- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- Vajar Mile Jevtić sa valjevskim Gimnazijalcima kod spomenika proti Matiji obeležili Međunarodni dan darivanja knjiga
Vajar Mile Jevtić sa valjevskim Gimnazijalcima kod spomenika proti Matiji obeležili Međunarodni dan darivanja knjiga
Autor objektiva
16/02/2024
Povodom Međunarodnog dana darivanja knjiga, 14. februara, članovi literarne sekcije Valjevske gimnazije prikupili su knjige koje su potom poklanjali sugrađanima, drugim školama.
Uz posetu Matičnoj biblioteci “Ljubomir Nenadović” u Valjevu, održali su i javni čas kreativnog pisanja “Živa knjiga”.
Uoči Dana državnosti, 15. februara – datuma usvajanja Sretenjskog ustava iz 1835, kao i početka Prvog srpskog ustanka 1804. godine, literarci Valjevske gimnazije održali su javni čas kod spomenika proti Matiji Nenadoviću. O važnosti čitanja i darivanja knjiga govorile su učenice Sofija Mićević i Marija Tufegdžić.
Ovom interesantnom programu, kao gost iznenađenja, priključio se i vajar, Milomir Mile Jevtić sa kojim je razgovarala Anja Krunić, maturant specijalizovanog filološkog odeljenja Valjevske gimnazija. Pored pitanja o spomeniku u liku prote Matije, pitanja su se odnosila i na inovacije i umetnički opus.
“Nikad nema prave slike, dok se ona ne pojavi. Ono što imaš u glavi, to niko ne vidi, niti ti sam vidiš. To je intuitivno.
Nisam znao šta će biti s Protinim spomenikom na kraju. Nisam ni ovo siguran da je ovo na kraju. Kako se misao razvija, i kako život ide, tako se sve menja. Sada bih uradio drugačije, nego što sam uradio. Čak i kad su pohvale u pitanju, da je to najbolje delo, ja mislim drugačije. Jeste dobro, ali može drugačije. To je kreacija. Kreaciji nema kraja.
Beskonačno ima ideja koje se završavaju u nekom momentu, u nekoj tački, a ti se uhvatiš za tu tačku. To je ta tačka koja je sledeća. Kao što ste rekli da imam inovacije kao umetnik, to je retko da umetnik koristi inovacije, da je istraživač, istovremeno i likovni kreator. To je teško spojivo, pošto je to s jedne strane dosta različito, ali i slično. Po samom postupku je slično.
I slikarstvo i vajarstvo se prepliću.
Vajarstvo ima posebnu dimenziju, to je ta treća dimenzija. Osim toga, i dimenzije materijala radiš, što je velika avantura. Ta avantura ti da energiju koju slikar nema. Slikar završava s gotovim bojama, gotovim platnom, sve je gotovo. Vajari, mi nemamo ništa gotovo. Počinješ od nule. Počneš od slobodnog crteža, projekta, materijala, i onda dimenzije. Kad dođeš do dimenzija, onda si u velikom sosu. Obično do momenta rada ne znaš ni sam šta će biti. To je kraj iznenađenja, koji nastaje u toku procesa, ono što inspiriše i što daje snagu, energiju…
Imam nekoliko patenata koje nisam patentirao. To su skupe stvari za koje moraš da imaš tržište, a ja nisam taj trgovac, tako da sam patentirao samo jednu ideju. Ostale nikad. Nema toliko priče u smislu patenta. To se ipak završava na nekoj tehnologiji, na nekom procesu koji okrene život na druge pravce, na način koji čak i beži od samog stvaraoca, i nestaje, jer se pretvara u neke druge oblike i funkcije. To udaljavanje od umetnika i njegovog dela ide u neke druge sfere. To je kad je u pitanju patent, u betonu u kom sam radio. To je jedna funkcionalna stvar koju sam koristio za razne upotrebe u umetnosti, ako to uopšte može da se nazove umetnost, jer je umetnost neupotrebljiva, uglavnom.
Umetnost je kao dekoracija, ako se može i tako nazvati, mada to opet nije umetnost, nego dekoracija. Tako isto i sa patentom. Jeste da se na drugi način tretira sam taj događaj, da postoji, nego što je umetnost, ali to opet nije umetnost, nego je samo događaj koji malo ulepšava život.”
*Da li je to bilo iz potrebe da napravite materijal koji Vama odgovara u radu?
“Malo sam iskoristio tu tehniku u tom smislu, čak i previše, jer mi je to dalo mogućnosti da napravim neke druge stvari koje nisam pre toga radio i koje niko drugi nije radio.
Na neki način mi je otvorilo nove vidike jer je nastala faza eksperimenata. Ta faza je, moglo bi se reći, neka vrsta kreativnosti, ali ne umetničke. Možda tehničke. Nisam mogao da uživam u njoj. Uživao sam koliko postoji i ovaj kamen. To je malo drugačiji pristup, ali nedovoljno da bih mogao reći da je to umetnost.
Imam druge umetnosti, sočiva koja sam kreirao, odnosno ostvario u drugoj dimenziji, ili tečna slika – slika koja se kreće, koja je u pokretima, a poenta je vizuelna”, rekao je vajar, Milomir Mile Jevtić.
Akciju Gimnazijalaca podržala je svojim aktivnim prisustvom i mr Jovanka Božić, zavičajni pisac. Tom prilikom darovala je svoje zbirke učenicima i najavila predstavljanje najnovije knjige “Zagrljaj” 12. marta u Valjevskoj gimnaziji.
Učenici i profesorke Valjevske gimnazije posetili su i Dečje odeljenje Matične biblioteke “Ljubomir Nenadović” u Valjevu. Uz razmenu knjiga, sa bibliotekarima su razgovarali o podsticaju mladih da čitaju i pišu. Tako da su se inicijativi učenika priključili i nekadašnji đaci škole, Slađana Liknić i Đorđe Milinković, bibliotekari u Matičnoj biblioteci, profesorka ruskog jezika Slađana Marijanac bibliotekarka u Valjevskoj gimnaziji, kao i rukovodioci literarne sekcije Anđelka Jeremić i mr Milena Milisavljević, profesorke srpskog jezika i književnosti u Valjevskoj gimnaziji.