31/01/2023
Najnovije vesti
  • Home
  • Vesti
  • “SRBIJA JE DANAS ZATROVANA ZEMLJA. PODNESITE OSTAVKU…”
Ne-davimo-Beograd-kzn-20-01-2023-prenosi-Objektiva.rs-iz-Valjevo

“SRBIJA JE DANAS ZATROVANA ZEMLJA. PODNESITE OSTAVKU…”

Autor 21/01/2023

Održan sastanak Ne davimo Beograd sa ministarkom zaštite životne sredine: “Srbija je danas zatrovana zemlja. Podnesite ostavku, prihvatite odgovornost!”

Predstavnici Zeleno-levog poslaničkog kluba, Ne davimo Beograd, sastali su se sa ministarkom zaštite životne sredine i ukazali na katastrofalne posledice vlasti Srpske napredne stranke u ovoj oblasti, zbog čega su tražili ostavku ministarke Irene Vujović.

Sistemsko zanemarivanje rešavanja problema zagađenja i potpuno stavljanje države u službu zarade investitora na eksploataciji prirodnih dobara, dovele su do toga da je Srbija danas zatrovana zemlja.

Šteta koja je zbog ovoga načinjena našem društvu meri se milijardama evra u troškovima lečenja obolelih ljudi, kao i hiljadama prerano preminulih građana.

Narodni poslanici prof. dr Đorđe Pavićević i Radomir Lazović pozvali su ministarku Irenu Vujović da podnese ostavku i predočili joj obrazloženje u sedam tačaka.

Sedam razloga za smenu ministarke zaštite životne sredine i odgovornost SNS-a.

1. Zatrovan vazduh
Umesto da građani Srbije dišu zdrav vazduh, naši gradovi su konstantno na vrhu liste najzagađenijih gradova sveta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u Srbiji svake godine od posledica otrovnog vazduha koji svi dišemo premine oko 15 hiljada ljudi, a troškovi lečenja obolelih od posledica zagađenja se mere milijardama evra. Jedan od šest parova u Srbiji iskusilo je poteškoće sa začećem, čemu značajno doprinosi i zagađenje vazduha.

2. Nedostatak pijaće vode i ugrožavanje vodizvorišta
Trećina Srbije nema ispravnu vodu za piće, a u Vojvodini više od dve trećine. Šesto hiljada stanovnika Vojvodine pije vodu sa tragovima arsena, a grad Zrenjanin je potpuno žrtvovan. Vodoizvorišta su nam, pod vlašću SNS-a, postala gradilišta, a reke su nam napadnute mini hidroelektranama, divljom gradnjom i deponijama. Najvredniji resurs bez koga je život nemoguć nestaje pred našim očima. Posebno zabrinjava što u gradovima u kojima voda nije za piće nije bakteriološki ispravna, građani nisu obavešteni i koriste je za piće.

3. Građani bez kanalizacije, nepostojeća prerada otpadnih voda
Skoro 40 odsto domaćinstava u Srbiji nema kanalizaciju, a u Beogradu, glavnom gradu, trećina stanovnika. Srbija prerađuje tek oko 13 odsto otpadnih voda. Umesto da napravi male decentralizovane sisteme koji ne troše puno energije, država planira da uloži više milijardi evra u zastarelu tehnologiju kroz projekat “Čista Srbija”. Umesto da uvedemo najsavremenije sisteme koji su efikasni i troše malo energije, mi smo našli sebi meru u tehnologiji od pre 50 godina koja neće rešiti problem zagađenja reka.

4. Srbija zagušena divljim deponijama
Cele naša država je zagušena hiljadama divljih deponija koje su izvor zagađenja i mogući izvori zaraze, a reciklira se tek oko 4% komunalnog otpada. Kao da nije dovoljno što imamo toliko zagađenje vazduha, genijalni plan je da se prave spalionice otpada, poput one u Vinči, i tako dodatno zagadi vazduh i uništi otpad, koji bi mogao biti resurs.

5. Rudnici i kamenolomi sa katastrofalnim posledicama
Planine su nam žrtvovane za rudnike od koji zaradu imaju samo investitori, a građanima Srbije ostaje minimalna rudna renta da lečimo obolele i loše saniramo zagađenje. Plodna polja, od kojih stotine hiljada građana u Srbiji živi, su meta Rio Tinta zbog litijuma, ili ih truju npr. fabrike guma.

6. Nepripremljeni za klimatske promene
Uprkos evidentnom uticaju klimatskih promena na vremenske prilike u Srbiji i sve dužim sušnim i toplim periodima koje prekidaju velike padavine, nije urađeno ništa kako bi se Srbija adaptirala na izmenjene klimatske uslove, što doprinosi velikoj materijalnoj šteti. Umesto da se infrastruktura prilagođava izmenjenim klimatskim uslovima sade se palme na Kalemegdanu, a umesto da se smanjuju emisije gasova sa efektom staklene bašte lažiraju se podaci o emisijama

7. Mizerna budžetska sredstva za životnu sredinu
Budžet ministarstva životne je samo 0,89% od ukupnog budžeta. Izdvajanja za mere koje se uvode, poput onih za zamenu individualnih ložišta efikasnijim uređajima, su toliko mala, da je njihov uticaj zanemarljiv. Primer Programa zaštite vazduha za period 2022. do 2030. godine koji je usvojen u decembru 2022. godine, a da za njega nisu obezbeđena sredstva u budžetu ni za 2023. godinu, pokazuje nam da država ne misli da isti sprovodi.

Pokret Ne davimo Beograd, kao i veliki broj aktivista i udruženja građana, već godinama pozivaju da se krene sa rešavanjem problema zagađenja, a od vlasti su ili ignorisani, ili ubeđivani da problemi ne postoje ili napadani da rade protiv države.

Protiv velikog broja aktivista vode se i sudski procesi, a neki su i prebijani od strane policije, napadani od partijskih batinaša i progonjeni u režimskim medijima”, navodi Zeleno-levi poslanički klub Ne davimo Beograd.

Foto – Ne davimo Beograd