosti kao životni kompas 1 i 2“- međutim, ko će ih i kako realizovati i po kom programu – još uvek nisu smislili, jer u smernicama piše da su za te dve zapravo nove slobodne aktivnosti predvideli odeljenjske starešine samo kao nosioce aktivnosti. Opet, dakle, sročeno samo za papir i televiziju. Profesorima se, dakle, postavljaju kojekavi zahtevi i zadaci kojima nas besmisleno isrpljuju otežavajući nam da se suštinski posvetimo deci i bavimo poslom za koji smo stručni i školovani. Fokus profesora biva pomeren sa đaka na formalnosti čiji je jedini i očigledan razlog postojanja – da se zavara javnost i simulira rešenje problema, bez neophodne esencijalne promene. Sa druge strane, profesori sve te besmisleno natrpane i nametnute obaveze nose i svojim kućama. Mi trošimo svoje slobodno vreme, svoje resurse i svoj novac za kupovinu nastavnih sredstava. Kolike su nam plate, svima vam je poznato, uglavnom su ispod republičkog proseka, a prekovremeni rad nam nikad nije plaćen.
Vikendima smo često na besmislenim, a obaveznim obukama, na kojima mi sakupljamo bodove za licencu, a oni honorare i dnevnice. I naše porodice zbog svega toga u ovom sistemu trpe i pate, a jedan od rezultata je i porazna činjenica da profesor u srpskoj školi u današnje vreme neće posavetovati svoje rođeno dete da odabere to isto zanimanje. Dotle smo došli.
Ovih dana često slušamo i o besplatnim udžbenicima za učenike iz Beograda. Na pitanje da li su oni zaista besplatni nije teško odgovoriti, ali bih volela da mi odgovore – koliko su time diskriminisani učenici iz ostalih delova Srbije? Ministarstvo nam uporedo sa tim šalje smernice za tematske dane o ravnopravnosti i uvodi predmete o vrlinama i vrednostima, a ja se pitam da li mi možda treba njihova dozvola i da svojim učenicima, roditeljima, saradnicima potvrdim da su u pravu ako to dožive licemernim i nasilnim; možda očekuju da i besplatne udžbenike objasnim preko teme o razumevanju i poštovanju različitosti?
Kao društvo smo otrovani i bolesni, i sve se to preliva i
preslikava i u škole. Svi patimo. Obrazovno – vaspitni sistem nije uništen juče, on je sukcesivno, sistematično i planski urušavan decenijama, a danas trpimo najstrašnije posledice tih smišljenih akcija. Paralelno sa tim ruiniranjem, aktivno je okretano javno mnjenje protiv nastavnika; nastavnici su izloženi svakodnevnim pritiscima i direktora i pojedinih roditelja, a sve jer javnost biva usmerena na trku za, po svaku cenu što višom ocenom, kao za nekim ordenom izdvojenim van konteksta ličnog napretka i znanja deteta. Nastavnicima se kontinuirano uništava ugled u društvu, mi smo između čekića i nakovnja, na udaru svih, i prebačena nam je celokupna odgovornost, a akteri u zdravom odrastanju, vaspitanju i obrazovanju nisu i ne mogu biti samo nastavnici, već kompletno društvo, i vlast, i sve ostale institucije, i naravno, roditelji. Ako je društvo permanentno trovano katastrofalnim medijskim sadržajima, očigledno ne bez kontrole, već vrlo namenski, ako se svima kao uzori nameću botoksirane starlete i kriminalci, prostačka muzika i tekstovi, amoralni sadržaji prepuni nasilja i govora mržnje, sa porukama o brzoj lovi po bilo koju cenu, ako se šalje sukcesivno poruka da vrediš onoliko koliko imaš para, koji je tu prostor ostavljen iznurenim, maltretiranim i obezvređenim prosvetni radnicima da budu uzori? Ako se slučajevi nasilja po školama ne procesuiraju, ako prijave selektivno odlaze do institucija koje su zadužene za njihovo rešavanje i tu bivaju opet probrane, šta je rezultat? Imamo divnu decu, ali oni će se ponašati i rasti onako kako ih tretiramo, a to što dobijaju, daleko je od onoga kako bi trebalo i što bi bilo koji normalan roditelj za svoje dete poželeo. Dakle, škola nije izolovana, ona je deo ovakvog nakaradnog sistema, i svima nama i našoj deci može biti bolje samo ako uočimo uzroke propasti i namere onih koji nas očigledno zlostavljaju, ako svako od nas osvesti svoju ulogu i svoju ličnu odgovornost i mane se krilatice – pa to svi rade, to je tako. Bahati, nevaspitani, agresivni nisu većina, oni se samo više vide, i ima ih svuda, i u svakom kolektivu, ali, većina
jesu časni, pošteni, vredni, a potlačeni, izmučeni, poniženi, obezvređeni, uvređeni i ja pozivam sve takve u prosveti, i u svim drugim institucijama, u svim fabrikama i na svim njivama – da se udružimo i podignemo glavu i svoj glas, da stanemo u odbranu svog prijatelja, kolege, komšije, brata, deteta u skladu sa moralnim kodeksima koji su nam upisani u gene i dušu bez obzira na blato u koje decenijama tonemo, jer jesmo većina i samo kao takvi, udruženi, ne možemo biti ni slomljeni!
Evo, ja sada stojim sada ovde pred vama kao što stojim već četvrt veka pred vašom decom i molim vas – podignite svoj glas, pomozite, udružimo se u borbi za prave vrednosti, stravične tragedije i stradanja upravo su nas na najstrašniji način opomenule da nemamo više vremena za povlačenje, kalkulisanja, ćutanja, prebacivanja odgovornosti i strah!
Prestanimo da živimo u naučenoj nemoći, razumimo da nam snagu uzimaju oni koji nas plaše svim živim i na nas vrište sa ružnih televizija; oni koji nas uče da virimo u tuđa dvorišta, da ogovaramo i bavimo se trnom u oku svojih komšija, braće, sunarodnika umesto da pogledamo u sebe i svoje najmilije sa ljubavlju, podrškom, strpljenjem i razumevanjem! Molim vas, prestanite da čekate nekakvog spasioca, vođu, mesiju, nebeske prilike, jer su nas i tome naučili oni čija imena pišu u svačijem novčaniku, frižideru, u svakoj preteškoj torbi vašeg deteta, u svakoj praznoj kutiji za užinu, na čelu svakoga ko ovde živi! I pre nego što bacite kamen i na profesore vaše dece, jer su vas i na to naveli oni kojima je cilj da sve zavade da bi doveka vladali, molim vas, započnite promene odmah učinivši vrlo jednostavno ono što je do vas. Osnažite svoju dobru decu da budu primeri i uzori, da se ne povlače i ne imitiraju one sa neprihvatljivim ponašanjem. Naučite ih da rodoljublje ne podrazumeva zveckanje oružjem i mržnju, već da je rodoljublje kada baki iz komšiluka ponesu kesu, kada ne bacaju otpatke po ulicama, kada ne lome nego čuvaju zajedničko dobro – parkove, šume, reke, svoju školsku klupu. Mi ćemo se iskreno i postojano truditi da u školama to nastavimo, da podržimo prave vrednosti, i da se zajednički borimo za dobrobit i sigurnost.
Zlo ćemo pobediti ne samo stalnim upiranjem prsta u njega, nego masovnim gajenjem lepote. Tada nam neće biti potrebne kozmetičke smernice onih, koji u najmanju ruku ne umeju drugačije, da suštinski rešimo vrlo brzo i solidarno muku koja nam je do sada svima izjela previše života.”
Sinoćni gost protesta “Valjevo protiv nasilja” bio je i Predrag Voštinić, predstavnik Lokalnog fronta iz Kraljeva, koji se nakon pozdravnih reči obratio prisutnima rečima:
“Oni su ovo doveli do krajnjih granica našeg trpljenja. Ovo je najobičnije porno društvo. Oni su svoju vladavinu pretvorili u specifičnu vrstu političke, ekonomske i moralne orgije. I nikako drugačije neću moći da nazovem, oni će orgijati pa makar planeta posle njih eksplodirala. Potpuno im je svejedno šta će se desiti sa planetom. Oni će svoje orgije završiti ili kada se sami uruše ili kada pomru, ili kada im mi kažemo da je ovo naše društvo i da ne mogu u našoj kući da orgijaju ovoliko dugo. Mnogo vam hvala što niste čitali zahteve za smene. Zašto, jedini koji su mogli da smene Gašića i Vulina su Milenković i Mitić. I oni su smenili jedine ljude koji su mogli da ih smene. Ko će smeniti sve njih. Mi. Ne postoji zahtev koji mi možemo upućivati vlastima. Ja ozbiljno brinem za bezbednost Milenkovića i Mitića, jer nije to jedina stvar koja se desila u poslednja dva- tri meseca, kojom se želi da zaštiti orgijanje i orgijaklug od ljudi koji se bave pravom i pravdom u ovoj zemlji. Jedina šansa da prođemo bez krvi tu smenu je da tim institucijama koliko znamo i umemo damo prostor i priliku da zaštite sve nas ostale. Da damo priliku pravosudnim organima i policiji da rade svoj posao. Imao sam priliku da upoznam Katarinu ovdašnju, i verujte mi nije sve propalo dok neko govori rečenice kakve je ona govorila večeras. A vama ostalima, naročito vama koji radite u tužilaštvu i policiji upućujem najiskrreniju molbu da se građanima pridružite, jer ne čuvate vi svoj posao ćutanjem, ne čuvate vi ničiji posao ćutanjem , ne čuvate ni nas ćutanjem. Vi ćutanjem i nečinjenjem čuvate samo svoju bednu platu. Ako ne čuvate red i zakon, i ne čuvate građane ove zemlje propašće i ovi ljudi i ova zemlja, pa nećete imati ni platu, nego ćete kao svaki parazit propasti onda kada domaćin umre. A ovo je domaćinska atmosfera, ljudi koji još uvek vode računa o svojoj zemlji kao o svojoj zemlji. U toj borbi mi kao građani možemo da se pridružimo samo na jedan način, a to je tako što ćemo negovati i poštaovati sve vrline o kojima je danas Milica govorila. Moramo se ponašati tako da nemaju šta da izvuku iz naših života. To je jedini način kao se neguje vrlina i pomaže pravosuđu i policiji i uopšte društvu da opstane u principima i ovom ponoru gde padamo. Mi moramo čuvati ljude koje su smenili, a kojima život očigledno visi o koncu, mi moramo čuvati Katarinu, mi moramo čuvati Aleksandra Obradovića, mi moramo čuvati svakog čoveka koji je makar zrnom doprineo očuvanju dostojanstva ove zemlje. I nemojte sumnjat da ako ne budemo mogli da odbranimo nas nekoliko celu zemlju, odbranićemo jedan grad. Jedan grad odbraniće drugi grad. Onda će udruženi gradovi makar večeras odavde pošli, braniti jednog po jednog pojedinca u ovoj zemlji, ali mi ćemo u toj borbi pobediti ili stradati. Ali ćemo biti na pravoj strani.”
Nakon Voštanićevog govora, pozvana je Katarina Petrović, suspendovani major policije da izađe na binu. Ona je sa govornicima visoko podigla plakat sa fotografijama inspektora Milenkovića i Mišića, koji su otkrili aferu Jovanjica, a pre par dana smenjeni sa svojih pozicija u MUP Srbije.
Sinoć nije bilo šetnje ulicama Valjeva.