ŠTA SU PM ČESTICE I ZAŠTO SU ŠTETNE
Autor objektiva
28/10/2022
Tokom prvih par meseci ove godine u Valjevu je prekoračena granica od 35 dana povećane koncentracije PM čestica u vazduhu. Čak i van grejne sezone, letos, pored polena i PM je “lepršao” u valjevskom vazduhu… Ove 2022. već smo blizu 100 dana aerozagađenja. To je bezmalo trećina godine, a tek smo na pragu nove zime.
Kako bi razjasnili štetnost PM čestica, razgovarali smo sa Slađanom Stanković, sanitarno ekološkim inženjerom u Zavodu za javno zdravlje Valjevo.
Pitanja na koja tražimo precizne odgovore su: šta su PM čestice, koja je njihova uloga u zagađenju i kako dejstvuju, zbog čega su opasne za celokupan živi svet i kako utičnu na zdravlje?
“Jedan od najvećih ekoloških problema danas kako u razvijenim, tako i u nerazvijenim zemljama predstavlja zagađenost vazduha u komunalnoj sredini. Otprilike jedna četvrtina svetske populacije izložena koncentracijama polutanata iz vazduha koje mogu nepovoljno da deluju na zdravlje.
Od 1994. god. u Republici Srbiji se u naseljenim mestima prati aerozagađenje prema „Programu kontrole kvaliteta vazduha“. Nažalost ciljevi ovog programa još uvek nisu dostigli svoja potpuna ostvarenja, što se posebno odnosi na procenu uticaja na zdravlje.
Zagađujuće materije u vazduhu koje se rutinski mere u organizovanim monitoring sistemima uključuju veliki broj različitih ambijentalnih čestica i gasova. Vrsta i obim neželjenih zdravstvenih efekata zavise i od specifične mešavine zagađujućih materija u vazduhu, mogu biti modifikovani drugim faktorima životne sredine, navikama, načinom života i socioekonomskim uslovima. Određeni polutant može inhibirati ili potencirati apsorpciju, klirens ili biotransformaciju drugog polutanta,” kaže Slađana Stanković.
Prema dostupnim podacima za 2021. uočavamo da je u našem gradu vazduh sadržao visoke koncentracije zagađujućih materija preko pola godine. Merenja pokazuju da građani udišu vazduh koji se smatra ne samo štetnim, već i opasnim po zdravlje, koncentracije zagađujućih čestica su po nekoliko puta veće od propisanih standarda.
“Mehanizam delovanja na čovekov organizam je složen, a posledice zavise od nekoliko faktora, npr. od osetljivosti populacije (pol, uzrast, zdravstveno stanje).
Epidemiološka istraživanja i studije sprovedene u svetu i kod nas govore u prilog povećanju broja obolelih od određenih respiratornih oboljenja u mestima sa izraženim zagađenjem.
Evidentiran je porast broja akutnih respiratornih stanja u mesecima u kojima su najizraženije koncentracije zagađujućih materija, ali zabeležen je i porast pogoršanja nekih hroničnih respiratornih oboljenja. Ove pojave zabeležene su kod svih populacija ali su najizraženije kod dece, starijih i hroničnih bolesnika.
Postoji nekoliko razloga zbog čega se deca posebno ugrožena povećanom koncentracijom zagađujućih materija u vazduhu. Jedan od razloga je ubrzaniji metabolizam i povećana aktivnosti zbog čega deca udišu veću količinu vazduha na kilogram telesne težine. Zbog svojih aktivnosti deca provode više vremena u komunalnoj sredini, samim tim i napolju. Deca, pogotovu ona predškolskog uzrasta, nemaju potpuno razvijen respiratorni trakt, imaju uže respiratorne puteve, fiziološki procesi vezani za respiratorne funkcije razlikuju im se od odraslih, pa samim tim im je kapacitet organizma za opravak manji. Ovo su samo neki od razloga zbog kojih su deca pod većim rizikom da ispolje poremećeje zdravlja izazvane aerozagađenjem.
Šta su to PM (particulate matter – PM) čestice
To su čestice sastavni deo prašine i predstavljaju smešu dima, čađi i kiseline, uz teške metale poput olova, kadmijuma, nikla i arsena, a nastaje kao posledica kombinovanog uticaja grejanja, saobraćaja i industrije.
Prilikom disanja veće čestice su generalno uhvaćene i filtrirane oko dlačica i mukusa koji se nalazi u nosu i grlu. Međutim čestice jednake ili manje od 10 mikrometara vrlo lako pronalaze put do unutrašnjosti naših pluća, do sitnih bronhiola ili alveola u našim plućima izazivajući mnoge kratkotrajne i dugotrajne zdravstvene efekte.
Zajedičko svim ovim česticama je to što su izuzetno lake i dugo ostaju u vazduhu, zbog čega su „inhalabilne“ što znači da lako dospevaju u pluća, ali i u krvotok, i imaju veoma štetan uticaj na zdravlje. Spisak zdravstvenih problema i bolesti koje se javljaju pri prekomernoj izloženosti čestičnom zagađenju prevazilazi spisak respiratornih oboljenja na koje bismo prvo pomislili jer je reč o aerozagađenju.
Uticaj aerozagađenja na zdravlje
Procena uticaja aerozagađenja na zdravlje ima nekoliko aspekata. Štetan uticaj na organizam zavisi od koncentracija pulutanata, vrste zagađivača, osetljivosti populacije (vulnerabilne grupe), kao i dužine izlođenosti zagađivačima.
Akutno delovanje zagađenog vazduha podrazumeva izlaganje organizma većim koncentracijama polutanata u kraćem vremenskom periodu. U ovakvim situacijama dolazi do povećanog broja pregleda u hitnoj medicinskoj službi i u ambulantama primarne zdravstvene zaštite zbog respiratornih i kardiovaskularnih oboljenja; zatim, porast potrošnje (upotrebe) lekova za lečenje ovih oboljenja. Hronično delovanje zagađenog vazduha podrazumeva dugotrajnu izloženost polutantima čije koncentracije i kada su niže od graničnih vrednosti – što kod nas nije slučaj – nepovoljno utiču na zdravlje, pre svega na povećanje učestalosti respiratornih i kardiovaskularnih bolesti i porast smrtnosti od istih.
Uticaj aerozagađenja na naš organizam uveliko prevazilazi samo efekat na respiratorne organe. U poslednjih nekoliko godina u svetu i kod nas razne studije pokazuju povećan broj oštećenja i drugih sistema u organizmu.
Prvi na udaru i najveći broj oboljenja javlja se definitivno kod respiratornih organa.
U zavisnosti od napred navedenih faktora javljaju se u različite manifestacije. U mesecima sa izraženim koncentracijama povećan je broj akutnih respiratornih manifestacija, kod dece je to još izraženije. Takođe javljaju se pogoršanja hroničnih respiratorih stanja. Na udaru su stariji i hronični bolesnici od drugih bolesti. Najčešći poremećaji su: povećani respiratorni simptomi, infekcije, povećana reaktivnost disajnih puteva, alergijske manifestacije, nadražaj, upala pluća, smanjena funkcija pluća, pogoršanje astme, pogoršanje hronične opstruktivne bolesti pluća, povećan rizik od raka pluća.
Brojna istraživanja evidentirala su povezanost smanjenja funkcije pluća kod dece, a ovaj efekat je dodatan faktor rizika za razvoj plućnih bolesti u kasnijem životu. Udeo respiratornih bolesti u ukupnom morbiditetu raste u poslednjih nekoliko godina i kod celokupne populacije iznosi 20%, dok kod dece iznosi i do 25%, i u poslednjih nekoliko godina ima tendenciju rasta.
Epidemiološka istaživanja pokazuju povezanost između izlaganja raznim zagađivačima i kardiovaskularnih poremećaja, koji mogu biti akutni i/ili hronični. U prilog ovim istaživanjima idu i činjenice da ove ultra sitne suspendovane čestice, zajedno sa rastvorljivim sastojcima, PM 2,5, lako prolaze kroz pulmonalni epitel u cirkulaciju, i često su odgovorni za pojavu naglih kardiovaskularnih reakcija.
Zabeležena je povezanost potencijalno fatalnih poremećaja srčanog ritma izazvane zbog ishemične bolesti srca i srčane insuficijencije u sredinama gde se u zagađenom vazduhu u suspendovanim česticama nalaze veće koncentracije azotovih oksida. Većina polutanata dovodi do hipertenzije i aritmije. Prema istraživanjima smatra se da do oštećenja srca dolazi najčešće zbog oštećenja endotelijalne barijere u krvnim sudovima i stvaranja aterosklerotičnih plakova kao i stimulacije inflamatornog odgovora.
Poslednjih decenija u raznim istraživanjima primećena je povezanost dugotrajnim izlaganjem mešavini komponenti koje se nalaze u zagađenom vazduhu patoloških procesa nervnog i cerebrovaskularniog sistema.
Često prisutni teški metali kao što su živa i olovo su izuzetno neurotoksični, posebno za decu.
Tako da dugotrajno izlaganje ovim teškim metalima kod dece može da rezultira sniženim kognitivnim funkcijama kao što su vreme reagovanja, kongnitivna fleksibilnost, smenjenjem govorne memorije i tečnosti govora, kao neke psihičke probleme (agresivnost, depresija).
U efekte koji nastaju delovanjem aerozagađenja na CVI spadaju: neurorazvojni poremećaji, upala nervnog tkiva, promene u krvno–moždanoj barijeri, glavobolja, uznemirenost, udar, a u novije vreme studije pokazuju povezanost i sa pojavom Parkinsonove i Alchajmerove bolesti.
Štetan uticaj aerozagađenja na žalost odražava se i na reproduktivnu sposobnost i zdravlje dece i pre rođenja.
U ove efekte spadaju: pad procenta spermatozoida, ugrožen kvalitet sperme (pokretljivost i morfologija), smanjenje broja folikula i težine jajnika, sterilitet kod oba pola, češći spontani pobačaj, komplikacije u toku trudnoće i karcinomi reprodutivnih organa. Placenta koja služi kao barijera od mnogih opasnih supstanci iz životne sredine, kod embriona u razvoju, ne može da zaštiti od svih komponenata zagađenja vazduha. Evidentirana je povezanost preveremenih porođaja, male gestacijske zrelosti, smanjenjene telesne težine na rođenju.
Sve je više dokaza da izlaganje zagađivačima iz vazduha u ranom životu doprinosi većim rizicima od razvitka hroničnih bolesti u kasnijem životu, uključujući gojaznost, dijabetes i vrste raka povezanog za hormonima.
Prema istraživanju koje je objavila Svetska zdravstevne oraganizacije, a koje je obavljeno u saradnji sa Mistarstvom za zaštitu životne sredine i IZJZ Srbije Batut – Health impact of ambient air pollution in Serbia A CALL TO ACTION (Utjecaj zagađenja ambijentalnog vazduha u Srbiji na zdravlje Poziv na akciju) dugotrajna izloženost zagađenom vazduhu dovodi do prerane smrti određenog broja stanovništva, a kratkotrajna izloženost povećava rizik od smrtnosti. Istraživanjem su prikupljeni podaci o kvalitetu vazduha, stanovništvu i njegovom zdravlju u razdoblju 2010 – 2015. u 11 gradova u Srbiji. U većini gradova zabeležene su koncentracije zagađujućih materija koje prelaze vrednosti smernica o kvalitetu vazduha SZO-a, kao i granice koje postavlja zakonodavstvo Europske unije.
Prema ovom istraživanju 242 osobe je prerano izgubilo život u Valjevu zbog uticaja zagađenog vazduha, odnosno preko 10 hiljada godina izgubljenih života (years of life lost-YLL). Odnosno, 18,8% svih smrtnih slučajeva su povezani sa uticajem zagađenog vazduha u Republici Srbiji, a Valjevo potpada u tih 11 gradova.
Kako se zaštiti?
Kada su vrednosti zagađujućih materija na nezdravom nivou, potrebno je preduzimati određene korake kako bi smanjili izloženost i zaštitili svoje zdravlje:
* Ostajanjem u kući i zatvoranjem prozora i otvora koji omogućavaju zagađenom vazduhu da prodre, ukoliko je moguće;
* Ukoliko je potrebno da izađete napolje, neka bude kratko, nositi zaštitnu masku sa oznakom N95 ili više (jedina maska koja može da filtrira fine čestice) – obična maska neće uraditi ništa po pitanju filtriranja vazduha;
* Pratiti obaveštenja o koncentracijama zagađujućih materija i u odnosu na to ukoliko je moguđe planirati svoje aktivnosti na otvorenom;
* Ukoliko postoji mogučnost koristiti prečišćivač vazduha koji je opremljen sa HEPA filterom, koji efikasno da uklanja fine čestice iz vazduha;
* Ukoliko je očekivano da zagađenje vazduha traje nekoliko dana, razmotrite opciju da promenite svoju lokaciju na određeni vremenski period gde nema zagađenja vazduha;
* Povećajte otpornost organizma tako što ćete povećati unos zaštitnih nutrijenata.
Ovo su mere koje preduzimaju pojedinci kako bi se zaštitili u trenutku povećanja zagađujućih materija. Međutim ključ za rešavanje aerozagađenja je u rukama lokalne samouprave, u opštinama i gradovima gde ovi problemi postoje. Na to ih obavezuje Zakon o zaštiti vazduha koji propisuje da su jedinice lokalne samouprave obavezne da vode brigu o kvalitetu vazduha u svojim sredinama i da izrade kratkoročne i dugoročne planove kvaliteta vazduha, na osnovu kojih primenjuju mere zaštite vazduha i ljudi.
Kako je propisano Zakonom o zaštiti vazduha, član 31, obaveza je nadležnog organa jedinice lokalne samouprave da donese Plan kvaliteta vazduha, sa ciljem da se postigne odgovarajući kvalitet vazduha,” pojasnila je Slađana Stanković, sanitarno ekološki inženjer u Zavodu za javno zdravlje Valjevo.
Detaljnije informacije o kvalitetu vazduha i mogućnosti poboljšanja biće prezentovane na Climathon Valjevo 2022. u subotu, 29. oktobra.
Od 14 časova u Bioskopu 85 premijera filma “Ima neko ko ne ćuti”.
Potom, u Art Holu Centra za kulturu,
od 15 sati i 15 minuta – prezentacija Analize programa kontrole kvaliteta vazduha,
od 15 sati i 45 minuta – prezentacija istraživanja o najvećem pojedinačnom zagađivaču u Valjevu i za kraj,
od 16 sati i 15 minuta – učenici srednje Medicinske škole Dr Miša Pantić, će predstaviti svoje istraživanje “Naše rešenje za aerozagađenje”.