- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- Luka Tripković – Ponosan na mlade koji su svoju budućnost zgrabili i ne nameravaju da je predaju
Luka Tripković – Ponosan na mlade koji su svoju budućnost zgrabili i ne nameravaju da je predaju
By objektiva
on 02/02/2025
U noći 27. na 28. januar na Facebook-u pročitah objavu: “Nemam drugi način da se obratim javnosti, pa to činim ovde, neka mi oproste oni koje deranžiram: Nakon napada na studente u najstarijoj srpskoj ustanovi kulture, Matici srpskoj, kada su sprečeni da pročitaju pesmu čiji je autor predsednik te ustanove, odlučio sam da se ovim putem odreknem nagrade Prva knjiga koju sam dobio za rukopis romana Osmeh pod gorom maslinovom 2016. godine. To sasvim sigurno javnosti ne znači mnogo, ali smatram da je to jedina ispravna stvar.”
Objektiva.rs: Šta Vas je isprovociralo da se odlučite na dati korak vraćanja nagrade?
“Snimak na kom „obezbeđenje“ u maniru izbacivača sa splavova udaljava studente iz Svečane sale Matice srpske, samo zato što su hteli da pročitaju pesmu o železničkoj stanici u Novom Sadu čiji autor je predsednike te ustanove.
Da stvar bude gora, takvo nasilje se dešava na Svetosavskoj akademiji, u čast svetitelju i državniku koji je okončao građanski rat u svojoj zemlji pomirivši braću, nekoga ko je simbol jedinstva.
Tim činom se predsednik Matice srpske odrekao svega što ga je kandidovalo da predsedava najstarijom srpskom kulturnom ustanovom, ali i potvrdio svoj potpis podrške predsedničkoj kandidaturi gospodina Vučića iz 2023. zajedno sa 2000 intelektualnih lojalista.
U skladu sa stihovima Darka Rundeka, shvatio sam da tamo nema mesta za jednog od nas, i odlučio da se odreknem te meni jako važne i drage nagrade “, kaže umetnik i pisac Luka Tripković.
U utorak ujutru me dočekala ta vest – Luka Tripković se odrekao nagrade “Prva knjiga” Matice srpske jer su sa svečane Akademije izbacili studente koji su pokušali da pročitaju pesmu Dragana Stanića.
Pod utiskom beogradske Autokomande, pa Matice, izroni Savindan 2000. Hladno, pada kiša, a uhvatio se nekakav sneg stiropornog izgleda. Par sati do ponoći, vraćam se sa promocije knjige koja je znatno kasnila. Žurim jer bismo domaćini programa Dobro ti veče, Srbijo kad zagrme…
Objektiva.rs: Kako Vi lično doživljavate sva aktuelna dešavanja, prvenstveno u vezi sa studentima? A potom, kako ocenjujete izjave tipa treba da sede u svojim skamijama… Prema Vašem mišljenju, šta takve izjave razotkrivaju?
“Ta izjava je deo političkog zanata i strogo tehnička stvar. Ako se nešto može priznati aktuelnom predsedniku to je poznavanje političke literature. Njegova izjava proizilazi iz Čerčilovog eseja “The Scaffolding of Rhetoric” iz 1897. i, kao što sam rekao, spada u domen političkog zanata, pa je ne bih dublje tumačio.
Što se studentske pobune tiče, svaku priliku i poziv da javno govorim u poslednjih par godina koristim da hvalim mlade ljude, i sada mi smeta narativ da smo svi mislili kako su nove generacije zagledane u telefone i nezainteresovane.
Moje pitanje je sledeće: šta je svako od nas uradio da ti ljudi postanu subjekti u ovom društvu pre nego što su taj subjektivitet oteli za sebe?
Da li treba da nas čudi što im ne pada na pamet da gledaju političke emisije u kojima se vrti petnaestak ljudi koji do iznemoglosti pričaju iste dosadne i salonske priče? Da im je neko dao prostora ranije shvatio bi da je u pitanju generacija koja je porasla sa optičkim internetom i da veoma brzo i pronicljivo čitaju ljude i društvena kretanja.
Oni ne kupuju knjige jer ne moraju da čekaju godinu dana da se pojave u problematičnim prevodima kod srpskih izdavača, već ih čitaju u originalu, ne gledaju televizor jer su te teme na netu obrađene pre nekoliko godina.
Naprosto, u pitanju su dobro informisani ljudi koji ne nalaze za shodno da se bilo kome dodvoravaju, što je među generacijom bumera, generacijom koja je osetila najviše privilegija u istoriji civilizacije, izazivalo jednu vrstu tihe konsternacije.”
Objektiva.rs: Kako provodite vreme u periodu blokada?
“Veoma je dinamično. Fakultet i nastava su u blokadi, ali to ne znači nemamo pune ruke posla, pre svega da se omogući da ova vanredna situacija prođe bez incidenata i da se bezbednost zgrada fakulteta i ljudi koji borave u njima ne naruši ni jedne sekunde.
Nije lako održavati usklađene rutine i radne obaveze upravo zbog pomenute dinamike jer smo svedoci da događaju iskrsavaju svakoga dana, pa je nužno prilagoditi se na neizvesnost. Ali ne mogu da se žalim, mogu samo da budem ponosan na mlade ljude koji su svoju budućnost oberučke zgrabili nemaju nameru da je predaju bilo kome.”
Objektiva.rs: Da li, i pored celokupne društvene situacije, ipak ima momenata za nova ostvarenja?
“Radim na jednom velikom i neverovatno uzbudljivom projektu koji bi trebalo da bude završen do kraja 2025. godine. Nažalost, zbog odredbi iz ugovora, ne smem da otkrijem o čemu je reč dok ne ugleda svetlost dana, ali mislim da će biti veoma zanimljiv kako kulturnoj, tako i široj javnosti.”
Objektiva.rs: Nedavno je održana uspešna izložba, pa da li je na redu neki novi roman?
“Održana je izložba Dog Days (po Hokniju) u Galeriji centra za grafička istraživanja FLU. Što se romana tiče, malo manje pišem a više istražujem građu, ali mogu da kažem da sam vrlo zadovoljan sa 20-ak hiljada do sada napisanih reči.
Međutim, ne verujem da će rukopis biti gotov još nekoliko godina, pre svega zbog projekata u kojima imam zadate rokove ali i, tužno ali istinito, i zbog toga što od jedne slike na koju potrošite dana rada, zaradite više novca nego od čitavog tiraža romana na kom radite godinama, pa taj materijalni apsekt svakako utiče na rapored prioriteta.”
Objektiva.rs: Kao mlad čovek, koje su Vaše želje i da li obuhvataju život i rad u Srbiji? Da li ste razmišljali o povratku u Valjevo?
“Nedavno sam dobio poziv iz Kanade i ponudu za trajnu vizu, ali sam u poslednjem momentu odustao od toga puta jer bi to bio kukavički potez.
O povratku u Valjevu aktivno razmišljam, ali pre nego što se to dogodi neophodno je da osiguramo da naš grad neće biti jalovište i deponija nemačkih ili bilo kojih drugih proizvođača automobila. S obzirom da sam i sam učestvovao u otporu takvim projektima, mislim da smo na dobrom putu da odbranimo naš grad da onda bezbrižno možemo da planiramo budućnost u njemu, jer Valjevo ima sve predispozicije da bude najlepše mesto za život u Srbiji i donekle je sramota što smo najgorima od nas dozvolili da ga unište.
Dugujemo to, ako ne sebi, onda onim knezovima koji su posečeni i onolikim stradalnicima iz vremena kada je ceo grad bio bolnica. Ako ni zbog čega drugog, a ono da nas se, kad ih jednog dana sretnemo, ne stide”, rekao je za portal Objektiva.rs naš perspektivni slikar i pisac Luka Tripković.
Uz neizbrisivu uspomenu s početka milenijuma, nameće se očigledno – suncem obliven kraj ovogodišnjeg januara i prvi dan februara. Sve me asociralo na bezmalo vizionarske priče o opsesiji, opisanoj u Crna knjiga, kao nekad 1984. Činilo se da osećam žutu prašinu u sandalama, strah, strepnju, pa solidarnost u Osmeh pod gorom maslinovom. Prepoznatljivo… Baš kao nada pod suncem Svetosavskim.
Podsećanja radi, Luka Tripković je rođen u Valjevu na Dan pobede. Diplomirao 2014. na Fakultetu likovnih umetnosti, smer slikarstvo, u klasi redovnog profesora Milete Prodanovića, da bi 2021. doktorirao na istom fakultetu pod mentorstvom redovne profesorke Simonide Rajčević. Od 2022. godine zaposlen na Fakultetu likovnih umetnosti. Objavljuje teorijske tekstove od 2015.
Autor je romana Osmeh pod gorom maslinovom (Edicija Prva knjiga Matice srpske, 2016, Laguna, 2017) i Crna Knjiga (Booka, 2019.), koji su zapaženi od strane publike i NIN-ovog žirija.
Radovi mu se nalaze u više privatnih i javnih kolekcija u zemlji i inostranstvu. Kao umetnik sarađivao sa lancem hotela Hilton, modnim brendom Re/Done i kompanijom LG. Objavljivao članke i komentare u danskom Politiken-u, američkom Newsweek-u, francuskom Le Nouvel Observateur, španskom El Espanol, beogradskom nedeljniku Vreme, magazinima Grazia i BURO247.