- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- Đorđe Petković, Lokalni odgovor Valjevo: Zagađenje vazduha je glavno društveno, političko i zdravstveno pitanje u Valjevu
Đorđe Petković, Lokalni odgovor Valjevo: Zagađenje vazduha je glavno društveno, političko i zdravstveno pitanje u Valjevu
Zagađenje vazduha u Valjevu postao je hroničan problem koji godišnje odnese čak 220 života. Jedan od najaktivnijih boraca protiv ovog problema je udruženje građana Lokalni odgovor, koje je do sada podnelo veliki broj inicijativa kako bi stanovnici grada na Kolubari udisali vazduh zadovoljavajućeg kvaliteta.
O aerozagađenju u Valjevu, ali i položaju civilnog društva u Srbiji danas, razgovarali smo sa Đorđem Petkovićem, predsednikom Lokalnog odgovora.
*Udruženje Lokalni odgovor Valjevo ove godine obeležava četvrtu godišnjicu postojanja. Kako biste sumirali svoj rad u ovom veoma izazovnom periodu iza nas i šta biste istakli kao svoj najveći dosadašnji uspeh?
Od samog osnivanja smo se aktivno bavili problemom aerozagađenja i pokušavamo i dalje da damo doprinos njegovom rešavanju ili barem prioritizaciji. Posebno u smislu informisanja javnosti o ozbiljnostii uticaju zagađenog vazduha na zdravlje ljudi, ali i u njihovom motivisanju da se uključe i učestvuju u javnim raspravama, prezentacijama studija o uticaju na životnu sredinu itd. U prethodne četiri godine imali smo dosta akcija i učestvovali smo u mnogo projekata. Neki su bili više, a neki manje uspešni.
Naročito smo ponosni na to što akcija Aero-alarm traje evo već četiri godine, što su svi lokalni mediji, od portala, preko televizija do nedeljnika, objavljivali naše zaključke, a što je još važnije, mislimo da smo time doprineli da sami mediji više pažnje posvete ovoj temi.
Zajedno sa još dve organizacije smo osnovali Savet za čist vazduh, koji je i danas aktivan, i koji je iznedrio kratkoročne i dugoročne preporuke za borbu protiv aerozagađenja. Možda najvažniji uspeh je što smo zajedno sa drugim organizacijama i medijima visoko postavili pitanje kvaliteta vazduha i zdravlja građana u javnom diskursu u Valjevu. Takođe, stekli smo poverenje javnosti u Valjevu, uključujući i medije, koji nas smatraju doslednom organizacijom u borbi za čist vazduh.
*Kao partner Beogradske otvorene škole (BOŠ) i Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), etablirali ste se kao udruženje koje se bori za poboljšanje kvaliteta vazduha u Valjevu. Opišite nam zbog čega ste veliki deo svojih aktivnosti posvetili problemu aerozagađenja i kakve ste rezultate dosad postigli.
Sama činjenica da godišnje 220 naših sugrađana prerano završi svoj život zbog negativnih uticaja aerozagađenja je i više nego dovoljna da se maksimalno posvetimo ovoj temi. Već pomenuta akcija Aero-alarm imala je velikog odjeka u javnosti i pokazala je da nismo pogrešili. Razne građanske inicijative godinama pokušavaju da utiču na lokalne vlasti da učine nešto. Mi smo samo deo tog građanskog pokreta. Zagađenje vazduha je možda glavno društveno, političko i zdravstveno pitanje u Valjevu. Život i rad u jednom gradu nije moguć ako se tokom pola godine ljudi u njemu guše! Osim individualnih ložišta, vazduh zagađuju i privredne aktivnosti, fabrike, gradilišta.
Naše aktivnosti su doprinele da Gradska uprava donese zaključak o ukidanju takse na priključenje za grejanje kako bi ohrabrila građane za promenu energenta, ali kako je cena i dalje visoka, a energetsko siromaštvo pozamašno, tu rezultati nisu dobri. Takođe, nije dobro ni to što Gradska uprava ne reaguje na preporuke da se svi vrtići i osnovne škole opreme prečišćivačima vazduha kako bi naša deca bila bezbedna kada su izvan kuće. To su minimalni uslovi i ne zahtevaju velika sredstva, tako da ćemo svakako još više pokušavati da utičemo na ovu administraciju ne bi li se to ostvarilo.
Svakako, najveći rezultat koji smo postigli jeste to što smo uspostavili vezu sa pojedinim grupama u zajednici što može dugoročno da dovede do promene. U saradnji sa upravnicima i stanarima, učenicima osnovnih i srednjih škola i stručnjacima iz raznih oblasti pokušavaćemo i dalje da naglašavamo ovaj problem kako bismo naveli upravu da se više pozabavi njegovim rešavanjem.
*Poznato je da ste veoma aktivni i u kreiranju lokalne politike i da veoma često predlažete gradskim vlastima razne inicijative poput one za usvajanje Plana kvaliteta vazduha. Imaju li sluha lokalne vlasti za predloge civilnog društva u Valjevu i kako ta saradnja može da bude bolja i u korist građana?
Rešavanje problema aerozagađenja je prvenstveno političko pitanje, jer se radi o raspodeli javnih dobara i javnih resursa koju vrši lokalna vlast. Poslednjih desetak godina problem aerozagađenja nije uspostavljen kao prioritet, osim u televizijskim nastupima gradonačelnika i tokom izborne kampanje na društvenim mrežama. Kada se pogledaju donošenje odluka, raspoređivanje i trošenje javnog budžeta – vidi se na kom mestu je zaštita životne sredine.
Lokalni odgovor je uz pomoć nezavisnih eksperata, Beogradske otvorene škole, RES fondacije, Nacionalne ekološke asocijacije, ali i Nacionalne koalicije za decentralizaciju u prethodnim godinama istraživao i dokumentovao kako vlasti u Valjevu upravljaju budžetskim novcem, posebno onim koji je namenjen za zaštitu životne sredine, što smo prikazali u dva izveštaja. Pokušali smo da lokalnim vlastima predlažemo i različite mere i projekte u okviru javnih rasprava za pripremu budžeta. Nijedan predlog nije uvažen, niti smo dobili argumente za odluku lokalnih vlasti. A ti predlozi su, između ostalog, bili: da se odvoji više novca za zaštitu životne sredine uopšte, više novca za izradu Plana kvalita vazduha, da se omogući veće učešće javnosti u tom procesu, da se odvoji novac za zaštitu zdravlja dece u vrtićima i školama kroz nabavku zaštitnih maski i prečistača vazduha, te da se odvoji više novca za informisanje javnosti.
Jednom smo čak i konkurisali predlogom projekta za edukaciju osnovaca o zagađenju vazduha. Ta ideja je odbačena i od strane komisije zadužene za implementaciju Lokalnog plana akcije za decu ocenjena najnižom ocenom. Srećom, ideju smo realizovali u saradnji sa stručnjacima iz Zavoda za javno zdravlje, nastavnicima i učenicima Prve osnovne škole i Osnovne škole „Nada Purić“, uz podršku Švajcarske razvojne agencije. Tako je i nastao Vodič za čist vazduh za i nastavnike i đake.
Podsećanje – Edukacija o čistom vazduhu “Na početku beše informacija” – možete pročitati ovde
Oni koji drže vlast u Valjevu, oni u čijim rukama je moć ne čuju vapaj valjevskih osnovaca koji su snimili dokumentarac o aerozagađenju pod imenom „Moramo da dišemo“, niti čuju poziv maturanata Tehničke škole koji je izrečen na izložbi fotografija zagađenog vazduha pod nazivom „Želimo da dišemo“.
Predlagali smo Gradu Valjevu da pokrene i sprovede Energetsku politiku u okviru višegodišnjeg Plana razvoja kojim bi se prepoznale razmere energetskog siromaštva i planirala snažna reakcija i investicije u unapređenje energetske efikasnosti. Umesto toga, Grad Valjevo već tri godine, čak ni uz pomoć dva ministarstva, ne može ozbiljno da doprinese smanjenju energetskog siromaštva, već subvencije dodeljuje ljudima koji bi i bez državne podrške mogli da investiraju u toplinu svojih domova.
Plan kvaliteta vazduha ne samo da nije usvojen, već nije napravljen kako treba jer je Gradska uprava nastojala da eliminiše bilo kakav uticaj javnosti i nezavisnih stručnjaka. Na javnoj prezentaciji nacrta ovog plana čule su se reči gradskog službenika za životnu sredinu koji šapuće izrađivaču plana: „Njima nemojte da odgovarate“. Te reči najbolje oslikavaju odnos valjevskih vlasti prema građanima, njihovom zdravlju i životu.
Nakon lokalnih izbora, iz političkih kuloara se nagoveštava da će Lazar Gojković i Slobodan Gvozdenović ponovo obavljati visoke javne funkcije, iako su veoma odgovorni za propuste u vođenju politike zaštite kvaliteta vazduha zbog kojih već deceniju valjevska deca obolevaju od astme, a odrasli prerano umiru.
Na inicijativu Lokalnog odgovora i udruženja RERI iz Beograda, propuste gradonačelnika Gojkovića u pogledu zaštite prava Valjevaca na čist vazduh utvrdio je i Zaštitnik građana. I pored više urgencija i opomena, Gojković se nije udostojio da odgovori Zaštitniku građana i preduzme zakonom predviđene mere. Zbog višegodišnjih propusta u primeni Zakona o zaštiti vazduha Gojković je trebalo da bude smenjen sa funkcije gradonačelnika. Radi se o tome da se u društvu uspostavi odgovornost. Za sada izbori ne donose tim koji pobeđuje i savladava lokalne probleme i nedaće, već ljude koji služe interesima stranaka.
*U Nišu je nedavno održana konferencija Move.Link.Engage – Korak bliže ka snažnijem civilnom društvu u orgnaizaciji EU Resurs centra za civilno društvo u Srbiji kojim koordinira Beogradska otvorena škola, na kojoj ste učestvovali i vi. Da li smatrate da je impuls civilnog društva na lokalnom nivou dovoljno snažan i kako ojačati njegove kapacitete?
Impuls nije dovoljno snažan, ali je sve jači i to je i te kako primetno. Kako u komunikaciji sa medijima, tako i u komunikaciji sa građanima koji se javljaju u sve većem broju gledajući na nas kao na adresu na koju se mogu obratiti povodom nekog problema iz oblasti aerozagađenja, urbanizma ili, generalno, građanskih prava. To nam govori da smo postali prepoznatljivi kao udruženje koje se bori za interese građana i da oni smatraju da imaju veću mogućnost da reše svoj problem ukoliko smo i mi uključeni.
Osim toga, ogromnu podršku impulsu daje pomoć od strane organizacija koje deluju na nacionalnom nivou poput Beogradske otvorene škole, Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu, EU Resurs centra… Kada zajedno sa njima podnesemo predloge ili inicijative lokalnoj administraciji, ipak se posmatraju sa većom dozom važnosti.
Upravo ste pomenuli konferenciju na kojoj smo učestvovali i imali priliku da podelimo naša iskustva i aktivnosti. Umrežavanje je i te kako prisutno i predstavlja ogromnu pomoć i podršku da se civilno društvo na lokalu, poput našeg, ojača i stekne veći uticaj. Isto tako, finansijska sredstva su oskudna i potreba stalnog konkurisanja za projekte verovatno poprilično rasteže ionako nedovoljne kapacitete udruženja u Valjevu. Odsustvo pomaka u saradnji sa lokalnom upravom sve to dodatno otežava, tako da zaista izgleda da se i mi sami nalazimo u jednom začaranom krugu identifikovanja problema,angažovanja stručnjaka, aktivista i zajednice, donošenja zajedničkih zaključaka ili preporuka da bi na kraju naišli na zatvorena vrata onih koji najviše treba da rade za nas.
Moramo pomenuti i suštinski problem poverenja u slučaju naše Gradske uprave. Prečesto im je važnije da prebacuju odgovornost ili se oglase nenadležnim nego da se zaista udube u problem ili situaciju koja je pred njima, kao što je slučaj sa skorašnjom izgradnjom dela za galvanizaciju Hansgrohe, a za koji ne postoji građevinska dozvola! Mi smo sasvim slučajno, dok smo analizirali Studiju o uticaju na životnu sredinu i spremali se za javnu prezentaciju, otkrili da je deo za koji se radi studija zapravo već izgrađen, čime se praktično obesmišljava ceo postupak, a da ne pominjemo i kršenje zakona Republike Srbije.
Kada smo suočili nadležne sa time, nisu bili zainteresovani da rešavaju problem, već da prebacuju odgovornost na ministarstva ili inspekcije… To govori da su veliki investitori poprilično povlašćeni i nažalost dopušta im se izigravanje zakona, ali i poslovanje na štetu samih stanovnika grada Valjeva.
*S obzirom na trenutno lepo vreme, lako je smetnuti narednu grejnu sezonu. Ali sa njom će ponovo doći i novi izazovi kada je reč o aerozagađenju. Da li vam se nekad čini da se zaista krećete u začaranom krugu kao što to govori naziv najnovijeg istraživanja BOŠ?
Da, svi mi sa olakšanjem dočekujemo lepo vreme. U ljudskoj prirodi i jeste da se fokusira na sadašnjost i što više je iskoristi. Opet, mogućnosti naših sugrađana su veoma male i bez pomoći grada oni ne mogu dugoročno da razmišljaju i planiraju investicije bilo da se radi o energetskoj efikasnosti ili promeni energenata kojima se greju. To, međutim, jeste zadatak lokalnih vlasti. Oni moraju da planiraju i aktivno rade na pripremi za grejnu sezonu i u svemu tome komuniciraju sa građanima. Nažalost, to se uopšte ne čini i dok to ne postane praksa ovaj problem će ne samo opstajati, već postajati i gori.
Priče o gasovodu će se nastaviti i jednom kada bude izgrađen problem se njime neće rešiti, a u najboljem slučaju se može samo malo ublažiti. Bilo je potrebno u Planu kvaliteta vazduha napraviti sveobuhvatnu strategiju koja bi obuhvatila i saradnju uprave sa organizacijama i građanima i kroz razmenu ekspertiza, iskustava i informacija doći do najefikasnijih rešenja. Mi smo to i predlagali, ali do toga nije došlo.
Da, sada je toplo i lepo vreme, ljudi su nasmejani i idu na odmore, ali vrlo brzo, za samo četiri meseca, nas čekaju zahlađenje i zagađen vazduh. Mi ćemo nastaviti sa aktivnostima na Aero-alarmu, potrudićemo se da raširimo saradnju sa osnovnim i srednjim školama u cilju informisanja naših najmlađih i podnosićemo nove inicijative i preporuke lokalnoj administraciji, kao i do sada.
To jeste jedan začarani krug u kom se krećemo već četiri godine, ali kao što dolazi do novih putanja (poput besplatnih priključaka za grejanje, subvencija građanima za energetsku efikasnost, solarnih elektrana i slično), tako ćemo se truditi da prekinemo ovaj krug i insistiranjem na prečišćivačima vazduha za sve institucije pod pokroviteljstvom grada ili barem opskrbljivanjem vrtića i osnovnih škola ovim uređajima započnemo neku novu stazu i možda zakoračimo sigurnijim korakom.
Podsećanje – Aerozagađenje privuklo u Valjevo postdiplomce iz Pariza – možete pročitati ovde