- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- VPO – Otkrivena memorijalna ploča majorima Aleksandru Mišiću i Ivanu Freglu
VPO – Otkrivena memorijalna ploča majorima Aleksandru Mišiću i Ivanu Freglu
Autor objektiva
07/06/2024
Udruženje građana Valjevski pokret otpora danas je postavilo memorijalnu ploču majorima vojske Kraljevine Jugoslavije, Aleksandru Mišiću i Ivanu Freglu, streljanim 18. decembra 1941. u Valjevu.
Spomen ploča je postavljena na parkingu iza suda, gde se, u to doba, nalazila i zatvorska jedinica. Otkrio je prof. dr Vladimir Krivošejev, nakon poruke Dragomira Acovića, arhitekte i heraldičara, koji je, zbog bolesti, sprečen da lično prisustvuje. Njegovo pismo je pročitala glumica Maja Lukić.
“Okupili smo se da odamo poštu dvojici ljudi koji su dostojno živeli i dostojno umrli! Proteklo je osamdeset i tri godine od dana kada su Aleksandar Mišić i Ivan Fregl streljani.
Neki kažu da su viđeni ovde i onde i posle 17. decembra. Možda je to tačno, možda nije. Gotovo da nije ni bitno. Njihovo stradanje prevazilazi plotun streljačkog voda. Kao što su pravednici viđani i posle svoga fizičkog postradanja, možda se i Mišić i Fregl i dalje kreću među nama kako bi, oni mrtvi, nas održali prividno živima.
Zašto se u ovoj zemlji i u ovom narodu Mišić i Fregl ne pominju i prećutkuju već osamdeset tri godine? U čemu se sastojao njihov zločin? Zato što su ustali protiv okupatora pre nego što je neznani drug „izd`o naređenje“? Zato što nisu znali da su oni u stvari saveznici onih koji su ih streljali? Zato što je Žikica prerano pobio srpske žandarme koji bi im mogli na vreme dojaviti da dolaze Nemci? Ili možda zato što nisu priznavali nalog Drezdenskog kongresa i njihovih ustaških sledbenika iz Velebitske pobune da državu koju su Srbi oslobodili i stvorili valja razoriti, bez ostatka, makar i na štetu i drugih Slovena koji istina nisu bili Srbi, ali još nisu shvatili ko su ustvari i ko će im biti najveći neprijatelji u istoriji i oduvek.
Mišić i Fregl nisu proglašeni za Narodne heroje, po njima se ne nazivaju škole niti proizvodni pogoni.
Mišić i Fregl nisu unapređeni u vojvode, čak ni u generale, ni za života ni posmrtno.
Mišić i Fregl nisu postali majori zato što su pomogli jednim Špancima da potamane one druge Špance.
Njihov put do čina majora trajao je decenijama. Duže nego što bi nekome trebalo da od čina narednika stigne do čina maršala kopnenih, vazduhoplovnih i pomorskih snaga.
Pa zašto smo, onda, mi danas ovde? Zbog nas! I zbog ljudi kojima je stalo. Zbog onih koji su sačuvali vrlinu stida i dar kajanja. Zbog budućnosti onih koji su odgajani na zvečećim neistinama i na tupom ćutanju. Zbog prošlosti onih koje smo zakopali u bezdanima naših prozuklih savesti i u arheologiji naše budućnosti.
Danas stojimo ovde pred jednostavnom pločom na tankoj metalnoj konstrukciji. Nema betona i kamena, nema umetničkih istraživanja sopstvenog manjka darovitosti, nema postrojenih zvaničnika i parade mažoretkinja.
Nema ničega osim stida i ponosa.
Stida što nam je trebalo osam decenija za najprirodniju stvar na svetu. Ponosa što se i posle osam decenija imamo čime dičiti i sećati sa zahvalnopću i ljubavlju. I što smo nadživeli sebe same.
Naše sećanje obojeno je kajanjem. Naš ponos je okaljan sramotom ćutanja iz straha. Naša svest o sebi je oštećena i zahteva lečenje. Lek čine znanje i razumevanje. A medijum je ljubav!
Zato smo ovde, da odamo poštu jednom Srbinu i jednom Slovencu. Zato što smo još uvek i uprkos svemu, ljudi!”, naveo je u svom pismu arhitekta i heraldičar, Dragomir Acović.
Prema navodima Valjevskog pokreta otpora na mestu memorijalnog obeležja u periodu Drugog svetskog rata se nalazio stari valjevski zatvor, gde su bili zatvoreni majori Aleksandar Mišić i Ivan Fregl, koje su zarobili Nemci na Ravnoj gori u akciji protiv pokreta pukovnika Dragoljuba Mihailovića.
“Verovatno je da su tu, u dvorištu zatvora bili streljani 18. decembra 1941. godine, da bi potom bili sahranjeni, bez obeležja, na nepoznatoj lokaciji.
Postavljanjem ploče sećanja, Valjevski pokret otpora prekida višedecenijsko ćutanje o ovom događaju i obeležava okvirno mesto na kome u doglednoj budućnosti mora da se nađe znatno monumentalno obeležje.
Ovom aktivnošću, Valjevski pokret otpora, kao “gradska vlada u senci”, počinje niz sličnih aktivnosti u nameri da ukaže na put kojim naš grad treba da ide u svom daljem slobodnom razvoju, gradeći budućnost uz poštovanje prošlosti.”
FOTO Mirjana Pavlović Valjevski pokret otpora