15/04/2024
Najnovije vesti

Promocija knjige pesama u Gimnaziji

Autor 13/12/2023

Akademik Miodrag Loma predstavio se Valjevcima svojom zbirkom pesama “Pesmice” sinoć u prepunoj sali Valjevske gimnazije.

Svečana sala bila je mala da primi sve zainteresovane za promociju zbirke pesama bivšeg učenika ove škole, akademika, i čoveka čija slika stoji u galeriji najpriznatijih učenika Valjevske gimnazije.

Milomir Romanović, mr likovnih umetnosti čije slike su u zbirci pesama rekao nam je uoči promocije:

Imamo jednu ljudsku i prijateljsku saradnju, pratimo jedan drugog u smislu stvaralaštva. To se sada spojilo u jednu knjigu u knjizi kako sam je ja nazvao, pošto je likovni deo umetnut kao knjiga u knjigu.

Nisu to ilustracije, to su radovi koji su negde paralelno stvarani, nekih desetak i više godina. U isto vreme sam ja pravio neke dnevnike i rokovnike sa tim likovnim beleškama. Pesme i ilustracije su stvarane paralelno, pa smo u tom smislu pokušali da pronađemo neku sabornost i harmoniju.

Ja sam Lominu poeziju nazvao poezija smernosti. Ako se to sadrži i u ovim likovnim radovima, onda je možda to ono što ih povezuje. Likovne beleške su malog formata, nisu pretenciozne i u tom smislu imaju dimenziju smernosti.

Možda vas interesuje: Čudesni svet bivšeg gimnazijalca i ambasadora Saše Obradovića – možete pročitati OVDE

Miodrag Loma na promociji

Uoči same promocije Miodrag Loma je u kraćem razgovoru na pitanje zašto Pesmice – naglasio:

“Zato što su to kratke pesme, dakle mala forma, ograničena rimama u četiri strofe, i to je neka kombinacija 11-terca i 10-terca. Dakle, onoga što je slogovni razmer tradicionalne srpske poezije – od narodne pa na dalje. Ove pesmice su objavljene kod Petra Cvetkovića u periodu od 2005 – 2013. godine. On me je podstakao da pišem te pesmice. Ja sam ih slao kad god sam ih imao za Književni list. Na žalost zbog raznih marifetluka, ne njegovih nego oficijelnih, državnih, taj list je ukinut.

Dopisao sam još pet pesama. To je jedan šablon i to vam uđe u sluh. Ja sam tražio ono što odgovara mom sluhu, mada ja nosim slušne aparate, ali to je unutrašnji sluh. Ne odnosi se na sluhove spoljašnjeg sveta nego na neki unutrašnji zvuk jezika. Muzika jezika je različita od muzike tonova ili instrumenata. To sam pokušao da dobijem i onda se to tokom vremena nakupilo. Slučajno je ispalo da ima 33 pesmice što je simbolično na hrišćanski način jer su 33 godihe Hristovog života. Za mene je ta religiozna dimenzija važna, koliko je ona prepoznatljiva u samim pesmicama, ja ne znam. Za mene jeste, za drugoga – Bog će ga znati.

Naravno, išlo je i dugogodišnje prijateljstvo i saradnja sa Milomirom Romanovićem, naše višedecenisko drugovanje. I prva moja zbirka je ispunjena njegovim ilustracijama, to su bile crno bele minijature.

Sada smo hteli da to ispadne kao jedna mala pesmarica i slikovnica. Ništa pretenciozno, mi smo stari i pokušavamo da ostavimo neki trag, ovde u ovoj školi u kojoj smo i jedan i drugi ponikli. Na neki način uvek ostaneš vezan za svoju školu bez obzira što se na neko vreme udaljiš iz raznih razloga, ali su te veze naprosto neraskidive. Mislim da su one i ovom zbirkom i učešćem Gimnazije u njenom izdanju vezane u čvor. E sada, ja sam na tom čvoru, ja se lagodno osećam i zahvalan sam za to uvezivanje ponovo.

Možda vas interesuje: “Naši snovi” i Valjevska gimnazija obeležili Međunarodni dan osoba sa invaliditetom – možete pročitati OVDE

Prepuna svečana sala Gimnazije

Nastavili ste saradnju sa Valjevskom gimnazijom koja očigledno nikada nije ni prekidana?

Ja sam Valjevac. Ja Valjevo nisam napuštao, došao sam ovde da živim i umrem, ovo je moja škola. Mimo nje – kud bih? – rekao je prof. dr Miodrag Loma.