15/06/2024
Najnovije vesti
Zoran-Gavrilovic-sociolog-BIRODI-Foto-Medija-Centar-prenosi-Objektiva.rs-vesti-Valjevo-Beograd

BIRODI: Za dve medijske slike Srbije odgovoran REM – izveštaj predat Tužilaštvu

Autor 17/08/2023

Kršenje prava građana na blagovremeno i precizno informisanje, a samim tim i Ustava Srbije, bile su primarne teme razgovora sa Zoranom Gavrilovićem, direktorom Biroa za društvena istraživanja. BIRODI je na osnovu analize rada Regulatornog tela za elektronske medije napravio izveštaj koji je predat Republičkom javno tužilaštvu, a potom prosleđen na postupanje Tužilaštvu za organizovani kriminal.

1. Godinama trpite targetiranje od vladajućih i stranačkih podobnika, ali ste, pored svega, istrajali u prikupljanju tačnih podataka o funkcionisanju REM-a. Na šta ukazuju pomenuti podaci?

Podaci našeg, već sada, decenijskog monitoringa pokazuju da se u Srbiji krši član 51 Ustava Srbije. koji garantuje potpuno, pravovremeno i istinito informisanje. U prilog ovom nalazu govori podatak da je predsednik Republike predstavljen sa 90% pozitivnog, tj. reklamnog vremena na televizijama sa nacionalnim pokrivanjem u centralnim dnevnicima preko kojih se informiše oko ⅔ građana Srbije.

Tu ne prestaje uloga medija u kršenju Ustava. Mediji svojim izveštavanjem pomažu predsedniku Republike u naumu da preuzme funkciju premijerke. Naime, tumačeći član 112 Ustava Republike na “širok” način, a koji mu između ostalog daje pravo da predstavlja državu u Srbiji i inostranstvu, time preuzima nadležnosti premijerke, čije su nadležnosti jasno definisane članom 123 Ustava.

I na kraju tematski okvir u posmatranim televizijma posledica medija plana predsednika Republike i daleko je od tema koje su od interesa građana Srbije.

Suma sumarum Srbija je asimetrična medijska konfederacija medija, koji se vide na dva najveća operatera kablovske televizije. Jedan je Telekom Srbija, a drugi je SBB. Naše analize pokazuju da mi imamo dve slike stvarnosti o životu u Srbiji. Odgovornost za ovo leži u ne radu Regulatornog tela za elektronske medije, koje je vrhovna medijska vlast u oblasti elektronskih medija. Iz tog razloga smo napravili izveštaj o (ne)radu REM-a i predali Republičkom javno tužilaštvu, a ono prosledilo na postupanje Tužilaštvu za organizovani kriminal, koje je počelo da prikuplja podatke od REM-a.

2. Da li je poznato, koliko su izveštaji koje REM podnosi – tačni, i da li postoje povratne informacije o kontroli i nadzoru rada REM-a od strane nadležnih, tj. Skupštine Republike Srbije? I, u čemu se ogleda ta kontrola, ukoliko postoji?

Do poslednjeg izveštaja REM, koji je rađen nakon masakra u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” i Mladenovcu, a za potrebe Narodne skupštine, izveštaji službe REMa kada su u pitanju godišnji izveštaji o radu emitera u delu ispunjavanja obaveza na koje su se obavezali u svojim elaboratima su bili pouzdan izvor. Upravo u tim izveštajima se videlo da najmanje dve komercijalne televizije nisu trebale da dobiju nacionalne frekvencije.

Pomenuti izveštaj REM koji je rađen za Narodnu skupštinu je pokušaj da se pokaže da televizije, koje su dobile, tj. kojima su faktički obnovljene nacionalne frekvencije, ispunile svoje obaveze iz elaborata. U izveštaju je bilo “nategnutih” nalaza, odnosno došlo je do promene metodologije na načiin da je promenjena definicija pojma program. Tako su iz informativnog programa, koji je “kolažnog tipa” „vađene” vesti o deci i prikazivano kao dečiji program umesto nedostajućeg dečijeg programa.

Što se tiče izbornog monitoriga, koji je posle 2014. prvi put javno objavljen, nalazi REM-ovog monitoringa su u neskladu sa nalazima posmatračke misije ODIHR i BIRODI-a.

3. Koji je zaključak o radu REM-a, njihovim Izveštajima o radu, kao i o usvajanju istih?

Savet REMa je vrhovna vlast u oblasti medija koja od 2014. radi u nezakonitom stanju, jer svoj Statut i Poslovnik u zakonu propisanom roku nije usaglasaio sa Zakonom o elektronskim medijima. To dovodi u pitanje zakonitost rada REM-a i njegovih odluka. U slučaju Statuta Saveta REM-a odgovornost je i na Narodnoj skupštini koja je trebala da da saglasnost da sadržaj Statuta prema Zakonu o elektronskim medijima. Izveštaji koji je takav REM podnosio Narodnoj skupštini se bez veće debate usvajaju.

Korisnost izveštaja REM-a je u tome što su oni dokaz (ne)postupanja Saveta REM-a. Da je Savet REM-a uvažio nalaze izveštaje Službe REM-a, koji su deo godišnjih izveštaja REM-a koje je Skupština usvajala, najmanje dve televizije ne bi dobile nacionalne frekvencije.

4. Koja su očekivanja u pogledu daljeg razvoja, odnosno raspleta, situacije? Sa sociološkog stanovišta, koji bi bio logičan sled događaja, uslovno rečeno –pravni lek?

Rešenje je da se donese novi Zakon o elektronskim medijma sa kojim se kasni godinu dana prema  Medijskoj strategiji. Tim zakonom se menja način izbora članova Saveta REM-a. To je prilika da ovaj sastav Saveta REM-a “ode u istoriju” i da šansu da medijska regulacija zaživi. Bez efektivne medijske regulacije nemoguće je da građani imaju ustavom garantovana prava na informisanje.

5. Sa aspekta direktora Biroa za društvena istraživanja, kako ocenjujete trenutno stanje medija u Srbiji i koliko uopšte građani imaju poverenja u domaće medije?

U više navrata smo merili globalno poverenje u medije. Ono je jako nisko. Tek svaki četvrti ispitanik vidi da mu mediji pomažu da sazna koja su njegova prava, šta će biti sutra, odnosno da proceni moguće buduće događaje na osnovu medija i šta radi vlast. Problem medija je u tome što značajan deo ne pokušava da bude glas javnosti koji istražuje analizira i sluša publiku, već sredstvo promocije ili pukog prenošenja informacija. Razlog tome je pitanje neodrživosti medija kako sa ekonomskog aspekta, ali i u pogledu profesionalnih kapaciteta.

Srbiji je potrebno medijsko ukrupnjavanje redakcija koje će biti na strani publike, a ne zakupaca reklamnog prostora i vlasti. Da bi se to desilo moraju svoj posao da rade REM kao mehanizam medijske regulacije, ali i da se ojača uloga Saveta za štampu kao mehanizma samoregulacije. Sve napred navedeno je bitan, ali i ne dovoljan uslov bez medija na lokalu. Bez njih nema slobodne javnosti, a bez slobodne javnosti, institucija sa integritetom i vladavine prava nema države u 21. veku.

6. Da li raspolažete podatkom kojoj medijskoj kući građani najviše veruju, a koje su na začelju?

Nemamo nista sveže. RTS je medij kojim se najviše veruje. Primetan je trend da mlađa populacija odlazi ka internetu i socijalnim mrežama gde se (samo)informiše, jer su nezadovoljni sadržajima, formatima i načinom prezentacije informacija. To je s jedne strane minus, ali za neke medije može da bude šansa – zaključuje sociolog, Zoran Gavrilović, direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).

sjk