28/09/2022
Najnovije vesti
  • Home
  • Vesti
  • HAMLET, NURUDIN I NIČE NA MARIJIN NAČIN
Valjevka Marija Terzić Filološki fakultet Beograd odbrana doktorske disertacije FOTO privatna arhiva Objektiva.rs Valjevo

HAMLET, NURUDIN I NIČE NA MARIJIN NAČIN

Autor 06/09/2022

Valjevka Marija Terzić, nekadašnja učenica Valjevske gimnazije, doktorirala je 1. septembra na Filološkom fakultetu u Beogradu odbranivši doktorsku disertaciju pod nazivom “Hamlet i Ahmed Nurudin – analiza subjekata kroz prizmu Ničeove misaone figure maske”.

Članovi komisije za ocenu i odbranu teze su: dr Zoran Paunović, redovni profesor za užu naučnu oblast Engleska i američka književnost (2006), Filološki fakultet u Beogradu; dr Aleksandra Jovanović, redovni profesor za užu naučnu oblast Engleska i američka književnost (2013), Filološki fakultet u Beogradu; dr Aleksandar Jerkov, redovni profesor (2016) za Srpsku književnost XX veka na Filološkom fakultetu u Beogradu i dr Tijana Parezanović, vanredni profesor (2020) Fakulteta za strane jezike Alfa BK Univerziteta u Beogradu. U komentaru pomenutog rada su, pored ostalog, naveli:

“Motiv unutrašnjeg sukoba kandidatkinja nalazi u tragediji kao žanru kome oba dela pripadaju, a posebna osobenost ove teze je ta što ona osobine Šekspirove tragedije nalazi u Selimovićevom romanu”.

Zaključak članova komisije je, da je Marija kao kandidat za odbranu doktorske disertacije “(…) došla do čitavog niza vrednih uvida i zaključaka. Te je zaključke u svojoj doktorskoj disertaciji izložila preglednim i jasnim naučnim stilom, koji upotpunjuje pozitivan utisak o ovom naučnom delu”.

Povodom inovativnog sagledavanja veoma kompleksne teme i uspešne odbrane doktorske disertacije, o motivu za izbor teme, mlada Valjevka, Marija Terzić, za Objektiva.rs ističe zamisao kojom se vodila od kada se odlučila za pisanje doktorskog rada na ovu temu:

“Moja ideja bila je da kroz tekst dva dela prikažem unutrašnju raspolućenost protagonista, “mnoštvo svesti i volja” po Ničeu kroz sukob empirije i transcedencije – kroz “transcedentnu instancu hrišćanskog boga”; analogija: transcedentna instanca muslimanskog boga – unutar jednog čoveka, zvao se on Hamlet ili Ahmed Nurudin.

Od dogmata-pripadnika sistema oni su se našli u situaciji ožalošćenog čoveka. Reč je o sukobu oficijelnosti zvanja koja podrazumeva odanost sistemu i doktrini, i principa humanosti koji je sa prethodno navedenim u dijaloškoj poziciji.

Marija Terzić Filološki fakultet Beograd FOTO privatna arhiva Objektiva.rs Valjevo

Kroz poređenje dva navedena književna dela, želela sam da pokažem da ideologije, dogme, doktrine, doktrinarni sistemi, dominantni pogledi na svet “tjudorski mit” u Šekspirovom i odanost ideji revolucije u Selimovićevom slučaju deluju identično, uprkos različitim vremenima, društvenim uređenjima i političkim sistemima i da uskraćivanje prava na ličnu autonomiju i sopstveno Ja (intimno, privatno, autentično biće), i na ljudsku dimenziju dovodi do potrebe za subverzijom. Na planu analiziranih dela, to rađa potrebu protagonista za pobunom i osvetom.”

O stečenim utiscima tokom istraživanja, Marija kaže da ih je – mnogo.

“Početna premisa je naginjala ka tome da su Hamlet i Ahmed Nurudin isključivo žrtve okolnosti i da ne snose nikakvu odgovornost. Međutim, istraživanje je pokazalo da snose odgovornost, i to veliku, bilo činjenjem ili nečinjenjem.

Takođe, utisak je da se oba dela granaju na više rukavaca i da oba sadrže pod-zaplete koji se mogu posebno analizirati. To svedoči o njihovoj višeslojnosti. Oba dela u sebi sadrže mnogo više od književnosti. Pre svega mislim na filozofiju i teologiju, ali i politiku i umetnost. Protagonisti su izuzetno složeni likovi čiji je identitet moguće raslojavati na više nivoa.”

*Planovi u predstojećem periodu?

“Planovi su da se posvetim radu u Institutu za književnost i umetnost (IKUM) gde se bavim prevođenjem i deo sam Odeljenja za poetiku moderne i savremene srpske književnosti kojim rukovodi dr Svetlana Šeatović. Rad u tom odeljenju pruža priliku za pisanje novih naučno – istraživačkih radova i sprovođenje novih istraživanja, čemu se radujem.

Uz to, nameravam da se zadržim na delima koja sam analizirala u tezi i da sada počnem pisanje rada, ali unatrag, te da objavljujem delove iz teze u vidu naučno – istraživačkih radova. Radujem se što ću, nadam se, delove teze moći da iskoristim za potrebe naučnih skupova i konferencija.

U planu je rad na monografiji, koji podrazumeva produbljivanje i proširivanje pre svega teorijske okosnice vezane za ničeansku filozofiju,” zaključuje mlada Valjevka.

Marija Terzić, rođena 1991. godine, po završetku filološkog smera Valjevske gimnazije i Filološkog fakulteta u Beogradu, modul Engleski jezik, književnost, kultura, brani master rad sa temom “Uloga majke kao anime u stvaralaštvu Laze Kostića i E.A. Poa u pesmama “Santa Maria della Salute” i “Gavran” pod mentorstvom profesora Zorana Paunovića. Potom upisuje doktorske studije i počinje da radi na matičnom fakultetu kao saradnik u nastavi.

Profesorka Milena Milisavljević i Marija Terzić

U četvrtak, 1. septembra, je na Filološkom fakultetu u Beogradu odbranila doktorsku disertaciju. Mentor pri izradi iste joj je takođe prof. dr Zoran Paunović, za koga kaže da joj je značajna moralna i akademska podrška.

Profesorka Valjevske gimnazije, Milena Milisavljević, koja, uz profesorke Svetlanu Drakul i Veru Vaš, prati Marijin rad i profesionalno i lično sazrevanje od trenutka upisa filološkog smera i sa kojom je Terzićeva sarađivala u novinarskoj i literarnoj sekciji, i koja je prisustvovala Marijinoj odbrani doktorske disertacije, sumira utiske rečima:

“Marija je primer mladalačkog entuzijazma, naučne posvećenosti i spremnosti za nove pristupe.”

Foto – privatna arhiva