- Home
- Vesti
- Vesti iz Valjeva
- Ratničko groblje na Vidraku
Ratničko groblje na Vidraku
Autor objektiva
15/12/2023
Zanimljiv projekat predstavljen je u amfiteatru Valjevskog odseka Akademije strukovnih studija Zapadne Srbije.
Projekat “Virtuelni sajber muzej – Ratničko groblje na Vidraku”, podržan od strane Ministarstva kulture ugledao je svetlost dana prezentujući podatke koje veliki broj naših sugrađana uglavnom ne zna, uz manji broj njih koji su u tu materiju delimično upućeni.
Na konferenciji za štampu organizovanoj tim povodom govorio je dr Vladimir Krivošejev:
“Mi danas često pominjemo pojam kulture sećanja, ali jednostavno iza tog pojma se krije jedan drugi pojam – nekultura zaborava. Naš cilj je upravio bio da iz zaborava izvučemo neke vrlo bitne i vrlo važne elemente za Ratničko groblje na Bairu. Zbog te nekulture zaborava decenijama većina Valjevaca pa čak i oni koji su bili godina kada se to dešavalo nisu pominjali priču da je na mestu spomenika Stevana Filipovića nekada bilo staro gradsko groblje.
Potom, kada je počelo obeležavanje 100 godina I Svetskog rata, kada su počele priče o ratnim žrtvama, naročito o žrtvama tifusa u Valjevu, tada smo se svi setili da je tu bilo staro groblje i da su umrli od tifusa masovno sahranjivani na tom groblju. Ali, arhivska građa do koje sam došao pre dve godine je tačno ukazala gde su oni sahranjivani. Ranije je bila priča da je to bilo groblje pa gde stigneš pored groblja. Međutim, parcele su bile jasno definisane, groblje je bilo onaj travnati deo oko spomenika Stevana Filipovića. Sada, desno od groblja imamo onu pešačku stazu koja prolazi pored krsta koji svi znamo, a ta staza je nekada bila glavni put za Lelić. Levo je bila opštinska parcela groblja, desno su bile prazne i neupotrebljene parcele. Faktički, prve žrtve I Svetskog rata kada su bile pojedinačne, posle bitke na Ceru i Gučevu, kada su poginuli dovoženi u Valjevo kao mesto svoga boravka, sahranjivani su na starom Valjevskom groblju. Međutim, posle Kolubarske bitke, a verovatno i tokom bitke na Gučevu počelo je da se formira posebno Ratničko groblje. Ono je imalo svoja četiri elementa. Prvi element je na onom mestu gde je sada betonski krst. To je bilo takozvano “donje vojničko groblje”, ili Bairsko vojničko groblje. Tu je bilo pojedinačnih sahrana, u produžetku odatle, koliko je prostor dozvoljavao, između puta i spusta ka Kolubari – tu su bile parcele za masovno sahranjivanje tifusara. To se otprilike završavalo na mestu današnjeg Paviljona. Preko puta paviljona, na mestu koje svi znamo kao mesto spomenika dr Kuka – tu je formirano glavno Ratničko groblje ili pak groblje u Poparama. To je već bilo mesto sahranjivanja značajnijih ljudi, oficira…tu je sahranjen i doktor Kuk, ali i svi austriski lekari koji su umirali od tifusa. To su tri povezana elementa Srpskog ratničkog groblja. Svi koji šetamo po Vidraku znamo da se iza leđa Stevana Filipovića nalaze neka mala brdašca, neki rovovi. Ako malo bolje zavirimo u njih vidimo da u tim rovovima ima i ostataka kamena i betona. To je jedna druga priča.”
Krivošejev posebno naglašava: “Posle okupacije Valjeva, na samom kraju 1915. godine Austrougarska je iskopala sve svoje poginule pojedinačno sahranjivane iz šire okoline Valjeva i prenela ih tu. Tu su napravljene četiri kamene spomen kosturnice. Svaka od njih na svom ulaznom delu je imala betonski krst. Tako da je onaj betonski krst na onoj prvoj parceli koju znamo i koju sam već pominjao prenet kasnije odatle”.
*Šta je cilj projekta?
“Cilj škole sa ovim konkurom je upravo bio da se izradi taj “Virtuelni muzej”. Konkretno sajt koji će uz pomoć teksta i fotografija, video snimaka i snimaka iz drona da prezentuje tu priču. Na taj način ovu nekulturu zaborava da zamenimo kulturom sećanja. Parcele su jasno prepoznate i što je još zanimljivije, 30-tih godina prošlog veka bila je ideja da se groblje koje je već bilo zapušteno obnovi. Tada je gradski inženjer Babić uradio tekstualni opis svega zatečenoga, uradio je inženjerske crteže svega toga, a sa sobom je vodio fogo Kuzmana iz Valjeva, koji je sve to fotografski zabeležio.
Raspolažemo i sa fotografijama, inženjerskim planovima ali i sa tekstualnim opisima svake od tih parcela. Jedan od naših ciljeva je i da animiramo nekoga da sve to obeleži i fizički. Posetom “Virtuelnom muzeju – Ratničko groblje na Vidraku” svako će moći da naže opštu priču o Vidraku, potom sledi predistorijat groblja dok nije bilo vojničko, zatim sledi ideja o podizanju spomenika znamenitim Valjevcima palim u borbama za oslobođenje i ujedinjenje od 1804 – 1918. godine. Za taj spomenik je urađena maketa, trebao je da počne da se gradi, ali je gradnja stala zbog II Svetskog rata. Nakon rata “Napred” je objavio članak “Ono što oni nisu umeli da urede pre rata, uradićemo mi”. I onda su umesto spomenika palim u svim ratovima podigli spomenik koji je nazvan “Spomenik borcima revolucije”. Ne i drugim borcima. Prvobitno je trebao da bude na mestu današnjeg Doma kulture, ali je zbog donošenja odluke o izgradnji Doma kulture, onda je došlo do Vidraka. Pri tome, svaka od ovih parcela ima svoju posebnu priču, a postoji i plan gde posetilac klikom određene tačke ponovo ide ka tim parcelama. Ima i jedna rubrika koja je i dalje u razvoju – “Ovde su bili sahranjeni”. Za sada nemamo ambiciju da sve pomenemo, ali neka značajnija imena ljudi čije fotografije i biografije smo imali su u toj rubrici”.
Nakon konferencije za novinara u prepunom amfiteatru Valjevskog odseka Akademije strukovnih studija održana je i javna prezentacija realizovanog projekta, na kojoj su pored direktora dr Mlađena Vićentića i dr Vladimira Krivošejeva o ovom projektu govorili i dr Ivan Pantelić i Dejan Beljić MA, koji su upoznali prisutne sa najvažnijim tehničkim detaljima oko izrade sajta sa virtuelnim sajber muzejem.
Pored dr Кrivošejeva, dr Ivana Pantelića i MA Dejana Beljića u realizaciji projekta su učestvovale i dve profesorke Akademije dr Кosana Vićentijević i Ivana Marković Ma.