HAMLET, NURUDIN I NIČE NA MARIJIN NAČIN
Autor objektiva
06/09/2022
Valjevka Marija Terzić, nekadašnja učenica Valjevske gimnazije, doktorirala je 1. septembra na Filološkom fakultetu u Beogradu odbranivši doktorsku disertaciju pod nazivom “Hamlet i Ahmed Nurudin – analiza subjekata kroz prizmu Ničeove misaone figure maske”.
Članovi komisije za ocenu i odbranu teze su: dr Zoran Paunović, redovni profesor za užu naučnu oblast Engleska i američka književnost (2006), Filološki fakultet u Beogradu; dr Aleksandra Jovanović, redovni profesor za užu naučnu oblast Engleska i američka književnost (2013), Filološki fakultet u Beogradu; dr Aleksandar Jerkov, redovni profesor (2016) za Srpsku književnost XX veka na Filološkom fakultetu u Beogradu i dr Tijana Parezanović, vanredni profesor (2020) Fakulteta za strane jezike Alfa BK Univerziteta u Beogradu. U komentaru pomenutog rada su, pored ostalog, naveli:
“Motiv unutrašnjeg sukoba kandidatkinja nalazi u tragediji kao žanru kome oba dela pripadaju, a posebna osobenost ove teze je ta što ona osobine Šekspirove tragedije nalazi u Selimovićevom romanu”.
Zaključak članova komisije je, da je Marija kao kandidat za odbranu doktorske disertacije “(…) došla do čitavog niza vrednih uvida i zaključaka. Te je zaključke u svojoj doktorskoj disertaciji izložila preglednim i jasnim naučnim stilom, koji upotpunjuje pozitivan utisak o ovom naučnom delu”.
Povodom inovativnog sagledavanja veoma kompleksne teme i uspešne odbrane doktorske disertacije, o motivu za izbor teme, mlada Valjevka, Marija Terzić, za Objektiva.rs ističe zamisao kojom se vodila od kada se odlučila za pisanje doktorskog rada na ovu temu:
“Moja ideja bila je da kroz tekst dva dela prikažem unutrašnju raspolućenost protagonista, “mnoštvo svesti i volja” po Ničeu kroz sukob empirije i transcedencije – kroz “transcedentnu instancu hrišćanskog boga”; analogija: transcedentna instanca muslimanskog boga – unutar jednog čoveka, zvao se on Hamlet ili Ahmed Nurudin.
Od dogmata-pripadnika sistema oni su se našli u situaciji ožalošćenog čoveka. Reč je o sukobu oficijelnosti zvanja koja podrazumeva odanost sistemu i doktrini, i principa humanosti koji je sa prethodno navedenim u dijaloškoj poziciji.
Kroz poređenje dva navedena književna dela, želela sam da pokažem da ideologije, dogme, doktrine, doktrinarni sistemi, dominantni pogledi na svet “tjudorski mit” u Šekspirovom i odanost ideji revolucije u Selimovićevom slučaju deluju identično, uprkos različitim vremenima, društvenim uređenjima i političkim sistemima i da uskraćivanje prava na ličnu autonomiju i sopstveno Ja (intimno, privatno, autentično biće), i na ljudsku dimenziju dovodi do potrebe za subverzijom. Na planu analiziranih dela, to rađa potrebu protagonista za pobunom i osvetom.”
O stečenim utiscima tokom istraživanja, Marija kaže da ih je – mnogo.
“Početna premisa je naginjala ka tome da su Hamlet i Ahmed Nurudin isključivo žrtve okolnosti i da ne snose nikakvu odgovornost. Međutim, istraživanje je pokazalo da snose odgovornost, i to veliku, bilo činjenjem ili nečinjenjem.
Takođe, utisak je da se oba dela granaju na više rukavaca i da oba sadrže pod-zaplete koji se mogu posebno analizirati. To svedoči o njihovoj višeslojnosti. Oba dela u sebi sadrže mnogo više od književnosti. Pre svega mislim na filozofiju i teologiju, ali i politiku i umetnost. Protagonisti su izuzetno složeni likovi čiji je identitet moguće raslojavati na više nivoa.”
*Planovi u predstojećem periodu?
“Planovi su da se posvetim radu u Institutu za književnost i umetnost (IKUM) gde se bavim prevođenjem i deo sam Odeljenja za poetiku moderne i savremene srpske književnosti kojim rukovodi dr Svetlana Šeatović. Rad u tom odeljenju pruža priliku za pisanje novih naučno – istraživačkih radova i sprovođenje novih istraživanja, čemu se radujem.
Uz to, nameravam da se zadržim na delima koja sam analizirala u tezi i da sada počnem pisanje rada, ali unatrag, te da objavljujem delove iz teze u vidu naučno – istraživačkih radova. Radujem se što ću, nadam se, delove teze moći da iskoristim za potrebe naučnih skupova i konferencija.
U planu je rad na monografiji, koji podrazumeva produbljivanje i proširivanje pre svega teorijske okosnice vezane za ničeansku filozofiju,” zaključuje mlada Valjevka.
Marija Terzić, rođena 1991. godine, po završetku filološkog smera Valjevske gimnazije i Filološkog fakulteta u Beogradu, modul Engleski jezik, književnost, kultura, brani master rad sa temom “Uloga majke kao anime u stvaralaštvu Laze Kostića i E.A. Poa u pesmama “Santa Maria della Salute” i “Gavran” pod mentorstvom profesora Zorana Paunovića. Potom upisuje doktorske studije i počinje da radi na matičnom fakultetu kao saradnik u nastavi.
U četvrtak, 1. septembra, je na Filološkom fakultetu u Beogradu odbranila doktorsku disertaciju. Mentor pri izradi iste joj je takođe prof. dr Zoran Paunović, za koga kaže da joj je značajna moralna i akademska podrška.
Profesorka Valjevske gimnazije, Milena Milisavljević, koja, uz profesorke Svetlanu Drakul i Veru Vaš, prati Marijin rad i profesionalno i lično sazrevanje od trenutka upisa filološkog smera i sa kojom je Terzićeva sarađivala u novinarskoj i literarnoj sekciji, i koja je prisustvovala Marijinoj odbrani doktorske disertacije, sumira utiske rečima:
“Marija je primer mladalačkog entuzijazma, naučne posvećenosti i spremnosti za nove pristupe.”
Foto – privatna arhiva