30/05/2024
Najnovije vesti
Valjevo-vesti-Objektiva.rs-FOTO-Dragan-Krunic-Otvorena-vrata-pravosuda-sud-Valjevo

Otvoreni fórum na temu Koja su moja prava ukoliko suđenje traje nerazumno dugo?

Autor 10/06/2023

Osnovni sud u Valjevu održao tematski otvoreni forum sa građanima o načinu rada pravosudnih institucija.

Pravo građana na sudski proces u razumnom roku je pravo zagarantovano Ustavom Republike Srbije, kao i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Znači da će nepristrasne i nezavisne pravosudne institucije, pravično i u razumnom vremenskom periodu usvojiti odluke o pravima, obavezama, eventualnim sankcijama stranaka u sudskom sporu.

Poznata je činjenica da se građani ne mogu obratiti Evropskom sudu za ljudska prava dok ne iscrpe sva pravna sredstva pred domaćim sudovima. Prema podacima iz 2014. procesi u Evropskom sudu za ljudska prava u proseku, su trajali oko pet godina. Pravila parničnog i krivičnog postupka moraju biti takva da spreče zastarevanje ili nastajanje novog predmeta zbog dužine postupka i stari predmeti treba da budu ubrzano rešavani. Zbog toga se nameće pitanje da li spora pravda, u izvesnom smislu predstavlja negiranje pravde?!

Dato pravo građana je regulisano kroz više pravnih akata, počev od Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, objavljen 2015. godine u 40. broju Službenog glasnika RS, zatim Zakonom o: parničnom postupku; krivičnom postupku; opštem upravom postupku; radu; zabrani diskriminacije, kao i Porodičnim zakonom. Time su prilično jasno regulisana pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku, pravo na prigovore i žalbu, mogućnosti za pravično zadovoljenje, poput poravnanja, novčanog obeštećenja itd.

Stav stručnjaka u svetu je da period od dve godine predstavlja razuman rok za okončanje jednog sudskog postupka, iako sud u Strazburu odbacuje nametanje vremenskih okvira u pogledu dužine trajanja sudskih postupakaNi u jednom pisanom dokumentu nije precizno navedeno koji je to rok koji se smatra razumnim, ali je opšte prihvaćeno mišljenje da je predmet stariji od dve godine – stari sudski predmet.

Na tribini u Osnovnom sudu u Valjevu, dr Bojan Spaić, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i član Upravnog odbora Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) naglašava da građani prvenstveno treba da budu informisani o svojim pravima, a da su brojni razlozi zbog kojih suđenje može trajati dugo.

Valjevo-vesti-Objektiva.rs-FOTO-Dragan-Krunic-Otvorena-vrata-pravosuda-sud-Valjevo-dr-Bojan-Spaic-profesor-Pravni-fakultet-Beograd-BU

„Od 2015. godine na raspolaganju su građanima tri različita sredstva koja su utvrđena zakonom, i to kada kažemo “pravo u razumnom roku” mislimo na standarde koji su bezobalni, pa mi možemo da određujemo. Međutim, ti standardi su precizirani praksom Evropskog suda za ljudska prava koji je, tumačeći Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, došao do nekih definitivnih zaključaka u pogledu trajanja spora. Još važnije za građane, došao je do zaključaka kada je opravdano da se oduži postupak.

U većini slučajeva to nije opravdano. Recimo: kašnjenje, odlaganje, nedolasci advokata ili drugih lica, dugo prikupljanje dokaza, beskrajno odlaganje ročišta, sve to nisu razlozi koji mogu opravdati sud u kašnjenju donošenja odluke. Sve navedeno doprinosi da se presude ne donose u razumnom roku, tj. da se prekrši pravo građana koje je jedan od osnovnih elemenata prava građana na pravično suđenje.

Sve su to osnovi da se pokrenu određeni postupci, i ti postupci su Zakonom iz 2015. godine predviđeni. Uglavnom je to žalba, uglavnom građani imaju pravo da se obrate predsedniku suda, da bi se ti postupci ubrzali. 

Bilo koje suđenje koje traje preko dve godine je suđenje koje prevazilazi razuman rok, predviđen Evropskom konvencijom, ali i Ustavom Srbije.

Za nekoga ko ima posla sa sudom praktično znači da, ako prođu dve godine od početka suđenja, pri tome se početak suđenja veoma ekstenzivno tumači. Već tada, kada prođu dve godine, može se razmišljati o tome da li je suđenje prevazišlo uobičajeni okvir. I to se potvrđuje zakonom. Naravno, postoje određene situacije kada je, radi kvaliteta suđenja, neophodno da proces traje nešto duže, ali one nisu česte, i one nisu pravilo, već su izuzetak.

U našoj sudskoj praksi Kasacionog, sada Vrhovnog suda, ti standardi su se uobličili i za većinu sporova postoje precizno određena pravila koja su zasnovana na ovom standardu razuman rok.

E sad, postoje neki pokazatelji da je taj Zakon urodio plod. Statistički podaci o radu sudova u Srbiji pokazuju da brojni sudovi, naročito osnovni sudovi uspevaju da savladaju godišnjih priliv predmeta, i uspevaju da završe svoja suđenja u nekim brzim rokovima. Ali, imajte na umu da je ovo prosek. A kada građanin ima pravo, njega se ne tiče prosek od 201 dan trajanja postupka u Srbiji, već ga se prvenstveno tiče njegovo pravo”, navodi Spaić, pri tome navodeći primer da pojedini ostavinski procesi traju po šest – sedam godina, pojasnivši da to nije zbog zakona, ili zakonski predviđenim sredstvima, već da se u takvim slučajevima može govoriti o različitim motivima, koji najčešće nisu zasnovani na legitimnim i pravno osnovanim razlozima.

Prema novijim statističkim pokazateljima u Srbiji u proseku sudski postupci u osnovnim sudovima traju oko 150 dana, dok je u Upravnom sudu proseku oko 1450 dana.

Prema rečima Milke Džoković, sudije Osnovnog suda u Valjevu, njihov prosek je  dobar. „Ima slučajeva u kojima građani nisu zadovoljni postupanjem suda i oni podnose prigovore radi ubrzavanja procesa. Kod suđenja treba uzeti u obzir i ponašanje suda, ali i stranke, a pre svega o kakvom se procesu radi. Postoje neki standardi: procesi do tri godine – ako je jedna instanca to razuman rok, ako su dve instance – četiri godine, a pred tri instance to je nekih šest godina, i to je maksimalno”, pojasnila je Milka Džoković, sudija Osnovnog suda u Valjevu.

Istovremeno navodeći da su najdugotrajniji imovinski procesi, kao i da građani mogu uticati na dužinu trajanja procesa sopstvenim odgovornim odnosom: “Ako je neko pozvan kao svedok, a ne može tog dana da se pojavi pred sudom, trebalo bi ranije da obavesti sud o tome. Da se ne ulazi u kažnjavanje, a da se suđenje ne produžava. Svako ročište košta i ako stranka izgubi spor onda plaća troškove za sva ročišta. Cilj je da ih bude manje“, naglašava Milka Džoković.

Pri razmatranju da li je suđenje održano u razumnom roku, sud uzima u obzir činjenice i okolnosti postupka, kao što su: predmet suđenja i složenost slučaja; koliko je trajao postupak do momenta podnošenja prigovora, te kako su se tokom njegovog trajanja nosili sud, javno tužilaštvo ili drugi državni organi; koliko je pitanje koje se raspravlja na sudu važno za stranku; kao i ponašanje stranaka tokom postupka – ukoliko stranka doprinese dužem trajanju sudskog postupka, na primer traži izuzeće sudije iako za to nema razloga, podnosi tužbu koja je nerazumljivo napisana ili se iz nje ne može ustanoviti šta stranka traži od suda, ili predlaže odlaganje ročišta radi mirnog rešenja spora, a zatim odustane od tih predloga, sud će smatrati da ona snosi krivicu za dugo trajanje postupka.

Inače, prema članu Zakona, pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku su: prigovor radi ubrzavanja postupka; žalba i zahtev za pravično zadovoljenje, a stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku jer su oni hitni i imaju prvenstvo u odlučivanju.