- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- Čudesni svet bivšeg gimnazijalca i ambasadora Saše Obradovića
Čudesni svet bivšeg gimnazijalca i ambasadora Saše Obradovića
Autor objektiva
22/11/2023
Ovog novembra 2023. u Valjevskoj gimnaziji proslavljaju 153 godine uspešnog rada. Raduju se Valjevci okupljeni na izložbama, koncertima, književnim večerima bivših i sadašnjih gimnazijalaca.
Početkom sedmice Valjevac, bivši gimnazijalac i ambasador Srbije u Finskoj, Saša Obradović, pravnik, diplomata i pisac, u okviru programa ovogodišnjeg Dana Valjevske gimnazije, priredio je izložbu “Čudesni svet minerala” predstavivši kolekciju minerala, hobi kojim se predano bavi od 2018. godine. Nametnulo se pitanje da li to interesovanje datira iz mladosti?
Možda iz mlađih dana, možda sam nešto propustio u detinjstvu… Ali, negde 2018. godine u Sankt Peterburgu sam se prvi put sreo sa onim ogromnim stubovima i predivnim vazama od malahita u Ermitažu, i pomislio: “Eto, ništa o tome ne znam, a to je i naša reč – malahit, lepa, a ja sam i pisac, pa bi trebalo da znam šta znače naše reči.
Počeo sam da tražim na Internetu, i prvo se pojavi ponuda da kupite. A tu se kupuje dosta jeftinije nego u prodavnicima ili na trgovima i tezgama, naročito u Finskoj koja je skupa zemlja… Tako da sam počeo s nekom dečjom radošću. Kasnije se to interesovanje udružuje s mojom ambasadorskom platom.
Sada ovde ima oko 660 izložbenih, malih eksponata veličine od jednog do četiri centimetra, nekada i 10 do 15 cm, ali uglavnom manjih dimenzija. I to je već strast. I, nije bila samo u gledanju kamenja, već morate biti radoznali, želeti da naučite nešto o tom kamenju, da vidite kako to priroda stvara. A priroda je jedna divna priča i to se spojilo sa tom mojom potrebom za pričom i pričanjem i donelo neko novo zadovoljstvo, kaže Saša Obradović i napominje da je neophodno naučiti kako razlikovati originale i uočiti kopije.
U SAD postoji Mindat.org (mineral database) gde postoje podaci, tako da kada hoćete nešto da kupite, možete da proverite: kako izgledaju drugi minerali iz tog rudnika, kakva je podloga, kamena martica i možete tačno da proverite da li je iz tog rudnika, da li liči na to jer nikada dva kamena nisu ista.
Saša Obradović je, kao advokat, zastupao Srbiju u sporovima pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Istovremeno objavljivane su i njegove zbirke pripovedaka Ulazak u zamak i Izlazak iz zamka, zatim roman Drugi drugi svijet, potom Mardijan je najzad mrtav, Vrt ljubavi i Sestre Karamazić. I pored svih obaveza nalazio je vremena, bar u pauzama, da se javi svojim Valjevcima.
Nikada se knjiga, naročito sada u periodu odocnelog i dugog čekanja, ne piše neposredno pred objavljivanje. Pa, onda ljudima izgleda – kako taj čovek sve stiže?! Ali, zapravo, vi ste to pisali ranije, pa će biti objavljeno… Koincidiralo je sa suđenjem u Hagu, pa je mojim prijateljima bivalo neobično.
Da li sada nešto pišete?
Trenutno ne. Dosta sam pisao u Helsinkiju. Sada radim na tome da neki od tih tekstova budu objavljeni. Pre mesec dana bila je promocija u Srpskom književnom društvu u Beogradu mog poslednjeg romana Ocena dokaza, koji je napisan još pre dve godine. Ali, bila je korona, ja nisam bio tu, tako da me knjiga dočekala kao neka dobrodošlica.
Ambasador Finske boravio u Valjevu – pročitajte ovde
O nadolazećim temama bez opterećenja kaže da možda baš sutra neće pisati, ali možda se to i dogodi: “Kada sam pisao o nekim antičkim temama, o Antoniju i Kleopatri, pa o Šekspiru, uvek pišete o sebi. Prikupljate utiske jer morate da pišete iz nekog iskustva. Kada sam bio mlad, govorio sam da je dovoljno iskustvo u knjigama da bi se pisalo. I to je tačno jer je svet književnosti ogroman, kako Borhes kaže: “Vavilonska biblioteka”. Ali, ne možete da eliminišete sebe iz toga, sopstveno iskustvo, jer ne živite pod staklenim zvonom. Tako da se ono uvek nekako probija i dolazi do izražaja u nekom specifičnom načinu humora, ili pogledu na svet, vrednosti.”
Postoji interesovanje za promociju dosadašnjeg opusa u Valjevskoj gimnaziji, ali smatra da je bolje sačekati objavljivanje već napisanih naslova.
Nekako sam ranije više bio zainteresovan za istorijske teme, ali sada više za teme ovog društva, sad i ovde. Teme koje se odnose na moral, dekadenciju. Zašto je to tako, ne bih umeo da objasnim. Poslednji roman je parodija detektivskog romana, tako da su to bila neka poslednja interesovanja.
Podsećamo, pre par godina objavljen je najnoviji roman Ocena dokaza Saše Obradovića kod Izdavačke kuće Arhipelag. Uz elemente napetog krimića, prožet preokretima, pa i ljubavnim aferama, priču zapliće policijski inspektor Milan Ilić, čiji je nadimak Intelektualac jer je strastveni čitalac. Upušta se u rešavanje ratnih zločina iz devedesetih prošlog veka. Tokom istrage se suočava sa novonastalim društvenim stanjem gde su bivši zločinci postali uticajni preduzetnici, u najkraćem je siže Obradovićeve najnovije knjige „Ocena dokaza“.
S obzirom na povod, izložbu pod nazivom Čudesni svet minerala, Valjevac Saša Obradović, pravnik, pisac i diplomata tom prilikom pažnju je posvetio prvenstveno učenicima Valjevske gimnazije. Govoreći im o svojoj kolekciji koja sadrži više od 380 vrsta minerala, upućivao ih je na važnost kontinuiranog učenja i u oblastima amaterskih interesovanja, ali sveobuhvatnog i neprekidnog sticanja novih znanja, rekavši:
Čovek ne treba da se zatvara samo u ono što je njegova profesija i što ga primarno određuje u društvu, već treba da širi svoja interesovanja, radoznalost. Tako se i tragedije lakše podnose.
Saša Obradović je 1987. završio Valjevsku gimnaziju, potom 1993. diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, nakon čega polaže i pravosudni ispit, a 2002. stiče diplomu Diplomatske akademije Ministarstva spoljnih poslova SRJ.
Sara Janevska – Valjevka sa mnogo talenata – pročitajte ovde
Sada je zaposlen u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije jer mu je sredinom tekuće godine istekla dužnost ambasadora u Finskoj koju je obavljao od 2017. godine.
Moj mandat je završen 30. juna i ja sam sada potpuni Valjevac. Šest i po godina sam bio u Finskoj, ukupno 12 godina odsustva… Pa, mislim da jeste divno, i nadovezujući se na pitanje o ponovnom prvom utisku o rodnom gradu, primećuje:
Današnji evropski turisti više ne idu da gledaju muzeje, oni su sve muzeje već videli. Današnji manir u turizmu je da se dolazi u gradove, kao što je Valjevo. Da tu provedu po sedam, deset dana, da malo promene svoju okolinu. I Valjevo je jedan od takvih gradova, prelep grad. Šteta što postoji tolika zagađenost, naglašava Obradović i kroz osmeh dodaje:
Možda je šteta što ljudi više nemaju naviku da se kupaju u septembu kada je malo manje vruće. To su neki prvi utisci o Valjevu. Ali, kada dođem, ja Valjevo ne gledam kao što bih gledao neki drugi, nov grad. Nego, tu sam, kod svoje kuće.