ZIMSKI KRSTOVDAN
SPC i vernici 18. januara obeležavaju Krstovdan, kao uspomenu na prve hrišćane koji su primili veru. Praznik se vezuje za slavu krštenja Isusa Hrista, kao i za dan posvećen svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je krstio u reci Jordanu.
Zimski Krstovdan se slavi uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike, u kalendaru SPC nije obeležen crvenim slovom. Prvi je dan posle Božića kada vernici poste, bez obzira koji je dan u sedmici.
U nekim krajevima Srbije običaj je da uoči Zimskog Krstovdana stave krst u vodu i unesu u crkvu, pa ukoliko se smrzne, veruje se da će godina biti rodna i zdrava. U suprotnom, biće oskudna i bolešljiva.
Prema narodnom predanju nakon Krstovdana, na bogojavljensko veče otvaraju se nebesa i svaka će želja biti uslišena, ali mora biti jasno izrečena, bez greške i nedoumice.
Narod pripoveda da je neki, po prirodi, brzoplet čovek, u bogojavljenskoj noći proturio glavu kroz prozor i, kada se nebo otvori on zbrza, pa umesto da poželi pun ćupa zlata veliki k’o glava, on reče da želi veliku glavu k’o ćup pun zlata. Bog mu želju usliši, tako da dobi glavu veliku k’o ćup…
Naslovna fotografija – freska Sveti Jovan Krilati u Manastiru Pustinja FOTO Dragan Krunić