- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- Nastavljen serijal tribina Valjevskog pokreta otpora
Nastavljen serijal tribina Valjevskog pokreta otpora
Autor objektiva
29/03/2024
Novom tribinom pod nazivom “Bitka za Valjevo”, na kojoj su gosti bili profesor Filozofskog fakulteta, Ognjen Radonjić, muzičar i pisac, Marko Šelić – Marčelo i advokat Branko Ivković, jedan od osnivača Udruženja građana Valjevski pokret otpora, u prepunom holu Centra za kulturu, ponuđena je forma političkog delovanja i organizaciona platforma pred predstojeće izbore u Valjevu.
Pred početak tribine govoreći o trenutnoj političkoj situaciji Marko Šelić – Marčelo istakao je:
“Krizu smo imali i ranije, ali poslednjih 11-12 godina je imamo sa najmoćnijeg mesta uticaja, afirmacije i produbljivanje takvog sistema antivrednosti. Poenta je da pričamo na raznim, kako bih rekao, slavama, svadbama, kupeima, autobusima, tamo gde srećemo ljude koji nisu naši istomišljenici, da počnemo da pričamo o tome da ljudi primete da nešto nije u redu, jer mislim da mnogi ne primećuju. Ja volim da se stvari obore na nulti nivo. Bojim se da nemamo temelj, a da to ne primećuje većina građana i građanki. Mislim da tu barijeru prvo treba probiti. Da shvatimo da smo društvo koje nema konsenzus oko najosnovnijih pitanja čovekoljublja, i to smo videli u nebrojenim situacijama. Da shvatimo da moramo da budemo jedni za druge, a ne jedni protiv drugih. Pa da odatle krenemo da se penjemo piramidalno do vrha problema”.
O muzičkoj sceni na pitanje da li se izgubio bunt u njoj Marčelo je kratko odgovorio:
“Kada god je neko odgovarao, radio je to iz ličnog neizdrža pred učinjenom nepravdom, i to funkcioniše ili tako ili nikako. Politika nije specifikum muzičke scene, nego je to ušlo u sve pore društva. Ljudi su shvatili moram da kažem, iz vrlo realnih razloga da je bolje ćutati. I to je problem. Postoje vrlo stvarne posledice koje su ljudi videli da se nekim drugim ljudima dešavaju i zbog toga shvataju da se mora ćutati. Ali, nevolja je u tome što smo mi krivo shvatili da je moguće da se sklopi pakt sa naopakim i zlim u smislu da ako pristanem danas ostaće tako. Ne, postaće gore koliko sutra, prekosutra će biti još gore, ova vlast nije ono što je bila kada je došla, nije ona iz 2015, nije ona iz 2017. Nije ona od juče, a sutra ćemo čuti verovatno nešto još gore. U tom smislu mislim da su kompromisi jalova stvar, i da su ljudi koji prave kompromise prinuđeni na to, ili misleći da su prinuđeni, ne uviđaju kuda to vodi dva dana kasnije, a kamoli godinama kasnije.”
Ognjen Radonjić, profesof Filozofskog fakulteta ne deli Marčelovo mišljenje. On je rekao:
“Ne delim Marčelovo mišljenje, velikim delom ne delim. Mislim da u suštini bez obzira na medijsku blokadu koja je apsolutna, vi imate te neke džepove profesionalnog novinarstva, ali naš problem je što se mi vrtimo u tim džepovima novinarstva i naš glas ne dopire dalje. U suštini kad hoće čovek da dođe do informacija, on može da dođe do informacija. Mislim da velika većina građana u našoj zemlji dobro zna šta se dešava, ali da prosto bira jedno komforističko rešenje zato što im tako odgovara. Naravno da u manjim zajednicama je veći strah nego u većim, ja tu imam iskustvo iz 90-tih godina kako smo se borili protiv toga. Morate da stvarate jaku političku infrastrukturu, jer u tom slučaju ako se nešto desi, vi imate snažnu strukturu koja može da vas zaštiti u koordinaciji sa centralom. Ovde nema lokalne političke infrastrukture, ovde se sve svelo na Beograd. Mi na žalost imamo opoziciju koja se šećka po televizijama, koja se šećka po parlamentu, daje neke bombastične izjave i misli da se tako vrši opoziciona borba. Ne, opozicijona borba se vrši tako na određeni način, ali glavno je na terenu. Vi na terenu morate imati ljude koji će da rade i koji će da vas odbrane. Koji će biti spremni na žrtvu, i da dobiju batine, i da završe u zatvoru, i da popiju suzavac i šta god, i na taj način vi ljudima ulivate poverenje. Ovako, nešto se desi na lokalu, nema niko da vas zaštiti, pa normalno je ili ćete da ćutite, ili ćete da sarađujete. To je ovaj deo ljudi koji su uplašeni. I ja razumem taj deo. Ali, veliki deo je ovde korupcija. Korupcija prevladava. Vi mene ne možete da ubedite da ovi ljudi koji dolaze iz Republike Srpske ili drugih gradova, koji dolaze da glasaju u Beogradu… jer oni ne znaju šta rade… Znaju šta rade, prosto su primitivni, glupi i korumpirani. Ali kada se o tome priča velika većina ljudi ovo hoće. Gde je suština? Suština je u obrazovnom sistemu. Obrazovni sistem nije dovoljan zato što on u kombinaciji sa nemoralom čini veću štetu nego kada si neobrazovan, a nemoralan. Znači da mora da se učini i kulturna transformacija, i da u skladu sa svojim znanjima i postupaš. Jer nije intelektualac neko ko je obrazovan. Intelektualac je neko ko govori istinu. Vi morate izaći i reći šta je tačno, šta je istina i boriti se protiv društvenih anomalija. Ja potičem iz akademske zajednice. Akademska zajednica je korumpirana. Mi ne radimo svoj posao. Naš posao je da idemo među ljude, da razgovaramo sa ljudima, da kažemo šta je loše, da kažemo koja je istina i da moramo protiv toga da se borimo”.
Komentarišući situaciju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Radonjić je naglasio:
“Mene to ne čudi. Meni je zaista žao kolege Gluhonjića, i žao mi je zbog toga šta doživljava vaša koleginica Lalić, ali vi kada napravite jedno takvo okruženje da se svako neistomišljeništvo proganja, pri čemu ljudi ćute, normalno je da se to dešava. Ja sam video snimke sa tog fakulteta, gde su kao studenti došli da protestvuju protiv Gluhonjića, to su neke ekstremističke snage, to nikakve veze nema sa studentima. Ja se dosta trudim da razgovaram sa mojim studentima i naš veliki problem je što mi nemamo mlade. Kada ja sa njima pričam oni kažu – vi ste ovaj problem napravili, vi ga i rešite. Ja kažem: A šta će biti ako ga mi ne rešimo? I dobijem odgovor: Nama je uvek otvorena opcija da odemo. To vam je tako, i imate masovan egzotus i to je važan element u ovom sistemu. To je ispusni ventili u onom ekspres loncu gde ljudi masovno odlaze. Kada se to spoji sa negativnim prirodnim priraštajem, vi ste za 10 godina izgubili milion ljudi.”
Komentarišući potpise podrške vladajućoj partiji ljudi iz akademske zajednice objavljene u jednom dnevnom listu na sedam stranica Radonjić je bio kratak:
“U tome je razlika između intelektualaca i onih koji su završili fakultet”.
Advokat Branko Ivković, jedan od osnivača Valjevskog pokreta otpora na pitanje da li je ova organizacija već u kampanji, odgovorio je:
“Ovo je deo redovnih aktivnosti, a sve očekujući neke lokalne izbore, koji će biti, još uvek ne znamo kada. Nisu još ni raspisani, pa ne možemo to zvati ni klasičnom kampanjom. Još ne znamo šta ćemo. Zavisi od mnogo faktora, da li će se uopšte izlaziti na izbore imajući u vidu preporuke Evropske unije i sve ostalo. Nazovimo ovo kao redovne aktivnosti pred izbore”.
O tome zašto VPO nije u koaliciji sa valjevskom opozicijom Ivković je istakao:
“Odluka o samosalnom nastupu postoji od osnivanja VPO, hoćemo da ponudimo nešto novo na političkoj sceni Valjeva. Želimo da izađemo sami i da ponudimo građanima Valjeva građane Valjeva. Mi želimo da menjamo sistem. Što se tiče ostalih opozicionih stranaka imamo sasvim korektne odnose i tu nema nikakvih problema. Nemamo ništa protiv ikoga iz opozicionog korpusa. Poruka za naše sugrađane je da ima nade za naš grad”.
