20/08/2022
Najnovije vesti
  • Home
  • Vesti
  • 3.NOVEMBAR – SVETSKI DAN ČISTOG VAZDUHA
Vidikovac pogled Valjevo aerozagadjenje kraj oktobra 2021.

3.NOVEMBAR – SVETSKI DAN ČISTOG VAZDUHA

Autor 03/11/2021

Svetski dan čistog vazduha 3. novembar u Valjevu je osvanuo obavijen maglom. Prema SEPA satnim merenjima, u 7 časova, vrednosti čestica PM10 iznosila je 49mg/m3 i PM2,5 su 36,79mg/m3. Međutim, od početka 2021. godine zabeleženo je 106 dana prekoračenja dozvoljenih dnevnih vrednosti. Vazduh u Valjevu godinama je treće kategorije, i to već ostavlja posledice na sve stanovnike.

Udruženje građana Lokalni odgovor već godinu dana sprovodi projekat Aero alarm i svakodnevno prate podatke o aerozagađenju. Zbog toga, nakon sagledavanja dobijenih podataka, o pitanju “da li je Svetski dan čistog vazduha, i – naš” sa stanovišta aktiviste, razgovaramo sa Vladimirom Pantićem.

“Valjevo dočekuje današnji dan sa čitavih 106 dana zagađenog vazduha od početka godine. Zbog  prekomernog prisustva suspendvanih čestica prašine više d 35 dana godišnje valjevski vazduh je najslabijeg kvaliteta, pripada grupi treće kategorije. Godine u kojima se gušimo prolaze i nižu se, bez realnog izgleda da se situacija promeni u korist zdravlja i života ljudi.

Kada je 2016. godine usvojen Plan kvaliteta vazduha javila se nada da će koncentracije opasne prašine u vazduhu opasti na dozvoljene granice i svesti na propisane granične vrednosti. To se, nažalost nije desilo. Umesto da godišnje udišemo prosečno graničnih 40 µg/m3 suspendovanih PM10 čestica prašine, udisali smo 50% više, prosečno godišnje 65 µg/m3. Plan kvaliteta vazduha, volja odbornika i sva sila administracije i države nije uspela od 2016. godine do danas da učini da se smanji broj dana tokom godine sa prekoračenjem dnevne granične vrednosti suspendovanih PM10 čestica od 50 µg/m3 na približnih 35 podnošljivih dana. Svake godine imali smo prosečnih 140 dana prekoračenja.

„To je kao da nam telesna temperatura umesto 35-37°C bude 45-50°C”-rekao je malo u šali, više u zbilji Milenko Jovanović, stručnjak za čist vazduh iz Nacionalne ekološke asocijacije, tokom osnivačke sednice građanskog Saveta za čist vazduh u Valjevu.

Sa zebnjom na Svetski dan čistog vazduha, brojimo dane sa zagađenjem, i strepimo koliko će ih još biti do kraja godine.”

Dijagram 1. Valjevo 2017-2020. Broj dana tokom godine sa prekoračenjem granične vrednosti suspendovanih PM10 čestica (>50 µg/m3). Izvor: Agencija za zaštitu životne sredine

Vladimir Pantić iz Lokalnog odgovora podseća i na teškoće sa kojima su se susretali u pređašnjim periodima.

“Za period od šest godina prošli smo put od negiranja problema i opasnosti, kada je bivši gradonačelnik Gvozdenović povezivao zagađenost vazduha u Valjevu sa vulkanskim erupcijama, preko peticije građana koji su tražili izveštaj o realizaciji Plana kvaliteta vazduha, pa sve do nedavnog učešća gradonačelnika Gojkovića na građanskoj debati u okviru akcije „Climathon Week“ u Omni centru što je organizovala „iRevolucija“. On je pred aktivistima i građanima rekao da je rešavanje pitanja zagađenja vazduha u Valjevu prvi prioritet lokalne vlasti, da su u poslednje vreme preduzete mnoge mere i akcije, da se očekuje gasifikacija Valjeva, te da je do sada u mere za smanjenje zagađenja vazduha uloženo gotovo milion evra! Ali rezultata nema.

Vazduh u Valjevu je i dalje nesnosan, opasan po život i zdravlje. Ali šta gradonačelnik ne kaže? Iako nema njegove ni krivice ni zasluge, Lazar Gojković ne može ili neće javno da kaže da je Plan kvaliteta vazduha koji je usvojen 2016. godine mrtvo slovo na papiru. Od dana usvajanja tog dokumenta, pa do današnjeg dana, lokalne vlasti u Valjevu nisu organizovano, ni sistematski planirale, niti sprovodile bilo koju meru ili aktivnost koja bi doprinela ostvarivanju zadataka iz plana. Što bi možda doprinelo smanjenju zagađenja vazduha u Valjevu? I to u potpunosti osvetljava nelagodu današnjih i svih budućih nosilaca lokalne vlasti u Valjevu.

Nije prijatno biti naslednik neodgovornih prethodnika. Teško je biti ubedljiv i držati poverenje ljudi ako dopustiš da neodgovorni ostanu političari i službenici koji su učinili da Plan kvaliteta vazduha stoji u fioci. Jer, kada se o svemu dobro razmisli, najveći zagađivač jeste neodgovorna lokalna vlast koja godinama ne ispunjava obaveze propisane Zakonom o zaštiti vazduha i ne brine o zdravlju i životima ljudi u Valjevu.

Plan kvaliteta vazduha koji je usvojen 2016. godine propisao je, kao spasonosni recept, čak 22 mere da bi se realizovalo ukupno sedam zadataka. Gotovo polovina od tih mera odnosi se na intervencije u uređenju javnog saobraćaja u Valjevu: izmestiti najveći deo transportnog i tranzitnog saobraćaja, ograničiti vreme dostave robe, proširiti pešačke zone, produžiti biciklističke staze, povećanje javnog parking prostora, izmene GUP-a u pogledu planiranja novih saobraćajnica koji povezuju levu i desnu obale Кolubare, obezbeđivanje ekoloških autobusa za javni prevoz, unapređenje i optimizacija mreže javnog prevoza, itd).

Kada se pogleda ovako dizajniran set mera jasno je da su pisci plana, zajedno sa donosiocima odluka i administracijom dvostruko promašili temu. Niti su mere i zadaci za regulisanje javnog saobraćaja u Valjevu odgovor na problem izvora zagađenja vazduha, niti su realizovali ono što su sami planirali, napisali ili obećali da će uraditi.

Ne treba nikakva studija, niti istraživanje da pokaže kakav je javni prostor u Valjevu, pa i javni saobraćaj. Lišen bilo kakve uredbe i funkcije primerene urbanoj sredini,” navodi Pantić.

Dijagram 2. Valjevo. Mere i zadaci iz Plana kvaliteta vazduha 2016-2021. Izvor: Plan kvaliteta vazduha

Prema rečima Vladimira Pantića, deluje da poboljšanje stanja nije vidljivo, dok ne budu rešena pitanja velikih zagađivača, jer prethodni Plan kvaliteta vazduha je istekao.

“Da sa Planom kvaliteta vazduha nisu čista posla jasno je bilo od početka. U tom dokumentu se ne pominje Holding korporacija „Krušik“ kao jedan od najznačajnijih izvora zagađenja vazduha u Valjevu.

Ne postoji javno dostupna dokumentacija o tome kako to i koliko „Krušik“ tačno zagađuje vazduh u Valjevu. U lokalnim medijima su se pojaviljivali različite interpretacije o tome da postrojenje za proizvodnju energije u ovoj fabrici dnevno utroši 50-70 tona sirovog lignita, izbacujući ogromne količine sagorelih gasova i prašine u okolinu bez ikakvog filtriranja.

„Javnosti nisu dostupni podaci koliko zagađenje vazduha izaziva “Krušik”, koji poseduje postrojenje za topljenje i livenje metala nepoznetog porekla i da li fabrika uopšte ima ekološku zaštitu u smislu filtracije vazduha? Neophodno znati da li se u toj fabrici liju sekundarne sirovine, jer ako je to slučaj onda dolazi do emisije velike količine toksičnih jedinjenja u vidu gasova i pare, kao i čestičnog zagađenja.“- rekla je dr Dragana Đorđević na Građanskoj skupštini koja je održana u Valjevu, novembra prošle godine.

Nezvanično, ljudi koji vode „Krušik“ hoće da reše problem, ali nemaju novca. Ili neko ne dopušta? U svakom slučaju pisci Plana kvaliteta vazduha su čudom „zaboravili“ na ovu fabriku namenske industrije.

Pre šest godina lokalne vlasti su Plan kvaliteta vazduha kupile na tržištu, od „najboljeg ponuđača“. Kao što se kupuje jevtina slika, odnosno kopija. Lepo je da se ima, da stoji na zidu. I ne služi.

Vladimir Pantić, Lokalni odgovor

Nema dostupnih podataka o tome da li je i na koji način 2016. godine javnost učestvovala u stvaranju tog dokumenta. Do kojih granica je išla nepažnja i nemar pisaca i donosilaca odluka jeste činjenica da je najveći broj zadataka iz Plana poveren na izvršenje Direkciji za urbanizam. Ta ustanova je ugašena na istoj sednici Skupštine grada Valjeva na kojoj je usvojen Plan kvaliteta vazduha, novembra 2016. godine. Lokalne vlasti u Valjevu nisu sastavile izveštaj o realizaciji ove politike, niti se to pitanje raspravljalo na odgovarajućim forumima (komisija za urbanizam i zaštitu životne sredine, Gradsko veće, itd). Nemoguće je doći do bilo kakvih podataka o uspešnosti realizacije ove vrlo važne politike. U delu Odluke o budžetu Grada Valjeva koji se odnose na programske indikatore postavljaju se godinama i prepisuju vrednosti koje nisu relevantne. Na primer planira se kao ciljana vrednost indikatora da će tokom godine biti smanjeno zagađenja vazduha na 100 dana godišnje, iako se ne objašnjava kako će to biti postignuto, kojim merama i kojim novcem. Iako godišnja prekoračenja graničnih vrednosti suspendovanih čestica u vazduhu dostižu 120-170 dana, u godišnjim završnim računima budžeta se ne navode takvi parametri,” kaže Pantić, i naglašava:

“Udruženje Lokalni odgovor je istraživalo kako se troši “zeleni dinar” u Valjevu. Prema dostupnim podacima, javni novac namenjen za zaštitu životne sredine u Valjevu lokalna vlast godinama troši nenamenski. Kuriozitet je da budžetski program “Zaštita životne sredine” obuhvata manje od 5% ukupnih budžetskih sredstava, protivno preporukama Ministarstva finansija. Opada naplata “ekološke takse”. Od naplate je još slabija realizacija, trošenje javnog novca namenjenog za projekte i mere za zaštitu i unapređenje životne sredine.”

Dijagram 3. Valjevo. Planirani i izvršeni rashodi Programa korišćenja sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine 2015-2020. Izvor: Analiza „Kako se troši zeleni dinar?“

Pantić, nakon sagledavanja podataka Svetske zdravstvene organizacije o smrtnosti prouzrokovane aerozagađanjem, kaže:

“Propusti u realizaciji Plana kvaliteta vazduha čine ovu lokalnu javnu politiku smrtonosnom. Doslovce! Valjevo svake godine izgubi 242 osobe zbog zagađenog vazduha, posebno zbog suspendovanih čestica prašine. Još su strašniji gubici od 10 hiljada godina izgubljenih života zbog dejstva zagađenog vazduha za period od 10 godina kako procenjuje Svetska zdravstvena organizacija. Ova međunarodna zdravstvene institucija tvrdi da je, kad je u Srbiji reč, vreme za hitnu akciju! Radi se o preko 6 hiljada izgubljenih života svake godine u 11 srpskih gradova.

Među njima, najveći udeo, gotovo četvrtina postradalih odnosi se na Valjevo. Kada bi se učinili napori, kada bi se smanjile prosečne godišnje koncentracije suspendovanih čestica tokom jedne godine, bili bi spaseni brojni ljudski životi. Kada bi valjevski vazduh prestao da ubija ljude, Valjevo bi možda imalo svetlu budućnost.”

Dijagram 4. Valjevo. Izgubljene godine života (YLL) zbog prekoračenja GV PM10 za godinu dana. Izvor: Svetska zdravstvena organizacija

“Teško je pronaći razloge za optimizam kada je u pitanju smanjenje zagađenja vazduha u Valjevu ili uopšte u Srbiji. „Najveći problem je korupcija“ – rekao je Dejan Lekić, međunarodni ekspert za čist vazduh iz Nacionalne ekološke asocijacije NEA, na debati “Climathon Week” u Valjevu. Država se mora privoleti da primenjuje propise i da radi svoj posao,” kaže Vladimir Pantić.

“Inicijativa za čist vazduh u Valjevu je u septembru ove godine predložila lokalnim vlastima da pristupe izradi novog Plana kvaliteta vazduha i da u taj posao uključe javnost i dokazane stručnjake. Po tom pitanju vlast ćuti i krije da je već ugovorila posao izrade plana sa privatnom firmom kojoj to nije specijalnost. U međuvremenu, Valjevke i Valjevci su se polako sami organizovali, 15. oktobra su osnovali Građanski Savet za čist vazduh. I odlučni su u tome da sledeći oktobar u Valjevu ne bude isti, zagađen i otrovan, kao svi prethodni,” – navodi Vladimir Pantić iz Udruženja građana Lokalni odgovor koji, u okviru projekta “Aero alarm” redovno prate kretanje aerozagaenja.