24/05/2024
Najnovije vesti
  • Home
  • Vesti
  • Vesti iz Valjeva
  • Slavodobitniku Nikoli Vujičiću nagradu “Desanka Maksimović” uručio ministar Selaković u Valjevskoj gimnaziji (video)
urucenje-nagrade-prvi-red-casni-oci-ministar-Selakovic-Milosevic-Vujicic-Seatovic-Jevtic-16-05-2024-FOTO-Snezana-Jakovljevic-Krunic-Objektiva.rs-vesti-Valjevo-kolubarski-region-News-Serbie

Slavodobitniku Nikoli Vujičiću nagradu “Desanka Maksimović” uručio ministar Selaković u Valjevskoj gimnaziji (video)

Autor 16/05/2024

Neposredno nakon prijema nagrade “Desanka Maksimović” za ukupan doprinos srpskoj poeziji, pesnik Nikola Vujičić je rekao da je danas prvi put posetio Brankovinu, koja ga podseća na rodni kraj: I, mogu da kažem da je Brankovina, na neki način, postala sad i moj mitski zavičaj, zahvaljujući Desanki.

Gradonačelnik Lazar Gojković, ministar kulture Nikola Selaković i Violeta Milošević, direktorka Matične biblioteke “Ljubomir Nenadović” u Valjevu FOTO sjk Objektiva.rs

Svečanosti su prethodili Poetski čas učenika srednjih škola, na Trgu pesništva u organizaciji Valjevske gimnazije. Tradicionalno, u podne 16. maja, biva položeno cveće na humku Desanke Maksimović u Brankovini. Nakon toga, ovogodišnje uručenje književne nagrade “Desanka Maksimović” je održano u Svečanoj sali Valjevske gimnazije, koju je pohađala velika poetesa. U ime organizatora, prisutne je pozdravila Violeta Milošević, direktorka Matične biblioteke “Ljubomir Nenadović” iz Valjeva, ustanove kulture koja već 31. godinu neprekidno priređuje svečano uručenje prestižne književne nagrade, uz podršku lokalne samouprave, u čije ime je prisutne pozdravio Lazar Gojković, gradonačelnik Valjeva.

Slavodobitniku Nikoli Vujičiću nagradu je uručio ministar kulture, Nikola Selaković. Čestitajući, napominje nagrade za životno delo, pored ostalog istakavši da je Desanka Maksimović, rođena u Rabrovici, ne samo najveća, već najomiljenija srpska pesnikinja.

Ministar Nikola Selaković uručuje nagradu književniku Nikoli Vujičiću FOTO/ VIDEO sjk Objektiva.rs

Ona nije mogla biti drugačija nego baš tako osećajna i poznavalac ljudske duše koju je u svojim kapitalnim delima opevala i po čemu je i pamtimo i volimo. Koja kao da nas i sad posmatra iz njene Brankovine u kojoj su, kao i u čitavom valjevskom kraju, poezija i hrabrost, stihovi i juriš, ljubav prema otadžbini – isto.

Desanka, možda najpoznatija pesnikinja našega naroda, čije stihove učimo i pamtimo, istovremeno je jedna od najvećih tajni srpske poezije. I svaki put je nova i neponovljiva, i začudna, kada se sa njenim stihovima susretnemo. Zato je i pravo i pravedno da ova književna nagrada nosi njeno ime. Ime koje u vascelom srpskom rodu znači samo jedno – poezija.

Nije neobično da, u vremenima kada su umetnost i kultura na meti nekih politika ili ideologija, i kada one među prvim žrtvama stradaju, njeno ime i delo sijaju još snažnije. Istovremeno, kao opomena, i kao inspiracija”, pored ostalog rekao je ministar Selaković, naznačivši da mu je drago da prisustvuje 31. uručenju prestižne književne nagrade “Desanka Maksimović” u Valjevu, pri tome čestitavši dobitniku:

Našem istaknutom pesniku, Nikoli Vujičiću, nagradu de facto za životno delo jer šta je životno delo nego doprinos kuulturi sopstvenog naroda. Iskreno i od srca, čestitam ovu značajnu nagradu uz nadu da će jasno prepoznavanje vrednosti umetnosti i Vaše poezije, biti snažan podsticaj budućim generacijama srpskih pesnika, istakao je ministar kulture, Nikola Selaković.

Beseda slavodobitnika Nikole Vujičića FOTO sjk Objektiva.rs

Pesnik Nikola Vujičić, ovogodišnji dobitnik književne nagrade “Desanka Maksimović” svoju besedu bazira na pitanju Kako nastaje pesnik?

Od kada postoji poezija, od kada nastaju stihovi, postoji i pitanje koje je i danas bez odgovora – kako nastaje pesnik? Šta je pesnik? O tome pišu i razmišljaju svi koji pišu i čitaju pesme, ali tu tajnu niko još nije otkrio, ili je možda ljubomorno čuva.

Desanka Maksimović ima puno pesama koje govore o nastanku pesme, koje otkrivaju njene pesničke tajne, koje su ispisivane u različitim vremenima i sa različitim iskustvima pisanja. Meni je to oduvek bilo zagonetno i uvek mi je budilo radoznalost, od samih početaka mog ronjenja po pesničkim svetovima. I sada me, ovde pred vama, za to vežu sećanja još od mladih dečačkih dana kada sam pokušavao da otkrijem tu tajnu, kada sam u pismu zamolio pesnikinju da mi odgovori na pitanje: Kako nastaje pesma? i oda bar deo te svoje tajne. Ona mi je, o sećam se te svoje radosti, odgovorila, ali to pismo izbrisalo je surovost vremena, a pitanje,  evo i dalje stoji, iščekujući odgovor, pored ostalog besedio je slavodobitnik Nikola Vujičić.

Nagradu za ukupan doprinos srpskoj poeziji dodeljuje Zadužbina “Desanka Maksimović”. Upraviteljica dr Svetlana Šeatović je, pored ostalog, naglasila da Grad Valjevo i Brankovina treba uvek ponosno da kažu da su zavičaj Desanke Maksimović. Mesto jedinstvene kulturne baštine, jedinstvene Srbije.

Pesnik Nikola Vujičić, upraviteljica Zadužbine “Desanka Maksimović” u Beogradu Svetlana Šeatović i Predrag Jevtić, direktor Valjevske gimnazije FOTO sjk Objektiva.rs

Niz umetničkih i istorijskih mesta Valjeva i Kolubarskog okruga, okoline Desanke Maksimović, predstavljaju jedinstvenu pesnikinju, reći ću – najveću savremenu i svevremenu književnicu koja je opstajala u svim vremenima i svim periodima različitih društvenih okruženja i umetničkih pravaca. Za takvu vrstu sposobnosti da traje, uprkos svemu i svima, kao žena, bez posebnih porodičnih podsticaja i bilo kakvih oblika podrške, naša Desanka je i sada, posle 126 godina od rođenja, apsolutni fenomen srpske književnosti i kulture, i srpskog naroda, rekla je dr Svetlana Šeatović, upraviteljica Zadužbine, napominjući da veruje da će resorno Ministarstvo prepoznati Zadužbinu Desanke Maksimović kao posebnu zadužbinu pesnikinje vrhunskih umetničkih dometa, kao instituciju koja mora imati poseban status.

Tokom prethodnih par meseci, o ovogodišnjem dobitniku odlučivao je žiri u sastavu: dr Đorđe Despić, vanredni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu; dr Branko Vraneš, docent Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu; dr Slađana Ilić, doktor filoloških i doktor političkih nauka; Vojislav Karanović, pesnik i urednik Redakcije kulture u Radio Beogradu RTS-a i dobitnik nagrade “Desanka Maksimović” za 2019. godinu sa predsedavajućim prof. dr Goranom Maksimovićem, redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu, koji je obrazložio odluku žirija, pored ostalog, rekavši:

FOTO-Snezana-Jakovljevic-Krunic-Objektiva.rs-Vesti-Valjevo-News-Serbie-16-05-2024-knjizevna-nagrada-Valjevska-gimnazija-prof.-dr-Goran-Maksimovic
Profesor dr Goran Maksimović, predsednik žirija FOTO sjk Objektiva.rs

Suština pesničke poetike Nikole Vujčića počiva na doživljaju jezika i višestrukom značenju njegovih reči kao onoga medijuma u kojem se iskazuju sva tri sveta čovekovog saznanja: subjektivni svet ili „svet u nama“, objektivni svet ili „svet izvan nas“, kao i metafizički svet ili „svet nad nama“. Upravo u tom složenom odnosu reči i stvari, tišine i ćutanja, stvarnosti i sećanja, kao i u neprestanom ispitivanju kolika je moć jezika da identifikuje i vrednuje sve te raznolike senzacije, otvaraju se prostori stvaralačkog nadahnuća. Za Vujčića je detinjstvo „zlatno doba“ u čovekovom životu, a reči su prozori s pogledom na sećanja na te krajolike uspomena, ali i na jezik i stvarnost. Pojedine pesme su oneobičene jer su iskazane kroz „ženski glas“ u tom nastojanju da se što dublje sagleda/spozna/dočara taj „govor iz vremena“. Navodimo i neke od reprezentativnih pesama: „U razgovoru“, „Dodirivanje“, „Govor“, „Nedelja, popodne“, „Život“, „Opis“, „Pred izlogom“, „Pogled“, „Stihovi o visini“, „Putanje“ i sl.

Prema Maksimovićevim rečima, ovogodišnji dobitnik nagrade “Desanka Maksimović” pesnik Nikola Vujčić rođen je 1956. u Velikoj Graduši na Baniji. Njegov raznovrstan pesnički, prevodilački, urednički i kulturni rad dolazi do izražaja u pesničkim i u knjigama prevedenih i priređenih izdanja, a poeziju piše još od sedmog i osmog razreda, a objavljuje od 1975. godine. Zastupljen je kao pesnik u više antologija i zbornika. Poezija mu je prevođena na ruski, poljski, engleski, francuski, švedski, makedonski, slovenački, mađarski, češki i rumunski jezik. Uređivao je časopis Znak, bio je glavni i odgovorni urednik Književne reči, urednik u Književnoj omladini Srbije, a potom i urednik u izdavačkim kućama „Filip Višnjić“ i „Službeni glasnik“.

Objavio je knjige pesama: Tajanstveni strelac (1980), Novi prilozi za autobiografiju  (1983), Čistilište (1994), Kad sam bio mali (1995), Prepoznavanje (2002), Zvuk tišine (izabrane pesme, 2008), Rasuti zvuk (2009), Dokle pogled dopire (Zagreb, 2010), Dokle pogled dopire i druge pesme (Novi Sad, 2012), Svedočenje (Kraljevo, 2014), Skrivenosti (Novi Sad, 2017), Soba (izabrane pesme, Smederevo, 2019), U jednom danu (Beograd, 2022); kao i priređena i prevedena izdanja: Meša Selimović, Krug (1983), Antologija književnosti za decu (1997), Srpska narodna književnost za decu (2006), Milutin Milanković, Kroz vasionu i vekove (Beograd, 2011), Nebojša Devetak, Mermer i olovo (izabrane pesme, 2019). Preveo je sa ruskog jezika: Vjačeslav Kuprijanov, Zemljino nebo (2006), Aleksandar Makarov-Krotkov, Nije jednostavno (2012), Genadij Ajgi, Naklon – pevanju (2012), Ivan Aleksejevič Ahmetjev, Tako bih uvek (2016), Vladimir Burič, Crno i belo (2019), Henrih Sabgir, Elegije (2023) i sl.

Dobitnik je više pesničkih nagrada: Braća Micić (1993), Zmajeva nagrada (2002), Disova nagrada (2009), Miroslav Antić (2010), Branko Miljković (2010), Đura Jakšić (2011), Zaplanjski Orfej (2014), Kondir Kosovske devojke (2015), Skender Kulenović (2015), Stevan Pešić (2017), Zlatni suncokret (2017), Sava Mrkalj (2019), Žička hrisovulja (2021), Velika bazjaška povelja (2022). 

Obrazlažući odluku žirija, predsedavajući profesor dr Goran Maksimović naznačava: Objavljeno je više književnokritičkih ogleda o stvaralaštvu Nikole Vujčića, a ovde posebno ukazujemo na zbornike: Poezija Nikole Vujčića (Novi Sad, 2008), koji je nastao povodom dobijanja Zmajeve nagrade (2002), kao i na tematski broj lista Disovo proleće (Čačak, 2009), koji je bio posvećen delu ovoga pesnika povodom dobijanja „Disove nagrade“. U novije vreme nastao je i tematski zbornik Nikola Vujčić: pesnik (Kraljevo, 2022), koji je nastao povodom dobijanja pesničke nagrade Žička hrisovulja u Kraljevu.

Književna nagrada “Desanka Maksimović” obuhvata statuu od bronze, povelju i novčanu sumu od sto hiljada dinara.

U okviru svečanosti uručenja književne nagrade “Desanka Maksimović”, valjevska grupa Melem izvela je autorske kompozicije na tekstove pesama Jedno uverenje, Tražim pomilovanje – Za smrtonosce, Sreća i Bliži se, bliži leto. Članovi grupe Melem su: Anastasija Radovanović, Anka Stošić, Vuk Stevanović i Lena Ranković – violine, Lenka Vuković – viola, Hana Perić – violončelo, Teodora Rafailović – električni klavir, Dimitrije Mihailović – klarinet, Kristina Stepanović – flauta, profesor Luka Jezdić – električna gitara i profesor Marko Tomić – vokal. Voditelj ovogodišnje svečanosti uručenja prestižne nagrade “Desanka Maksimović” bila je spiker, Radmila Novaković.