MUŠMULA – STARINSKA VOĆKA
Autor objektiva
30/01/2022
Mušmula, starinska voćka, postala je retkost videti je u dvorištu, ili na međi voćnjaka, a ranije su ih sadili.
Mušmula je specifična jer plod kasno stiže, pa su zrele voćke brali posle prvih mrazeva, ili ih ostavljali da “ugnile”. Tokom tog perioda sazrevanja u plodu se povećava nivo šećera i postaju ukusne i osvežavajuće. Ali, ako ste znatiželjno uspeli da oljuštite svežu mušmulicu, još i probate, toliku kiselost nećete zaboraviti. Upravo to je čini dragocenom voćkom.
O delotvornosit i uzgoju mušmula, pitamo master inženjera, Nikolu Spasojevića iz Poljoprivredne škole sa domom učenika Valjevo.
“Mušmula (lat. Mespilus germanika) je stara voćna vrsta, koja se prema zapisima iz drevne Grčke gajila pre 3000 godina. Poslednja dva veka mušmula se kod nas gaji kao sporedna voćna vrsta, za koju još kažu da je voćka bašti i ćoškova.
Pored hranjive vrednosti mušmula ima izuzetno lekovita svojstva. Utiče na poboljšanje imuniteta, jačanje organa za varenje, jetre i bubrega, koristi se i kao prirodni lek za impotenciju.
Takozvana vodnjika koja se pravi od plodova mušmule je vrlo značajna u zimskim mesecima kada nam je potreban unos veće količine vitamina.
Gajenje mušmule na većim površinama u našoj zemlji nije čest slučaj, iz razloga što je njena potrošnja u svežem stanju mala, u odnosu na druge voćne vrste i nepostoje prerađivački kapaciteti.
Ova voćka se uspešno može gajiti na nadmorskoj visini od 50m do 1000m uz dovoljnu količinu sunčeve svetlosti i padavina tokom godine. Zbog kasnog cvetanja nema opasnosti od izmrzavanja cvetova usled poznih prolećnih mrazeva. Najbolje joj pogoduju plodna, rastresita i umereno vlažna zemljišta, ali se u praksi pokazalo da se može gajiti i na lošim zemljištima, gde takođe dobro rađa. U zavisnosti na kakvom zemljištu se gaji, kalemi se uglavnom na vegetativne podloge nastale od dunje i sejance gloga.
U Srbiji se najviše gaji sorta “domaća mušmula” dok su manje zastupljenje kraljevska, rojal, holandska i sve interesantnija besemena.
Sadnju mušmule je najbolje obaviti u novembru i decembru. Zbog svoje slabije bujnosti sadi se na međurednom rastojanju od 4m i rednom 3m. Prilikom formiranja uzgojnog oblika, najbolje rezultate pokazale su poboljšano piramidalna i kotlasta kruna. Vrlo je pogodna voćna vrsta za gajenje u organskoj proizvodnji jer je skromna u pogledu potrošnje đubriva i vrlo otporna na bolesti i štetočine. Najviše joj problema pravi bakteriozna plamenjača (Erwinia Amulovora) koja izaziva sušenje cvetova, grančica i celih biljaka. U borbi sa ovom bakterijom potrebno je koristiti preparate na bazi bakra.
Mušmula je rentabilna za gajenje, jer cena njenog ploda se već duži niz godina kreće od 120 do 150 dinara za kilogram. Plodovi se beru posle prvih jesenjih mrazeva od početka novembra. Konzumiraju se gnili plodovi, koji sukcesivno gnile do pravoslavnog Božića” – napominje master inženjer, Nikola Spasojević, predavač u Poljoprivrednoj školi sa domom učenika Valjevo.
Mušmula je primamljiva pčelama, pa je smatraju visoko medonosnom voćkom. Uz sagledavanje korisnih svojstava, počinje prisećanje na starinske, ali i sastavljanje novih recepata, poput likera i sokova od mušmule.
Pekmez od mušmula – U ranijim periodima prošlog veka, od mušmula su domaćice u našem kraju pripremale pekmez. Pored zrelog, odstajalog voća, preciznije 1 kg gnilih mušmula, potrebni su šećer i voda.
Na kilogram mušmula “ide” 400 gr šećera i 4 decilitra vode. Priprema, takođe, jednostavna: mušmule oprati i oljuštiti i sa košticama staviti u šerpu, naliti vodom i kuvati, samo dok ne proključa. Skloniti šerpu sa vatre i dobijenu masu ispasirati (ili izblendirati). U dobijenu kašastu masu dodati 400 grama šećera i ponovo kuvati, uz povremeno mešanje. Kada ostaje trag iza varjače, proverite da li je skuvano (supenom kašikom izvadite masu iz šerpe, stavite na tacnicu ). Za pripremu pekmeza od kilogram mušmula potrebno je oko 40 minuta da se skuva. Vruć pekmez odmah sipati u čiste, zagrejane teglice koje, po zavrtanju metalnim poklopcima utoplimo i ostavimo da se lagano hladi. Kada se ohladi preneti na policu u špaiz, odnosno na mesto skladištenja. Pekmez od mušmula bojom najviše asocira na pekmez od šipaka.