09/08/2022
Najnovije vesti
  • Home
  • Vesti
  • ZAŠTO NAS SE TIČU KLIMATSKE PROMENE
Valjevo Kolubarski ookrug -Srbija klimatske promene zagrevanje planete

ZAŠTO NAS SE TIČU KLIMATSKE PROMENE

Autor 15/01/2022

Sve češće se sećamo, posebno kad se sruče biblijske kiše i snegovi, da je ’70-tih sneg obično padao od kraja novembra, pa bi prvo sankanje bivalo već 29. Visibabe, narcisi i zumbuli cvetali krajem februara. U martu smo nosili majice i tanke jakne. Tokom leta bi ceo dan bili na plaži i retko bi neko “izgoreo”. U oktobru smo “šetali” kišobrane. Stigle ’80-te, i zime sa smetovima. Jedne godine, u sadašnjoj BID zoni, pročišćeni “tuneli” samo za pešake. U ’90-tim smo povećavali zaštitni faktor protiv UV zračenja, u novom milenijumu tokom leta, od 11 do 17, napolju je samo ko mora.

Da li smo svesni da su naše uspomene svojevrsni svedok očiglednih klimatskih promena?

Sa Mirjanom Đorđević Gavrilović, koordinator za poljoprivredu u Regionalnoj privrednoj komori Kolubarskog i Mačvanskog upravnog okruga, razgovarali smo o klimatskim promenama.

Klimatske promene – to je termin koji ste sigurno čuli mnogo puta u poslednjih nekoliko godina. Klima ima svoja pravila, prirodne fluktuacije, ali nauka kaže da temperatura sada raste brže nego u većini ranijih slučajeva. Promene se dešavaju dinamičnijim tempom, te bi uslovi na Zemlji mogli drastično da se promene već do kraja ovog veka, ako ne preduzmemo određene i hitne mere.

Analize za Srbiju pokazuju da su srednje godišnje temperature od 1998. do 2017. godine porasle za 0.5 – 1.5°C (u nekim delovima i do 2°C), u odnosu na vrednosti za period 1961 – 1990. godine. Posebno izražen trend zagrevanja uočen od 2008. do 2017. godine.

Promene klime dovele su i do promena u sezonskoj preraspodeli i intenzitetu padavina. Broj dana sa ekstremnim padavinama poslednjih godina povećao se za više od dva puta, u odnosu na prosečne vrednosti iz sredine 20. veka. Poremećen režim padavina uzrokuje sve veći rizik od poplava tokom prolećnih i jesenjih meseci i sve veći rizik od suša tokom leta.

Da li su već uočljive određene promene klime?

– Da, svedoci smo velikih vrućina, suša, požara, neravnomernih padavina i ekstremno jakih pljuskova, poplava, olujnih vetrova – sve to utiče na uslove za proizvodnju hrane, u bliskoj budućnosti i na opstanak brojnih biljnih i životinjskih vrsta

Zašto se pominje “Efekat staklene bašte”?

Prirodni Efekat staklene bašte je koristan, jer održava povoljne uslove za život na Zemlji. Zemljinu atmosferu, pored azota i kiseonika, čine i plemeniti gasovi i vodonik, ali i takozvani gasovi sa efektom staklene bašte − vodena para, ugljen-dioksid, metan, azot-suboksid, troposferski ozon i freon. Zahvaljujući njima Zemlja je pristupačno mesto za život, bez njih bi Zemlja bila hladnija oko 30 Celzijusa!

Funkcioniše na taj način što Sunčevu energiju koja se emituje nazad u svemir sa Zemljine površine apsorbuju gasovi efekta staklene bašte i re-emituju u svim pravcima, tako da se istovremeno zagreva niža atmosfera i površina planete Zemlje.

Ali, prirodni efekat staklene bašte pojačavamo i mi, našim aktivnostima – gasovima koje otpušta industrija i poljoprivreda, a time zadržavamo više energije i podižemo temperaturu. Ovaj fenomen je poznat kao klimatske promene (globalno zagrevanje).

Klimatske promene su posledica kumulativnih aktivnosti čoveka u poslednjih 150 godina.

Kada govorimo o klimatskim promenama izazvanim ljudskim aktivnostima posebna pažnja se posvećuje ugljen-dioksidu i metanu.

Ugljen dioksid (CO2), je proizvod čak tri četvrtine svih antropogenih emisija gasova staklene bašte, zadržava se veoma dugo a prirodni rezervoari kao što su okeani mogu da upiju samo određenu količinu. Najviše se oslobađa CO2 pri sagorevanju – uglja, nafte i gasa, odnosno “fosilnih goriva”.

Metan – emisije ovog gasa su značajno manje u odnosu na ugljen-dioksid, ali su njegova svojstva takva da je u stanju da zadrži mnogo više toplote, te zbog toga predstavlja važan činilac klimatskih promena. Ono što je srećna okolnost je što se metan mnogo brže razgrađuje od ugljen – dioksida, tako da mnogo manje doprinosi kumulativnom zagrevanju naše planete. Metan je produkt mnogih ljudskih aktivnosti poput proizvodnje prirodnog gasa, tretmana otpadnih voda i deponija, međutim čak 39% emisija ovog gasa potiče od poljoprivrede.

Dolazimo do paradoksa, da broj ljudi na planeti raste te i potreba za proizvodnjom hrane, a time raste i emisija metana iz poljoprivrede. Sa druge strane poljoprivreda je segment na koji klimatske promene imaju veliki, negativan uticaj. Paradoks je takođe, što su najbogatije zemlje izvori zagađenja, ali posledice osećaju svi. Dakle, brojni su izazovi pred nama.

Šta očekivati u predstojećem periodu, kakav svet ostavljamo npr. do kraja 21. veka?

Prema podacima Projekta Unapređenje srednjoročnog i dugoročnog planiranja mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u Republici Srbiji, koje finansira Zeleni klimatski fond (GCF), a implementira Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, do kraja 21. veka u Srbiji možemo očekivati porast srednje godišnje temperature i za 4.3°S, u odnosu na period od 1961. do 1990. godine, a ovakva promena praćena promenama u režimu padavina može dovesti i do:

* veće učestalosti i dužine trajanja toplotnih talasa i sušnih perioda;

* većeg rizika od poplava i gubitka vodnih resursa;

* smanjenja dostupnosti i kvaliteta vode za piće;

* smanjenja prinosa poljoprivrednih useva;

* veće potrošnje energije tokom letnjih meseci;

* oštećenja i uništavanja infrastrukture i prekida funkcionisanja proizvodnje i obezbeđenja usluga;

* veće učestalosti pojave šumskih požara;

* gubitka biodiverziteta;

* većih rizika po zdravlje ljudi.