07/12/2022
Najnovije vesti
Poljoprivredna zelene jabuke foto Dragan Krunić Objektiva.rs

PREDNOST JESENJE SADNJE VOĆA

Autor 07/11/2021

U našim krajevima sadnja se obavlja u periodu od početka novembra i početkom prolećnog perioda, s time da postoji pravilo da je bolje saditi u novembru. Stoga se kao najbolja opcija preporučuje jesenja sadnja.

Prema rečima master inženjera Nikole Spasojevića predavača u Poljoprivrednoj školi sa domom učenika u Valjevu, prednost treba dati jesenjoj sadnji:

Zasad sa zaštitnom mrežom u Poljoprivrednoj školisa domom učenika u Valjevu

“Prvenstveno iz razloga što je u tom periodu mnogo lakše doći do kvalitetnog sadnog materijala i odgovarajućeg sortimenta nego u proleće. Jesenju sadnju treba obaviti odmah nakon otpadanja lišća. To je obično početak ili polovina novembra u zavisnosti od vremenskih uslova. To ne znači da se ne može saditi i kasnije, ako vremenske prilike dozvole. I kasno jesenja sadnja, pa čak i zimska, ako zemljište nije smrznuto, je povoljnija od prolećne sadnje.”

Spasojević objašnjava da jesenja sadnja ima niz drugih prednosti: “Voćka brže obnavlja ostećene delove korena i stvara jači korenov sistem, sadnica ima povoljnije uslove za dobro učvršćenje u zemljistu, tj. ima dobar kontakt sa zemljistem. Kako je zemljiste u ranu jesen još toplo i vlažno, koren odmah započinje s rastom i obrastanjem tanjim korenovim žilicama, dok oštećeni deblji delovi lakše i brže zarastaju. Tokom jeseni i zime zemljiste se slegne od kiše i snega, što uspostavlja odličnu dodirnu površinu između čestica zemišta I korena koji počinje sa rastom odmah nakon sadnje.”

Rod u voćnjaku Poljoprivredne škole sa domom učenika u Valjevu

“U takvim uslovima mlada voćka ima odlične preduslove za prezimljavanje, pa u proleće pre počinjanja vegetacije ponovno nastavlja intenzivan rast korena. Korenov istem se dobro
razvije i postane sposoban da početkom vegetacije započne lagano usvajati i transportovati vodu i hranjive materije u sve nadzemne delove voćke.”

Prema Spasojevićevim rečima, da bi sadnica pravilno bila zasađena treba pratiti sledeće korake:

  • Najpre na parceli obeležiti sva sadna mesta u skladu sa razmakom sadnje za odgovarajuće vrste i sorte. Pri ovom voditi računa o podlozi sadnica (kod bujnijih – generativnih podloga veći razmak sadnje nego kod slabije bujnijih – vegetativnih).                    
  • Na obeleženim sadnim mestima iskopati rupe dimenzija 50x50x50 cm, što zavisi od vrste zemljišta i razvijenosti postojećeg korenovog istema.
  • Vrlo bitan momenat kod sadnje je dubina sadnje. Sadi se na dubinu do korenovog vrata, odnosno 3 do 5 cm ispod mesta gde je izvrseno kalemljenje i                         
    –  Zemlji se dodaje određena količina stajnjaka ili komposta i 200 – 250gr mineralnog đubriva (NPK 8:16:24 ili 6:12:24).                     
  • Nakon sadnje izvršiti obavezno zalivanje sadnice ukoliko nema padavina.                       
  • Ako su sadnice previsoke, uz sadnicu postaviti vertikalni oslonac (kolac), te se sadnica priveže uz kolac kako bi bila sačuvana od povijanja i lomljenja,” – o jesenjoj sadnji voćki precizno navodi master inženjer Nikola Spasojević iz Poljoprivredne škole sa domom učenika u Valjevu gde su i žitni zasadi, kao i povrća i voćnjaci savršeno uređeni uz kontinuirano održavanje.