- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- Nesvakidašnja priča o ženi – roman „Carski rez“ Zorice Milinković
Nesvakidašnja priča o ženi – roman „Carski rez“ Zorice Milinković
Autor objektiva
10/02/2024
Promocija romana Carski rez, Valjevke Zorice Milinković, u prepunoj svečanoj sali Valjevske gimnazije, bio je povod za razgovor sa autorkom, ne samo o književnom prvencu, već i o uspomenama iz prosvete i rada u Matičnoj biblioteci „Ljubomir Nenadović“.
Profesorka srpskog jezika i književnosti, Zorica Milinković, pre par godina je otišla u penziju iz Matične biblioteke gde je radila 20 godina, prvo na mestu direktorke, potom i bibliotekarke. I vrlo brzo je svoje zlatno, takozvano treće doba usmerila u konstruktivnom pravcu ostvarivanja ideje koju je nekoliko godina tkala u svojim mislima, pretočivši je u, sve popularniji „Carski rez“.
Roman fantastično izgrđene ideje je lako čitljiv, rečenice kristalno jasne i svaka reč je na svom mestu. Očigledno da su tome doprineli ljubav prema maternjem jeziku i dugogodišnji rad u prosveti.
Objektiva.rs: Brojni bivši učenici tvrde da ste im omiljeni profesor?
-Na to sam jako ponosna. Bila sam odličan profesor. To sada mogu da kažem, da ne kažem da sam lažno skromna jer to je tako bilo. Bila sam odličan profesor koga su đaci obožavali. Ali, obožavali su me zato što sam ja njih obožavala. Što sam volela decu, posvećivala se toj deci, radila sa njima i u školi, i u sekcijama: dramska, recitatorska, literarna. I onda su me deca volela i ja sam volela njih. Mnogo sam im pružala. Sada su to odrasli, zreli ljudi sa velikom decom, imaju svoje karijere. Kada mi sada prilaze da mi čestitaju za ovaj roman, da me ljube, javljaju mi se preko Fejsbuka… Veoma sam ponosna na to. Deca sve prepoznaju – kaže Zorica Milinković dodajući da je, kaoprofesor, posebnu pažnju posvećivala svojim učenicima iz okruženja Četvrte osnovne:
-Ni na jedan čas ne dolaze, osim na srpski. Zato što sam bila blaga prema njima, molila ih da uče, davala im pitanja, pa im dam dvojku. I onda se oni okuraže, pa nešto i sami nauče. Nisam ih grdila i nisam ih kritikovala. Htela sam lepim rečima da ih podignem iz tog okruženja u kome su se oni našli. Bila sam jako otvorena za decu i umela sam mnogo da im pružim, ne samo u programu za učenje srpskog jezika. Voleli su da razgovaramo o raznim temama, o: pubertetu, ljubavi, zaljubljivanju, o tome kako je lepo učiti i kako je lepo družiti se.
Objektiva.rs: Šta je razlog, nakon 19 godina rada u prosveti, prelaska u biblioteku?
-Meni je ponuđeno mesto direktora biblioteke i ja sam to prihvatila s’ radošću, zato što je to bio moj san iz detinjstva. Uvek sam volela biblioteku. Ali, i profesionalni izazov.
Ušla sam u te vode profesorke, prosvetarske, i plivala sam tu, kao riba u vodi. Sve sam izučila, nagrade mnoge podobijala, deca me volela. E sad, bio je izazov za mene da odem. Naravno, i to je kultura i to je blisko mom senzibilitetu i radu u školi, tako da sam to s’ radošću prihvatila. I tu sam dobila mnogo, upoznala sam divne ljude, divne pisce, od kojih sam svašta lepog čula i naučila.
Smatram sebe veoma srećnom osobom što se karijere tiče. Zaista sam imala lepu karijeru. To su bili i stresni, ali i lepi poslovi, vezani za umetnost. Kultura,prosveta, to je sve povezano.
Objektiva.rs: Zaslužena penzija nakon 39 godina radnog staža, pa ste odlučili da pišete?
– Jeste. Ja sam taj roman imala u glavi, sigurno šest – sedam godina. I ta priča mi se „muvala“ po glavi, i ja sam sklapala neke kockice. Međutim, nisam mogla da se odvažim i da sednem da pišem. Zašto, ne umem sebi da kažem. Ali, kada sam otišla u penziju, posle samo mesec dana, rekla sam – sad, ili nikad! Počela da pišem, i nailazila na mnoge teškoće, nedoumice, ali to sam tako lepo izgurala.
Treba voditi jednu priču, od početka do kraja. I ona moja prva zamisao koju sam imala kada sam počela da pišem, posle se izrodila u sasvim drugo. Kada počneš da pišeš, imaš jednu zamisao, pa počneš da tkaš. I onda me nešto odvelo na različite putiće i onda sam sve to plela i došla na jedan put koji mi je prosto otvorio prozore i ukazalo mi se to svetlo da krenem tim putem i dovršim knjigu.
Objektiva.rs: Možemo reći da su Vas brojne obaveze sprečavale da ranije napišete roman?
-Rad na mestu direktora traži i više nego celog čoveka. Imala sam i stare roditelje, brinula o njima. Na žalost, majka mi preminula, pa sam nastavila da brinem o ocu. Pa, dete da se iškoluje. Sve su to neke životne teškoće koje su normalne i realne. I sada, kada sam ostala sama sa svojim mužem u kući, a da ne moram da idem na posao, i nemam ikakvih obaveza, mogla sam da se prepustim i pišem. Ceo dan da sedim i pišem. I da ne spavam noću, sedim i pišem.
Bila sam rasterećena i odlučila da napišem taj roman. I, mogu reći, da sam veoma zadovoljna kako sam to izgurala.
Objektiva.rs: Da li je roman ispunio sva očekivanja? I zašto baš „Carski rez“?
-Ovaj roman koji sam napisala je premašio moja očekivanja. Nisam mislila da će tako dobro biti. A kada sam ga čitala, naročito kada ga je pročitala moja ćerka i rekla: „Mama, ovo je fenomenalno“. Ipak, imala sam nedoumica: da li je to dovoljno dobro, kako će ljudi razumeti?
Ima nekih delova u tekstu vezanih za ženu i za njenu seksualnost, za njenu ženstvenost, za postojanje majke… Ima nekoliko tema o seksu, pa kako će to ljudi razumeti jer, ipak sam ja starija žena. Pa onda kažem, ako pišu mladi, pa utoliko pre mi iskusni ljudi možemo da progovorimo, ne samo o seksu, nego i o ženi koja treba da uživa u tom seksu. I uopšte partneri da se približe jedno drugom, kao što se približavaju za stolom, u priči, u hrani, odevanju, u zajedničkim poslovima… Veliki, i važan deo naših života, partnerskih je i seks. Odvažila sam se i na taj korak. Naravno, seks je u okviru teme vezan za moju glavnu junakinju, ali sve je u umetničkom kontekstu. Tako da sam premašila svoja očekivanja.
Roman se lepo i lako čita. Oni koji su ga pročitali su veoma zadovoljni. U biblioteci kažu da nema ni jedan primerak, odmah se sve razgrabi. Tako da sam veoma zadovojna.
A zašto „Carski rez“? Pa, kada moja junakinja ima problema u životu, pre svega partnerskih problema sa svojim mužem, a onda i sa celom okolinom… Kažu ljudi „Gordijev čvor“ – pa kad ne možeš da rešiš neki problem, uzmeš mač, pa ga presečeš. A ona se odlučila na zlatni, carski rez. Ako ne može žena da se porodi normalno, ona ide na carski rez da bi se tog bola oslobodila. E, tako je i ova moja junakinja izabrala carski rez za rešavanje svojih problema – pojašnjava Zorica Milinković.
Nakon književnog prvenca rodile su se i nove ideje i već je počela da piše. Međutim, sada uživa u književnom poletu tek objavljenog romana „Carski rez“ jer su, nakon promocije u Valjevskoj gimnaziji, u najavi predstavljanja u Beogradu i u drugim gradovima.
–Kada prođem uživanje sa ovim romanom, onda ću da se posvetim toj novoj priči koju imam na umu – jednostavno zaključuje Valjevka, Zorica Milinković, autorka romana „Carski rez“.
Naslovna fotografija: moderator književne promocije Mina Lukić; prof. dr Vojislav Andrić, predsednik Udruženja Valjevski gimnazijalci; prihoterapeut Marina Banić; autor romana “Carski rez” Zorica Milinković i književnik i diplomata Saša Obradović – FOTO Dragan Krunić