TODOR- NEMAM PITANJA
Autor objektiva
26/03/2023
Valjevac Dragan Todorović- Todor predstavio se sedmom knjigom “Nemam pitanja” u svečanoj sali hotela grand.
Todorović, novinar nedeljnika Vreme i član Srpskog književnog društva do sada je objavio knjige “Čevapčiči su bili otlični”, “Živela naša Srbija”, “Trupni portret”, “Nije narod sapun da se potroši”, “U tri lepe”, “Kilometar od 800 metara”. Na sebi svojstven način, koji je nemoguće kopirati, prosto se u svojim knjigama igra rečima, gledajući svojim očima na Srbiju.
“Ova sedma knjiga je unekoliko i umnogome različita od svih prethodnih jer su u svim prethodnim bile reportaže, tekstovi koji su uslovno reportaže.Ovo je prvi put da sam ja sabrao tekstove koji su objavljeni u rubrici “Vreme uživanja”. To su zapisi i crtice, i ja sam ih podelio u nekoliko glava- o novinarstvu, o uslovno rečeno politici, o odrastanju, ima i o boemštini…i tako na razne teme”, rekao je Dragan Todorović- Todor na početku promocije.
Ipak pre početka promocije pitali smo Todora s obzirom da je navikao čitaoce da bude oštrog pera u toku cele svoje karijera prema svim dosadašnjim vlastima, da li je prelazak za ovu formu bio težak:
“Novinar kao profesionalac treba da se odnosi profesionalno, bez obzira ko je na vlasti. Stvar je u tome što vlast ne interesuju novinari profesionalci nego oni koji će im poturati mikrofon i govoriti ono što oni žele da čuju.”
Karijera je počela davno, počeli ste sa pisanjem u listu NON (Nove omladinske novine- list mladih Podrinjsko- kolubarskog regiona), na jedan elegantan način “šamarali” ste sve loše u Valjevu. Koliko je teško ostati svoj za gotovo 40 godina novinarske karijere?
“Znate kako, ja sam u ovoj knjizi, u biografiji naveo da se od svog posla nisam najeo. Što se tiče tog vremena (početaka), ima jedna anegdota kada sam pisao sa otvaranja spomenika Desanki Maksimović- bio je angažovan Matija Bećković, Dule ga angažovao. E sad, bilo je to vreme osnivanja Nove demokratije, i oni su putovali po gradovima, a pošto je Raša Lazarević bio u omladinskoj organizaciji, on je nosio novi broj NON-a, Matija je sedeo u autu na prednjem sedištu i kaže Raši- daj mi da vidim te novine, a u tom broju je bio tekst o otkrivanju spomenika Desanki- Raša prelista novine, iscepi tekst i doda novine Matiji.”
Filip Švarm, urednik nedeljnika Vreme, o Todorovoj novoj knjizi kaže:
“Da bi nam rekao nešto o nama, Todor je u ovoj knjizi morao reći nešto i o sebi. Kada je govorio o sebi pogađao je višegeneracisku publiku. Pogađao je naše nade, pogađao je naša razočarenja, govorio je o našem elanu, o našem umoru, ponekad i odustajanju. I ništa o tome ne ilustruje koliko sam sadržaj. Dakle, prva glava- on nije novinar. To je priča o profesiji, o novinarstvu, o onome kakvo je ono već nekih 30 i nešto godina prikazano u vremenu. Kada pogledamo to poglavlje shvatićemo da je to priča o jednom dubokom propadanju. To je priča o osiromašenoj aristokratiji koja i dalje drži do vrednosti, koja i dalje drži do onoga što treba da predstavlja, prvenstveno do morala, a sve oko toga se ruši. Dolaze skorojevići, dolaze budale, dolaze razbojnici koji hoće da vas kupe za sitan ili malo krupniji novac. Kroz tu glavu on nije novinar, vidi se jedna istorija nepristajanja…
Onaj put koji je Todor prešao i koji se vidi iz ove knjige, koja nije debela, on bi taj put ponovo prešao sve znajući šta je bilo i kako je bilo. Neću vam ništa reći novo i to svi znamo, da je humor Dragana Todorovića zaista onaj gorko-slatki humor i kad opisuje običnog čoveka i kad opisuje najvišu politiku. Taj humor spada u sam vrh naše književnosti. Ako postoji neko ko nas je jedan način iz priče približio Čehovu onda je to Todor. I zbog toga njegovi tekstovi- i kad piše reportaže, i kada piše “Vremena uživanja” davno su izađli iz novinarstva. To jeste novinarstvo po formi, ali to jeste književnost po sadržaju. To je ona lepa beletristika koja je zaboravljena, koja nije podređena trendovima i koja nije napisana da se bilo kome svidi. Ironičan prema svima a najviše prema samome sebi . Celokupno delo Dragana Todorovića oslikalo je nekih 40 godina naših života. Možete da pročitate bezbrojne enciklopedije, da čitate stare novine, da pričate sa ljudima, ali ako želite da znate kako je bilo u Srbiji tih 40 godina koliko Todor stvara za Vreme i za druge novine, e onda morate da pročitate Dragana Todorovića. I što bi rekli- sve će vam se kasti.
Odabrane delove knjige prisutnima je čitala Radmila Novaković, spiker i voditelj, a o Todorovom radu govorio je i Luka Tripković, pisac predgovora knjige “Nemam pitanja”:
“Po meni jedna od najvećih vrednosti Todorovog pismenog izraza jeste to da je on završio u nečemu što se zove govorni jezik. On je uspeo da uđe u narod sa nekim svojim sintagmama i izrazima, i mi se često desi kada idem na sa drugarima a desi se neki veliki skup- događanje naroda, a u Beogradu se duž Bulevara Kralja Aleksandra nakrcaju ti autobusi sa ljudima koji treba da upotpune tu svečanost- mi se često šalimo i kažemo: “Vidi, vidi, istovaraju meštane”. To je jedna od sintagmi čiji je tvorac Todor. Osim u akademskom smislu, jer je postao jednog doktorata, njegove sintagme i to što je on stvorio ostaće u srpskom jeziku, a čini mi se da je to najveće dostignuće.”