- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- LF VA: Birački spisak – javna tajna?!
LF VA: Birački spisak – javna tajna?!
Autor objektiva
25/01/2024
Na konferenciji za novinare članovi Lokalnog fronta iz Valjeva su pažnju posvetili analizi decembarskih izbora i predstojećim planovima.
Jasminka Nedeljković, aktivista Lokalnog fronta: “Krenimo od suvih činjenica, od upadljivih tragova koji se više ne mogu sakriti, jer se, kao i uvek, Lokalni front drži zvanično objavljenih dokumenata organa Republike Srbije i gradskih organa.
Pred nama je najpre stranica Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave koja tvrdi da je u Gradu Valjevu na dan 23. oktobra prošle godine u birački spisak bilo upisano 75 340 birača. Gradska uprava je kao informaciju od javnog značaja dostavila malo drugačiji odgovor na isto pitanje: na dan 23. oktobra bila su upisana 3 birača više, dakle 75 343.
Pitanje je ponovljeno u novembru i odgovor Gradske uprave je brzo stigao: na dan 22. novembra, dakle tačno 30 dana kasnije, birački spisak Grada Valjeva sadržao je 75 347 birača, odnosno 4 birača više nego mesec dana ranije”, rekla je, dodavši: “Koga ovo pitanje baš zanima, može pogledati i tabelu sa brojem birača po biračkim mestima, premda su neki podaci neuporedivi jer je do smanjenja broja biračkih mesta, sa 118 na 103, došlo posle 23. oktobra.
A onda je naš grad zadesila katastrofa neviđenih razmera. Za svega 25 dana, između 22. novembra i 17. decembra, Valjevo je izgubilo 474 punoletna građanina! Ovu cifru pokazuje stranica Republičke komisije koja nas izveštava da je na dan izbornog 17. decembra Valjevo imalo samo 74 873 birača!
Ubrzo posle ovog nezaboravnog dana rodio se novi pojam: „izborni turizam“. Doznali smo da su hiljade i hiljade građana nedelju proveli u putu između nekoliko biračkih mesta, a nezvanični šampion je izvesni gospodin Rikanović koji je u birački spisak bio upisan na najmanje desetak mesta širom Srbije i Bosne, ponegde i sa članovima svoje porodice!
Da li to i Valjevo ima 500 svojih Rikanovića? Verujemo da ih ima, jer tačno 30 dana kasnije, do 18. januara, najveći deo njih se poslušno vratio u birački spisak našeg grada. Po podacima gradske uprave, naime, Valjevo sada ima 299 birača više nego na dan izbora!
Prilično je lako utvrditi gde se nalazi mašina koja klonira Rikanoviće. Da bi svaki od njih mogao da glasa na „najčistijim izborima u istoriji“ mora da poseduje važeću ličnu kartu sa adresom koja odgovara adresi u biračkom spisku. Dakle, mesto gde se lične karte izdaju moralo bi postati prva meta istrage i mi na ovu činjenicu podsećamo nadležne organe koji su zaboravili zašto postoje.
Rikanović i ostali Rikanovići imali su sasvim legalan način da u jednom od gradova koje će posetiti na vreme prijave prebivalište i tamo, potpuno legalno, i glasaju. Glavni Rikanović, međutim, bio je nezajažljiv; kad su ljudi već spremni da pomognu, neka glasaju (pa šta?) na bar deset mesta.
Ali, vratimo se gradu koji nas najviše zanima. Kažu nam da je Valjevo na dan 18. januara imalo ponovo preko 75 hiljada birača, tj. tačno 75 172. Uporedimo ovaj podatak za cifrom iz poslednjeg popisa iz 2022. godine koja tvrdi da je Valjevo tada imalo 68 722 punoletna građanina.
Razlika je 6 450 u korist Rikanovića. Nešto preko 8% biračkog tela. Zakon je jasan: ako čovek dođe na biračko mesto sa važećom ličnom kartom i upisan je u birački spisak, niko ga ne sme sprečavati da glasa. Sasvim logično i prirodno, ali samo u ozbiljnim državama koje nikada nisu razvijale proizvodnju Rikanovića.”
Odbornik Lokalng fronta, Željko Trifunović takođe je govorio o izborima.
“Nama u Lokalnom frontu savršeno je jasno da je pre narednih izbora za odbornike Skupštine grada neophodna suštinska revizija biračkih spiskova. Pitanje o nestanku 500 građana javno je postavljeno najvišim službenicima grada u predvorju sale u kojoj je održana poslednja sednica najvišeg organa lokalne samouprave.
I ostalo bez ikakvog odgovora!
Da li to neko smatra da sudbina gotovo 500 Valjevaca nije pitanje od neposrednog, od zajedničkog, od opšteg interesa?
Prisiljen sam da se pozovem na član 2. Zakona o lokalnoj samoupravi: „Lokalna samouprava je pravo građana da neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika upravljaju javnim poslovima od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo, kao i pravo i obaveza organa lokalne samouprave da, u skladu sa zakonom, planiraju, uređuju i upravljaju javnim poslovima koji su u njihovoj nadležnosti i od interesa za lokalno stanovništvo.“
Ako građani Valjeva već imaju zakonsko pravo da neposredno upravljaju javnim poslovima od opšteg interesa, Poslovnik skupštine grada im za to otvara mogućnost odredbama člana 74. koji dopušta formiranje povremenih radnih tela Skupštine.
Razmišljamo o radnom telu čiji posao bi bio potpuna revizija biračkog spiska u našem gradu. Grupa građana „Lokalni front Va-Slobodni ljudi“ ispunjava uslov iz stava 2 ovog člana, jer ima odbornika u Skupštini grada i može predlagati kandidate za članove ovakvog radnog tela. Na tom putu postoji prepreka koju je za sada nemoguće zaobići:
predlog rešenja o obrazovanju ovakvog radnog tela utvrđuje niko drugi do predsednica Skupštine, g-đa Rakić, koja ja na jednoj od poslednjih sednica izjavila kako nju ne zanimaju predlozi Lokalnog fronta i time drastično narušila Etički kodeks ponašanja funkcionera lokalne samouprave. Uzgred, g-đa Rakić je (da ne upotrebim neku težu reč) pogazila i Poslovnik koji u članu 167 garantuje pravo odbornika da podnosi predloge i postavlja pitanja.
Šta bi bio delokrug ovakvog radnog tela? Prvi korak je da se odredi uzorak od pet biračkih mesta u gradu sa kojih je nestao najveći broj građana, što je lako uraditi poređenjem broja birača od 22.novembra i 17.decembra. Odabrali smo mesta gde je smanjenje broja bilo najveće: za 22, za 19, na dva mesta po 18 i na jednom mestu 17, što je ukupno 94 osobe. Sada imamo i podatak o broju birača koji su se na ova mesta vratili u spisak do 18. januara.
Prostim poređenjem spiskova od navedena tri datuma relativno lako je doći i do imena i adresa Valjevaca kojih su odlazili i vraćali se u birački spisak. Strogo poštujući propise o zaštiti podataka o ličnosti radno telo će im uputiti pismeni poziv da objasne uočene promene svog prebivalištu.
Ljubomir Radović, aktivista Lokalnog fronta iz Valjeva:
“Teško nam je da poverujemo da se tri stotine naših sugrađana u roku od mesec dana tek tako prošetalo do nekog drugog prebivališta i natrag. Ukoliko oni objasne da su to učinili sa opravdanim razlogom, ili da nisu glasali u svom novom prebivalištu, radno telo će to konstatovati u svom izveštaju Skupštini grada i javnosti.
U suprotnom slučaju, radno telo bi nastavilo svoj posao obradom sledećeg uzorka sa gradskih biračkih mesta. Takav nalaz bio bi, verujemo, i dobar osnov za podnošenje krivičnih prijava za NN lica zbog manipulacije biračkim telom na dan 17. decembra.
Šta je, najzad, poenta našeg pokušaja: pre svega upozorenje javnosti da biračka mesta više nisu jedina mesta gde se u Srbiji mogu pokrasti izbori. Videli smo drastične primere izbornog „turizma“, posebno u Beogradu. Predlog Lokalnog fronta je zapravo da se do dana izbora za odbornike Skupštine grada utvrdi stvarni broj birača u Valjevu.
Ne verujemo, naravno, da će ovakav predlog biti prihvaćen. Zato, uvek nam ostaje onaj teži, ali i zanimljiviji način: da sa svojim prijateljima krenemo u obilazak grada, od kuće do kuće i od stana do stana.
Kada smo kod toga, da razbijemo i famu o valjevskoj opoziciji koja se u nekim medijima nameće još od 18.decembra. Prosto poređenje broja glasova na parlamentarnim izborima od 2022. i 2023. godine, pokazuje da je grupacija „Srbija protiv nasilja“ u dve kolone 2022. godine dobila ukupno 10 221 glas, a 17. decembra na jednoj listi 13 046, odnosno skoro 3 hiljade glasova više.
Ovih 13 hiljada i nešto glasova bilo je 27,73% , što je daleko iznad proseka Srbije od 23,66%. Bolji rezultati zabeleženi su jedino u velikim beogradskim opštinama, u Novom Sadu, niškim opštinama Medijana i Pantelej. Nešto bolji rezultat od Valjeva zabeležili su još Užice sa 29,45% i Pančevo sa 27,99%. Primera radi, u Šapcu je procenat liste „Srbija protiv nasilja“ bio 24,85, u Kragujevcu tačno 27%, u Čačku 24,43, Kraljevu 22,33, Požarevcu 23,42 i tako dalje.
Uzgred, otvara se jedno zanimljivo pitanje: zašto je opozicija najbolje rezultate, često i ubedljive pobede, ostvarila u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, gradovima koji odavno imaju i autoputeve i gasovode?
Rezultat od 17. decembra daje nam pravo da se nadamo i boljem ishodu narednih izbora u našem gradu. Ohrabruje nas, pre svega, i činjenica da je platforma Lokalnog fronta sa radnim nazivom „Valjevo i tačka“ prihvaćena od najvećeg dela opozicione javnosti i opozicionih organizacija u našem gradu. Radićemo na njenom usavršavanju sa svima koji mogu i žele da nam u tome pomognu.
Kao kandidat za narodnog poslanika na listi Srbija protiv nasilja želim da iskoristim ovu priliku da se zahvalim svim sugrađanima koji su glasali za našu listu. Posebnu zahvalnost upućujemo našim članovima biračkih odbora, čijim smo radom na dan izbora izuzetno zadovoljni.”