Rezultati ankete o stanovanju: 59% ispitanika pogođeno poskupljenjima kirija, navodi “Ne davimo Beograd” nakon anketiranja zakupaca.
U Srbiji je u prethodnih nekoliko meseci stambena kriza eskalirala. Cene zakupa stanova porasle su toliko da naši građani prosto ne mogu da ih priušte. Ljudima je zakup u nekim slučajevima čak i utrostručen, dok su plate dodatno obezvređene inflacijom i poskupljenjima hrane. Ovom krizom najviše su pogođeni studenti, samohrani roditelji i mladi.
Kako bi se rešila ova nepodnošljiva situacija, a po ugledu na veliki broj gradova Evrope, pokret Ne davimo Beograd predložio je uvođenje kontrolisanih kirija. Pre svega, prema ovom predlogu, iznos kirije (kao i njen eventualni rast) bio bi vezan za prosečnu platu građana. Osim toga, na iznos kirije bi uticao i kvalitet stana, njegova energetska efikasnost i lokacija. S obzirom da predlog predviđa i obavezu registrovanog ugovora, to bi omogućilo dugoročnu sigurnost i stanodavcima i podstanarima, a našim građanima učinilo iznajmljivanje stana priuštivim.
Kako bismo što bolje razumeli posledice i razmere ove akutne krize, sproveli smo anketu u kojoj smo sve one koji prate rad pokreta Ne davimo Beograd pitali o njihovim troškovima stanovanja i promenama koje su osetili zbog togau prethodnom periodu.U anketi je učestvovalo ukupno 1.908 građana. Iako ovo nije reprezentativan uzorak, rezultati nam ilustrativno pokazuju da su razmere stambene krize izuzetno velike.
Naime, čak 59% procenata anketiranih koji iznajmljuju stan suočilo se sa problemom povećanja kirije, koje je kod petine ispitanih povećana preko 50%. Svakom četvrtom anketiranom podstanaru kirija je porasla do 15%, svakom trećem od 15 do 30%, a povećanje stanarine od 30 do 50% osetilo je 24,6% ispitanika.
Posledice ovih povećanja su takve da je polovina ljudi ostala da živi u istom stanu, iako je kirija povećana, što znači da su im životni troškovi dodatno porasli i da im u budžetu ostaje značajno manje sredstava za život. Njih 10% razmišlja ili planira da se zbog povećane kirije iseli, a 15% je već napustilo stan u kome je živelo. Ovo ukazuje na nekoliko zabrinjavajućih posledica: odustajanja od studija zbog povećanja troškova, povećanja već velike prenaseljenosti stanova zbog spajanja domaćinstava i gubitka slobodnog vremena kod onih koji su se preselili daleko od mesta u kom rade.
Ovo su ozbiljna poskupljenja, pogotovo ako imamo na umu da su cene hrane i ogreva u prethodnih godinu dana takođe porasle, a da je inflacija u prethodne dve godine dvocifrena. Troškovi stanovanja postaju nepodnošljivi za veliki broj naših građana, a prema anketi 41% građana ima probleme ili velike teškoće sa namirivanjem ovih troškova.
Svejedno da li računamo da porodica ima dve prosečne zarade od 73 hiljade dinara (a to je slučaj sa manjim brojem ljudi u Srbiji) ili uzmemo najčešću zaradu koju ima najveći broj ljudi u Srbiji od 50tak hiljada dinara, nemoguće je doći do računice u kojoj je uz nova poskupljenja realno iznajmiti stan bez velikih naprezanja. U slučaju minimalnih zarada koje su ispod 40 hiljada, postavlja se pitanje da li je to uopšte moguće.
Rezultati ove ankete samo su deo slike trenutne situacije u oblasti stanovanja, a ona je još mnogo alarmantnija i njene razmere veće kada se obrati pažnja i na porast troškova stanovanja svih građana, stambena rešenja za najugroženije porodice ili stambena podrška osobama u situaciji beskućništva.Osim predloga o kontrolisanoj kiriji, pokret Ne davimo Beograd u svom programu ima ceo skup kratkoročnih i dugoročnih mera u okviru politike društveno odgovornog stanovanja, kao što je povećanje javnog fonda stanova (kroz javna ulaganja, ali i angažovanje privatnog sektora) i detaljniji razvoj sistema stmabene podrške ili podrška razvoju neprofitnog zadružnog stanovanja. Ovakve mere bi u sadejstvu na duge staze mogle drastično da poboljšaju uslove stanovanja i pristup adekvatnom stambenom prostoru za sve građane, navodi u svom istraživanju “Ne davimo Beograd”.
Autor objektiva
25/01/2023
